Ivan Leposavić, direktor BG berze: "Vreme je da probudimo uspavano domaće tržište kapitala"

Foto: Bojan Marijanović

Beogradska berza beleži gotovo 130 godina od osnivanja i možda je ovo pravi trenutak da se probudi.

Ivan Leposavić, koji je preuzeo ulogu izvršnog direktora Belexa u intervjuu za Telegraf Biznis otkriva da vidi šansu za njen razvoj.

Svestan je problema koje zatiče, ali i spreman da primeni iskustvo međunarodnog stručnjaka za finansije i investicije kako bi se animirali investitori, ali i država da se prikljuplja kapital na tržištu. Otkriva nam i da je jedan od budućih strateških ciljeva berze edukacija.

Očekuje i prvu inicijalnu javnu ponudu posle dugo, dugo vremena na našoj berzi.

• U kakvom stanju zatičete BG berzu?

- Begradsku berzu sam kao instituciju koja posluje prema strogim međunarodnim i domaćim pravilima organizatora tržišta i standardima berzanskog poslovanja, zatekao u stabilnom stanju.

Njeno funkcionisanje nije upitno, naše tržišta kapitala najviše muči nerazvijenost, to što nije ispraćen rast realne srpske privrede, napredak i reforme koje su ostvarene u drugim sekorima pa je, nažalost, tržište kapitala ostalo plitko.

Istinski verujem da je sada pogodan moment za značajne promene.

Optimizam zasnivam na realnosti i čvrstoj odlučnosti Republike Srbije i ključnih aktera nacionalnog finansijskog sistema. Usvojena je nacionalna Strategija za ravoj tržišta kapitala za period 2021-2026. godine, kao i Akcioni plan za period 2021–2023. godine za sprovođenje Strategije. Pomenuti dokumenti prepoznaju vitalnu ulogu jakog i zdravog tržišta kapitala u promociji ukupnog ekonomskog rasta, kreiranju novih investicionih alternativa, povećanju domaćih i stranih investicija itd.

Baš tu negde vidim šansu za Beogradsku berzu i pokušaću da joj dam okvire kakve očekuje tržište.

• Šta vam je prvi zadatak, šta biste voleli prvo da uradite a da primenite vaše iskustvo koje ste sticali tokom karijere?

- Da probudimo uspavano domaće tržište kapitala. Na temelju postulata da je berza ogledalo ekonomije, kao i da se ukupna ekonomija ne može odvojiti od politike, samo timskim radom i zalaganjem, upornošću i primenom profesionalnih i iskustvenih znanja mislim da ćemo uspeti da berzu postavimo u funkciju ekonomskog rasta.

Ne “odjednom” i ne “odmah i sada”. Neka to budu svakodnevna sitna postignuća i pomeranja, pa smo već dosta postigli.

• Kako tačno promeniti to uspavano srpsko tržište kapitala?

- Problem Beogradske berze je nedostatak dovoljnog broja atraktivnih investicionih mogućnosti iz koga proizlizazi slaba likvidnost i nedovoljna pažnja koju tržište dobija od ključnih stejkholdera. Jednostavno, nema akcija kompanija kojima bi se podigao promet na berzi, u koje bi investitori ulagali, kompanija koje bi skrenule njihovu pažnju ka nama.

Ponuda hartija od vrednosti koja može aktivirati tražnju na sekundarnom tržištu će sigurno probuditi aktere iz dubokog sna. Pitanje za berzu jeste kako da animira i ubedi državu da pregledom svog portfelja pronađemo i ponudimo tržištu atraktivnog izdavaoca ili hartiju od vrednosti atraktivnu domaćim i globalnim investitorima.

Zatim, inovacije su ključne i u obavezi smo da uvedemo raznolik niz finansijskih proizvoda i usluga, kako bismo zadovoljili potrebe investitora.

Ka tom cilju neophodno je realizovati čitav niz mera i postupaka, uz interes države za razvoj tržišta kapitala i iskazivanje istog kroz realizaciju i potporu mera, među kojima su svakako kampanja u cilju usmeravanja srednjih i velikih kompanija u pravcu prikupljanja kapitala na tržištu, uz primenu raspoloživih podsticajnih mera, angažovanje banaka, naročito onih koje su članovi berze, u pogledu transfera know-how-a iz zemalja matica u pogledu izdavanja novih vrsta finansijskih instrumenata itd.

• Beogradska berza, nažalost, nije dovoljno primamljiva mladima - kako je popularizovati?

