“Budućnost poslovanja sa EU će biti zelena ili je neće ni biti”: Izazovi za očuvanje konkurentnosti privrede
Zelena transformacija i digitalizacija poslovanja postaju imperativ i jedan od najvećih izazova za očuvanje konkurentnosti srpske privrede i u 2024. i godinama pred nama, poručio je danas Marko Čadež, predsednik PKS na zajedničkoj sednici Skupštine i UO Privredne komore Srbije (PKS).
- Ublažavanje klimatskih promena jedan je od vrhunskih ciljeva globalnih ekonomija, uključujući i Srbiju. Dekarbonizacija elektro-energetskog sektora, industrije, poljoprivrede i saobraćaja ima najveći pozitivan uticaj na ove procese. U susret ambicioznom cilju ‘Evropski kontinent klimatski neutralan do 2050’ i Srbija treba da da svoj doprinos - naveo je Čadež u radnom delu sednice Skupštine PKS.
Zato, kaže, kao potpisnik Pariskog sporazuma, Zelene agende za ZB, potrebno je odlučno ući u programe Zelene transformacije srpske privrede.
Dodaje da je naša realnost, niska svest o ovim izazovima, što pokazuju i podaci da 65 odsto proizvodnje struje u Srbiji dolazi iz termoelektrana na ugalj, da ne postoji razvojna banka i zeleni segment finansiranja ove transformacije...
Digitalizacija poslovanja, posebno malih i srednjih preduzeća, prema rečima Čadeža, jeste ključna za opstanak privrede, a u čemu joj može pomoći Centar za digitalnu transformaciju (CDT) PKS, koji povezuje domaći IT ekosistem sa kompanijama iz tradicionalnih sektora i čije usluge je do sada koristilo više od 6.000 domaćih preduzeća.
Jedna od usluga CDT-a je i INNO-VERSE digitalna platforma na bazi veštačke inteligencije koja pruža preduzećima sveobuhvatnu podršku u procesu inovacija, a koja će biti puštena u rad polovinom decembra.
Čadež je podsetio da su svet u 2023. obeležili značajni izazovi kao što su fragmentacija globalne privrede, neizvesnost na tržištu energenata i hrane, ratovi, usporavanje međunarodne tražnje ali da je domaća privreda, uprkos svetskim neizvesnostim, zadržala umereni optimizam za naredni period, a da je Srbija očuvala makroekonomsku stabilnost, kontinuiran priliv SDI, kreditni rejting, i da je inflacija značajno usporena.
Pred srpskom privredom su u narednoj godini velike poslovne prilike koje je, napominje Čadež, potrebno iskoristiti, poput nastavka organizacije Ekspo 2027 kroz investicije u infrastrukturu, novih sporazuma o slobodnoj trgovini sa, na primer, Kinom, UAE, Egiptom i drugima, te iskoristiti evropske grantove i povoljne kredite i snažnije se ekonomski povezivati u regionu.
U radnom delu sednica predstavljen je Program rada PKS za 2024. godinu i razmatrana su aktuelna pitanja vezana za aktivnosti nacionalne asocijacije srpske privrede.
Nagrade PKS nosiocima privrednog razvoja Srbije
U svečanom delu Skupštine, Privredna komora Srbije dodelila je danas godišnje nagrade najboljim i najuspešnijim poslovnim liderima, kompanijama koje su ostvarile značajan poslovni uspeh, kao i posebne nagrade za doprinos privrednom i društvenom razvoju.
Nagrade Privredne komore Srbije ustanovljene su 24. januara 1969. godine odlukom Skupštine, a dobitnici ovih tradicionalnih prestižnih priznanja uvek su bili oni koji su se svojim radom, angažovanjem i rezultatima istakli kao najuspešniji i najbolji, koji su se nametnuli kao lideri i nosioci privrednog razvoja Srbije, navodi se u zganičnom saopštenju PKS.
(Telegraf Biznis)
Video: Srbija sutra dobija 30 novih kilometara autoputa od Koševa do Vrnjačke Banje
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Душан
Неће је бити, изгледа...
Podelite komentar
Слађана Точиловац Шаљић
Важно је се Србија укључила у све процесе који се тичу зелене транзиције. То је процес, који ће по фазама довести до заједничких циљева са осталим партнерима. Пре свега у Европи, јер еко систем нам је заједнички. Превише је било изазова на које Србија није имала утицаја, попут енергетске кризе и сукоба у свету и пандемије. Важно је да се настави одговорна економска политика, да привреда буде у стабилном расту као и животни стандард грађана. А то се постиже и повећањем ДСИ и пројектима попут Експо 2027. Пожељно би било да се оснује развојна банка која би се бавила побољшањем услова за финансирање у области зелене транзиције. Али за то је неопходна огромна новчана база која не би задирала у буџет или реметила фискалну политику. Сва улагања би морала структурално да се дефинишу, можда чак и неким посебним законом.
Podelite komentar