Srbija bi mogla da dobije novi zakon: Tiče se prehrambene industrije

Foto: Shutterstock

Zakon o službenim kontrolama u oblasti hrane trebalo bi da bude usvojen sledeće godine, čija je svrha efikasnija kontrola svih učesnika u lancu proizvodnje i olakšavanje izvoza na strano tržište, saopštila je danas Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

NALED je, nakon sednice Saveza za hranu i poljoprivredu, održanu povodom Svetskog dana hrane, naveo da Srbija do sada nije imala ovakav zakon, a da je njegov glavni cilj da se sistem nadzora uskladi sa propisima Evropske unije i osigura jednak nivo bezbednosti hrane.

Teme za vas

Pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Nenad Vujović ocenio je da je hrana u Srbiji bezbedna i kvalitetna, a da je procenat uzoraka koji su problematični izuzetno nizak i da se pre svega odnosi na pogrešno deklarisanje hrane.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, jedna trećina hrane koja se proizvede u svetu, nikada se ne upotrebi, zbog čega je poseban fokus NALED-a i njegovog Saveza za hranu i poljoprivredu i dalje na upravljanju otpadom od hrane, odnosno kako i na koji način da se otpad od hrane iskoristi kao resurs, imajući u vidu činjenicu da trenutno više od 99 odsto organskog otpada, završava na deponiji.

Jedna od preporuka NALED-a i drugih organizacija civilnog društva jeste da se preduzmu mere prevencije, tj. olakša doniranje hrane koja je pred istekom roka.

Direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović rekao je da je jedan od načina da se kompanije stimulišu da doniraju viškove hrane ukidanje PDV-a na donacije, jer zbog visokih troškova često odustaju od akcije.

- To je praksa i u Evropskoj uniji, što smo predstavili Ministarstvu životne sredine i Ministarstvu finansija. Nedavno je i u Bosni i Hercegovini takav zakon stupio na snagu i nadamo se da će u tom pravcu ići i naše zakonodavstvo. Na taj način hrana bi išla u humanitarne svrhe, a paralelno bismo očistili prirodu, jer upravo je organski otpad glavni uzrok nekontrolisanih požara na deponijama - istakao je Krstović.

Kako su porezi i akcize osnovni izvori finansiranja države, neophodno je prvo sagledati finansijske efekte i da li bi se i u kojoj meri ukidanje PDV-a na donacije hrane odrazilo na poreske prihode, navodi se u saopštenju.

Šef Odseka za označavanje hrane u resornom Ministarstvu Branislav Raketić kaže da je bezbednost hrane jedno od najobimnijih zakonodavnih okvira u poglavlju 12 pregovora sa Evropskom unijom i da se tome mora posvetiti najviše pažnje.

- Tu je 10 predloga zakona otišlo na konsultacije u Briselu, a šest je još u pripremi. Kako bismo ukinuli PDV na donacije hrane, moramo da izvršimo sve pripremne radnje da vidimo da li se to isplati, moramo da utvrdimo ko su donatori, ko posrednici, ko bi bili krajnji primaoci i sa takvom analizom možemo da pregovaramo sa Ministarstvom finansija i da kažemo da li ima smisla ukinuti PDV - izjavio je Raketić.

Važan uslov za stvaranje boljeg okruženja za plasman bezbedne hrane ostaje proces digitalizacije, u kome nove tehnologije treba da doprinesu prepoznavanju opasnosti u svakoj od faza proizvodnje hrane i proceni njihove štetnosti po zdravlje, ističe se u saopštenju.

Kako se navodi, do sad su novi alati obezbedili transparentniji i efikasniji nadzor, putem platforme eInspektor i e-Agrara, koji doprinosi efikasnijoj kontroli poljoprivrednih proizvođača i usklađenosti sa veterinarskim, fitosanitarnim i standardima zaštite životne sredine.

(Telegraf Biznis)