- Nisam siguran da ste u pravu. Srbija ima puno mladih finansijskih stručnjaka. Berza je relativno dobro poznat pojam mlađoj generaciji. Veliki broj naših, uglavnom mlađih građana trguje na alternativnim i stranim tržištima jer na domaćem tržištu nemaju adekvatan izbor prinosa i rizika.

U tom kontekstu postojanje šanse za zaradom je svuda u svetu najbolji alat za popularizovanje berzanske trgovine. Ili da stvari posmatramo iz drugog ugla, nema trgovanja na berzama ukoliko ne postoji mogućnost zarade, tako da je nabolji put ka uključivanju najšire pa i mlade populacije za Beogradsku berzu da im ponudi atraktivne mogućnosti za ostvarivanje prinosa.

Sa druge strane iskustvo potvrđuje da je investiciona odluka onoliko dobra koliko iza nje stoji znanje.

Uspešno i profitabilno poslovanje na tržištu sigurno nije moguće bez poznavanja „pravila igre“. Jedan od budućih strateških ciljeva berze biće sveobuhvatnija i intenzivnija edukacija kojom se predočavaju osnove funkcionisanja finansijskih tržišta, tržišni instrumenti, prednosti i rizici investiranja, modeli i principi berzanskog poslovanja, uz sve ostale specifičnosti koje karakterišu berzu i učešće na tržištu kapitala.

Promovisaćemo finansijsku pismenost i ličnu odgovornost za kreiranje finansijske budućnosti svakog pojedinca.

• Takođe, mnoge kompanije u Srbiji ne vide berzu kao rešenje, kako ih nagovoriti da kapital prikupljaju putem berze, a ne putem kredita i na druge načine?

- Ništa ne uspeva tako dobro kao uspeh. Kompanije ne možete nagovoriti da koriste mehanizme tržišta, one moraju videti svoj interes i moraju imati utaban put kako da taj interes i ostvare.

I tu nastupaju glavni stejkholderi na ovom tržištu, kreiranjem procedura i predstavljanjem praktičnih uspešnih primera. Ukoliko nekoliko kompanija bude zadovoljno načinom na koji su rešili svoj problem finansiranja i druge će slediti njihov primer.

Inspirativna je regionalna priča sa Atlantik grupom koja je verovatno jedan od najznačajniijh promotera tržišta kapitala u regionu, pri čemu se njihov izlazak na berzu vidi kao katalizator za IPO koji je zatim sprovela i IT kompanija SPAN.

Našem tržištu nedostaje nekoliko uspešnih priča koje će inspirisati kompanije da koriste i druge mehanizme finansiranja izuzev klasičnih bankarskih proizvoda.

"I pored niza ograničenja, iskreno se nadam da će nacionalno berzansko tržište postati podloga i motorna snaga privrednog razvoja"/Foto: Bojan Marijanović

• Nadali smo se da ćemo neke od naših kompanija koje smo privatizovali videti i na berzi, da li još ima šanse za to? (Ostali su Telekom, Eps...)

- Ne isključujem tu mogućnost jer izlazak tih kompanija na berzu još predstavlja obavezu koja je proistekla iz Zakona o besplatnoj podeli akcija.

Listiranje akcija kompanije NIS na Berzi je primer koji ukazuje da investiciono atraktivna kompanija, sa negovanim odnosima sa investitorima i tržišnim pristupom, može pozitivno uticati na tržište kapitala čak i u izuzetno složenim makroekonomskim odnosno geopolitičkim uslovima.

Ipak, ma kako dobar, ovaj primer je nedovoljan jer tržište mora imati određenu dinamiku i nove alternative.

Hartije od vrednosti koje se nude na listingu Beogradske berze, poprilično su „zasitile“ limitirane portfelje domaćih profesionalnih investitora, a za inostranu tražnju predstavljaju ograničavajuću okolnost usled niskog nivoa tržišne kapitalizacije free floata i niskim stepenom likvidnosti.

Nadovezujući se na prethodno izneseno moguće je da bi neka od tih kompanija mogla da bude alat za nagovaranje privatnih kompanija da kapital prikupljaju putem berze.

• Da li i kada očekujete novi IPO na berzi, nije ga bilo odavno?

- Nespremnost na podelu vlasništva nad kapitalom sa neograničenim brojem anonimnih investitora, učesnika na tržištu kapitala i dalje je snažno prisutna u privatnim kompanijama.

I pored niza ograničenja, iskreno se nadam da će nacionalno berzansko tržište postati podloga i motorna snaga privrednog razvoja ispunjenjem svoje osnovne funkcije.

Berza mora postati mesto prikupljanja kapitala kompanija sa izraženom potrebom daljeg rasta i razvoja.

Zato očekujem nove IPO na berzi.

(Telegraf Biznis)