Pronašli smo Miroslava koji prodaje prelepu kuću i imanje sa poljem lavande: Ovo je njegova životna priča

Neke priče su poput dobrog vina, što ga više ispijate, to vam je lepše. Neki ljudi su pak toliko ambiciozni da je teško da ih shvatite.

Kada smo objavili vest da se prodaje imanje sa voćnjakom i poljem lavande u Senti, mnogi su pre svega imali dve dileme:

• Da Senta nije u severnom Banatu (ispostaviće se, naša greška) i
• Da to ne vredi taj novac;

Međutim, niko tada nije znao da smo dobili informaciju i zašto čovek prodaje imanje, a ispostaviće se da je dobro i da nismo objavili.

Jer u suprotnom, verovatno bi morali da se pomirimo i sa tezom ,,da je njegova ideja na granici normale”.

Da je bilo onih koji su verovali u Nikolu Teslu, verovatno bismo i dalje živeli u mraku. A da ima onih koji veruju u Miroslava Terzića, kao što smo mi poverovali na prvu reč, danas ne bismo pisali ovaj tekst.

Ambicija je "skupa stvar" kada ste zatočeni u zlatnom kavezu tuđih ideja, a to nekako ovaj Senćanin najbolje zna.

Kada mi je rekao da želi da proda kuću kako bi otišao u Vijetnam, sa "pola misli" sam ga slušala, a drugom polovinom sam već razvila plan "kako ću u ponedeljak biti na njihovom imanju".

I tako je i bilo.

Kamerman, vozač i ja uputili smo se ka Senti, mestu rođenja Stevana Sremca, Matije Bećkovića i dom porodice Terzić, koja je pre deceniju urbanizam, zamenila gradom, u kom je najveća zanimacija vožnja biciklom i gde nemate brigu gde ćete da parkirate.

Ispravili su me na samom početku. Kažu Terzići, u pravu su, ovo je Bačka. Nakon kratke lekcije iz geografije i uloge koju u tome ima Tisa, prešli smo na ono zbog čega smo došli.

Imanje. Odnosno, odlazak u Vijetnam, ili pak momenat kada je lično Miroslavovu porodicu pozvao Ron Denis da budu gosti na takmičenju na čuvenom Top Ganu.

Čitav ovaj niz priča vodi do one jedne - prodaje imanja na 23,5 ari.

Ovako su ljudi otkrili Maču Pikču

Miroslav Terzić rođen je u Senti gde je proveo svojih prvih osam godina života. Potom se sa porodicom seli u Srpsku Atinu, gde je gradio život 35, pre nego što je odlučio da "skrene u ulicu kojom retko ko ide".

- 2013. godine smo rešili da dođemo u Sentu. Pravim modele aviona i senčanski modelari su me te godine zvali da dođemo na Dane oslobođenja Sente, da ponesem avione - priseća se Miroslav i dodaje:

- Ovakav dan kao danas, beli oblaci, kuvali gulaš, posle podne išli u muzej, pa na kej, uveče u piceriju. Subota ujutru doručak, pa opet šetali.. slika za slikom stiže, vratili se nazad i kažem ja ženi, ajmo mi u Sentu.

Terzići su imali dobrostojeću firmopisačku radnju dugi niz godina u Novom Sadu, međutim, kako su došli kompjuteri i digitalizacija, bilo je jasno da to više neće biti dovoljno.

Živeli su u kući u Šajkaškoj ulici, tablu koju i danas Miroslav čuva u svom novom domu, a to je bila prilika da u dvorištu naprave plastenik i to u julu. Kada se ništa ne sadi.

- Zasadili boraniju, rukolu i ne znam ja šta... kroz rukolu smo isplatili plastenik i tako je počelo - priča nam Miroslav za Telegraf Biznis.

Taj mali uspeh bio je dovoljan vetar u leđa Miroslavu, njegovoj supruzi i ćerki da se oprobaju i u nešto manje urbanoj sredini. Odnosno Senti, u kojoj su proveli celu deceniju.

U jednom od svojih dnevnika, koje je vodio sve do 2016. godine, napisao je, parafraziraću ,,ovako je izgledalo kada su pronalazači otkrili Maču Pikču".

Naime, plac koji su tada kupili, nije isprva izgledao ovako.

Sve je bilo u korovu, travi do glave i placu jedva da je moglo da se priđe. Međutim, kroz pet meseci, uz malo entuzijazma, to je postao njihov novi dom.

- U novembru smo kupili plac, u decembru su bili temelji, 21. marta sam spavao u kući. E tako smo došli u Sentu za pet meseci.

- Ja verujem u te neke stvari, kada se držiš onih 10 zapovesti, nagrađuje te onaj od gore. Ne mora biti novac, ali meni je recimo svaki dan vikend - priča nam Miroslav.

Postavili su tri plastenika, imali domaće piliće, kokoške... i sve to je nekako funkcionisalo. Do danas.

- I nismo se zeznuli što smo došli, tri plastenika smo imali, 1.500 kokošaka. Po 1.200 rasada po plasteniku, 5.000 puta sam čučnuo u jednom, žena i ja smo ispuzali i četvoronoške ušli u kuću, a sutra te čeka drugi i treći plastenik - smeje se Terzić.

Srbin na Top Ganu

S obzirom da je Miroslav Terzić pasionirani zaljubljenik u makete aviona,  a da mu granice naše zemlje nisu limit, jasno je da nije želeo da priče, o modelima koji lete, ostanu u garaži.

Tako je 2007. godine, jedan Srbin stajao na Top Ganu, prestižnom takmičenju na Floridi u svetu modelarstva, i to sve zbog jednog pisma. Neki bi rekli ludost, drugi hrabrost, a mi - čist srpski duh.

Nije prošlo dva sata, stigao nam je odgovor da smo pozvani da budemo gosti. Od tog momenta je moje modelarstvo krenulo uzlaznim putem - priča Terzić.

Pa, zašto onda Vijetnam?

"Nauživao sam se, psihofizički oporavio, ali željan sam nečeg novog", iskren je Miroslav kada mu postavite pitanje ,,što odlazi iz Sente".

Ne smatra da je sreća oročena na neko vreme, a na konstataciju da je vlažnost u Vijetnamu velika, odmahuje rukom, smeje se i kaže: ,,Pusti me da probam, pa ćemo videti".

- Mi uživamo, dolazak u Sentu apsolutno nije greška. Pre dve godine sam napravio apartman da ti koji žele da dođu imaju gde da spavaju. Došao je jedan, već posle 2 kilometra žulja ga sedište na bicikli. Nisu svi za tu priču, ja sam se ovde nauživao ali željan sam nečeg novog - pojašnjava nam.

Za sada, to je Vijetnam.

- Pre 20 godina sam bio u Beogradu kod nekog poznanika koji je bio ozbiljno imućan čovek i i on je u jednom trenutku rekao da će sve ću prodati i otići u Vijetnam. Pre neko veče se setim njegovih reći i nađem grad Da Nang.

- Ne bude li ništa, bio sam na godišnjem odmoru od pet, šest meseci, vratim se nazad u Sentu.. možda uspem, možda se tamo snađem. Ne zna čovek gde će te put navesti, hoću nešto novo da probam, ljudi u svetu tako žive.

Zanimljivo, supruga Maja, nam je otkrila oko čega se jedino svađaju, a to je pitanje ,,ko će ovaj put do Novog Sada da završi tekuće obaveze?".

Ko zna, možda sledeći put budemo razgovarali u Da Nangu.

Ceo razgovor možete pogledati na početku teksta.

(Telegraf Biznis)