"Srbija privlačna destinacija za strane investicije": Šta smo uvozili, a šta izvozili u prethodnom periodu?

Srbija je privlačna destinacija za investicije stranih kompanija, a u poslednje vreme sve više nemačkim investitorima, zbog podsticaja koje vlada pruža i kvalitetne radne snage našeg tržišta, izjavio je direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Mihailo Vesović.

On je rekao da je naša zemlja posebno interesantna nemačkim investitorima i da se nedavno Srbija našla među 34 zemlje za koje je Vlada Nemačke uvela mere koje investicije nemačkih kompanija u te zemlje čine jednostavnijim i jeftinijim.

Teme za vas

Na primer, ako nemačka kompanija investira u neku zemlju u razvoju ili zemlju brzog razvoja može da se prijavi za investicione garancije odnosno osiguranje kod nemačke vlade.

- Ova odluka nemačke vlade znači da ona želi da smanji rizik svojih kompanija i da ih podstakne da više investiraju i na ona tržišta gde možda postoji veći rizik - rekao je Vesović. Reč je o strategiji diverzifikacije nemačke vlade koja ima za cilj da smanji veliku zavisnost od nekih tržišta i uskih grla u lancima snabdevanja.

Vesović je naglasio da su nemačke kompanije u Srbiju u poslednjih 10 do 12 godina investirale više od tri milijarde evra.

- Oni su veliki poslodavci, što je imalo pozitivan efekat i na naše bilateralne odnose. Nemačka je naš najvažniji trgovinski partner i prošle godine smo premašili osam milijardi evra u trgovinskoj razmeni, a ove godine očekujemo da će ta cifra dostići devet milijardi - rekao je Vesović.

Prema njegovim rečima, nemačke kompanije koje investiraju u Srbiji, najviše proizvode za tržište Evropske unije, pre svega Nemačku.

Međutim, ukazuje da kada je reč o investiranju postoje i rizici i da poseban problem predstavlja trenutna recesija na nemačkom tržištu, ali i usporavanje ili čak postepeni pad nemačke ekonomije.

- Verujem da je to privremeno, da su to posledice celokupnog koncepta suzbijanja inflacije na tržištu EU i da će nemačka privreda, kao privreda koja investira pre svega u nove tehnologije, obnovljive i alternativne izvore energije, ali i zelene tehnologije, vrlo brzo izaći iz ove recesij - rekao je Vesović.

To će, kako je naglasio, imati veoma pozitivan efekat i na srpske kompanije koje proizvode za nemačko tržište, ali i na naše dobavljače koji rade za nemačke kompanije.

Šta su krizne tačke u saradnji?

Odgovarajući na pitanje šta bi Srbija mogla da unapredi kada je reč o budućoj saradnji sa nemačkim kompanijama, Vesović je naveo da je nedostatak radne snage trenutno problem sa kojima se kompanije koje posluju u Srbiji, ali i na Balkanu suočavaju.

- Na primer, ako nemačka kompanija želi da proširi kapacitete ili da otvori još jedan deo svoje fabrike, ima problem da pronađe dovoljan broj radnika - navodi Vesović.

Taj podatak, prema njegovim rečima, šalje jasnu poruku da treba da se ide ka manje radno intenzivnim granama kada je reč o budućim investicijama, za razliku od pre 10 godina.

- Potrebno je i da se osnivaju razvojni istraživački centri za automatizaciju za neke specifične industrije, gde je više u primeni automatizacija i digitalizacije, a gde je manji broj zaposlenih - objasnio je Vesović.

On je naglasio i da velike multinacionalne kompanije koje dolaze i investiraju u Srbiju žele što više da kupuju na lokalnom tržištu, jer ne žele da se dovode u rizik, da im se prekidaju lanci dobavljača.

- Upravo Kina kao jedan od važnih dobavljača za nemačku industriju predstavlja za nju sve veći rizik usled geopolitičkih problema sa kojima se suočavamo globalno. Zbog toga Srbija, Zapadni Balkan pa čak i ceo obod Evrope i naravno Turska predstavljaju vrlo atraktivno i dobro rešenje za skraćivanje lanaca dobavljača i za sigurnost snabdevanja - naglasio je Vesović.

On je zaključio i da nemačka vlada, odlukom da kompanije iz te zemlje koje žele da investiraju u neku od 34 zemalja u razvoju, odnosno zemlju brzog razvoja mogu da se prijave za osiguranje kod savezne vlade u slučaju da moraju da otpišu svoje investicije zbog eksproprijacije, rata ili kršenja zakona, želi da smanji rizik za svoje kompanije i da ih podstakne da investiraju na tržištima gde do sada možda postoji veći rizik.

- Poruka koju Vlada Nemačke šalje svim nemačkim kompanijama ovom odlukom je da se više fokusiraju na tržišta jugoistočne Azije, Afrike i Evrope, posebno tržišta zapadnog Balkana - rekao je Vesović.

Prema podacima PKS izvoz Srbije u Nemačku u 2022. iznosio je 3,78 milijardi evra, što je u odnosu na godinu pre porast od 38 odsto, dok je uvoz bio 4,45 milijardi evra ili za 18 odsto veći nego 2021.

Nemačka posmatrano iz ugla ukupnog izvoza Srbije učestvovala je prošle godine 13,5 odsto, a u uvozu 11,4 odsto.

Kako su rekli u PKS, prema statističkim podacima u periodu januar - jun 2023. godine, ukupna spoljnotrgovinska razmena u robi sa Nemačkom bila je 4,538 milijardi evra što je porast od 15,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Šta smo izvozili, a šta uvozili?

Ukupan izvoz sa tom zemljom u prvoj polovini 2023. iznosio je 2,155 milijardi evra što je porast od 23,97 odsto u odnosu na isti period godinu dana pre, dok je ukupan uvoz u periodu januar- jun bio 2,382 milijardi evra ili za 8,9 odsto veći. Vodeći izvozni proizvodi u 2022. godini iz Srbije u Nemačku, kako su rekli u PKS, bili su setovi podvodnika za paljenje (13 odsto), delovi za mašine (sedam odsto) kao i preparati za pranje i čišćenje (tri odsto), dok vodeće uvozne proizvode pored nerazvrstane robe po skladištenju i nerazvrstane robe u slobodnoj zoni (po devet odsto), čine i žice od rafinisanog bakra (šest odsto) i ostali lekovi za maloprodaju (pet odsto).

U PKS navode i da je prema podacima Agencije za privredne registre na teritoriji Srbije registrovano 879 aktivnih privrednih subjekata čiji su većinski vlasnici državljani Nemačke, odnosno pravna lica registrovana u toj zemlji. Najveće investicije nemačkih kompanija u Srbiju su Štada, Lidl, Henkel Merima, ZF, Metro Cash&Carry, Messer Group, Bosch, Simens , Leoni, Continental, Linde AG, Phiwa Walther Group, Knauf, KWS saat AG, De.Oetker, Kromberg & Schubert, DM, Draxlmaier DAD, Fresenius Medical Care, Bauerhin, falke, Deutsche post DHL, Norma group, Xella group, Meggle, Gruner, Sano-Moderne, MTU... Nemačke kompanije u Srbiji zapošljavaju više od 80.000 radnika.

(Telegraf Biznis)