Na današnji dan, pre 15 godina, počela je svetska ekonomska kriza

Foto: Shutterstock

Liman braders (Lehman Brothers) tada četvrta po veličini investiciona banka u SAD, pre petnaest godina, 15. septembra 2008. godine, zatražila je sudsku zaštitu od poverilaca. Usledio je globalni šok u svetu finansija.

Opšta kriza poverenja koja se do tada u izvesnom smislu nazirala, postala je gorka stvarnost. Zvaničnici, bankari, investitori, su se uplašeni povukli, posledica je bio jedan od najvećih padova berzanskih indeksa u istoriji.

Teme za vas

Uoči pada Liman braders, isto se dogodilo sa dve američke hipotekarne kompanije Fani Mej (Fannie May) i Fredi Mek (Freddie Mac) neretko opisivane kao paradržvane. Logična posledična kriza poverenja odmah je bila pad pozajmica, povlačenje novca sa tržišta, dakle drastično usporavanje ekonomskih aktivnosti.

Odgovor ekonomskih zvaničnika sastojao se iz naglog smanjenja kamatnih stopa, odobravanja hitnih pozajmica iz sredstava državnog budžeta odabranim bankama i finansijskim organizacijama. Neskrivena namera bila je da se upumpavanjem ogromnih sredstava njihova likvidnost održi "iznad vode" čime je sprečen potpuni kolaps finansijsko kreditnog sistema.

Najjednostavnije rečeno, u strahu od "efekta domina" novac je upumpan finansijskim institucijama koje su bile prevelike da bi se mogla dozvoliti njihova propast, pošto bi posledica kraha bile nesagledive. Tokom narednih godinu dana globalno je na oživljavanje posrnulih ekonomija potrošeno, odnosno upumpano približno deset biliona (hiljada milijardi) američkih dolara, prema podacima MMF-a. Najviše u SAD i Britaniji.

Programi pomoći finansijskih organizacija i sličnih tela unutar SAD dostigli su oko 25 odsto godišnjeg iznosa bruto domaćeg proizvoda (BDP) u toj zemlji. U Britaniji je taj procenat bio višestruko veći. Osim opšteg pada profita, drastičnog povećanja nezaposlenosti, opšteg usporavanja ekonomskih aktivnosti, jedna od posledica, kako je tada tumačeno, pozitivna, moralo bi biti usvajanje strožijih pravila za rad međunarodnih finansijskih tržišta, odnosno povratak na regulative koje su postupno tokom devedestih ukidane pod uticajem neoliberalnih fanatika.

Kolaps koji se dogodio postao je moguć upravo zbog nametnute deregulacije. Bila je to jedna od nezaobilaznih "mantri" neoliberalnih teoretičara ekonomije. Za oporavak jeste plaćena visoka cena, globalna ekonomija opstala je zahvaljujući ogromnim intervencijama centralnih banaka i vlada, sve u strahu da se ne ponovi krah iz 1929.

U trenutku kolapsa, koliko se zna, Liman braders imala je 639 milijardi dolara sredstava i 619 milijardi dolara duga. Neposredna posledica kraha na berzama bio je gubitak sedam biliona dolara, a devet miliona Amerikanaca je izgubilo posao. Izazvana je najdublja recesija za više generacija.

Liman braders osnovan je u Montgomeriju, Alabama 1844. Osnivači su bili doseljenici iz Nemačke Henri, Emanuel i Majer Liman. Iz male trgovine ona pošto je ojačala na tom polju vremenom prerasta u finansijsku instituciju koja je uprkos svim lomovima uspešno poslovala bar do 1969. Odolela je i u vreme velike depresije posle kraha 1929, kao i tokom svetskih ratova.

Braća su se u prvo vreme bavila trgovinom tada veoma profitabilnim pamukom. Od 1858. središte kompanije je u Njujorku. Kada je 1969. umro, bez naslednika, Robert a Leman, započinju promene. Godine 1977. spojene su Liman braders (Lehman Brothers) i Kuhn, Loeb & Co. Krajem 1984. zajedničku kompaniju kupuje American Expreš, za tadašnjih svega 360 miliona dolara. Godine 1994. ponovo je došlo do osamostaljenja Liman braders. Velike poslovne uspehe ona međutim ostvaruje, posle višedecenijske krize tek posle 2003.

U vreme buma stanogradnja u SAD, najviše 2003. i 2004. banka Liman braders je preuzela više hipotekarnih zalagaonica, kao BNC Mortgage, Aurora Loan Services. One su bile posvećene zajmovima znanim kao Alt-A, izdavanim po osnovu svedene dokumentacije. Stručnjacima je ubrzo bilo jasno da na tržištu nekretnina, odnosno finansija, postoji naduvani balon.

Ali, kako inače biva kada su profiti enormni, ostavljeno je da stvar traje dok bude moguće. U nadi da će, kao i inače u svetu poslovanja, nove biznis perspektive pokriti prethodne nesolidnosti. Liman braders je 2007. iskazala profit od 4,2 milijarde dolara. Rast prihoda je, od 2004, tokom naredne dve godine, navodno bio 56 odsto.

Usledilo je međutim popuštanje balona cena nekretnina. Avgusta 2008. kreditna kriza je oborila hedž fondove banke Ber Sterns (Bear Stearns). Vlasti Sad su potom uplašene od posledica pokušale da spasu jemstvima i jačom kontrolom vodeće kreditore Fredi Mak i Fani mej. Posle propasti Liman braders, Bank of America je uspaničeno kupila Meril Linč (Merrill Lynć).

Kongres SAD je tada odobrio 700 milijardi dolara za kupovinu bankarskih dugova Volstrita. Dakle, vlasti SAD opredelile su da na svaki način i uprkos svim tržišnim pravilima, spasavaju finansijski sistem, sasvim nasuprot onome kako se postupilo 1929. Slične ili istovetne mere odmah potom počinju da primenjuju i vlade Evrope. Krajem 2008. godine, u SAD, kao i u evro zoni, recesije su zvanično obelodanjene.

Ono na čemu se temeljila snaga SAD, globalno poverenje u finansijsku pouzdanost, temelj ekonomske i političke moći Amerike, poljuljano je. Usledila je zatim, osim finansijske krize, društvena kriza unutar SAD, neka vrsta opšteg nedostataka poverenja, što kako izgleda nije nikada prevladano.

(Telegraf Biznis)