Lidija, Laćoza, Brka i Milanče su delić istorije i dobrog provoda: Čuveni 9. sprat Beograda slavi 20. rođendan

Dan za danom prolazi, sat polako otkucava i bliži se onaj period kada vlada euforija, kada su ljudi maksimalno opušteni i kada ne postoji mnogo obaveza, ne postoji posao, već samo želja za što boljim provodom. Taj period se naziva  - Nova godina.

U narodu postoji verovanje koje kaže - Nova godina, novi ja, ali... Nije to baš uvek tako, jer, neke stvari i ne treba menjati. Ono što je sastavni deo Srbije kao države, ali i Srba kao naroda jeste želja za što boljim provodom, zbog čega bi se mogli svrstati i u sam vrh država kako u Evropi, tako i na svetu.

Naravno, ponude za novogodišnju noć jesu ogromne, praktično svaki kafić, klub, pa i kafana daju neke svoje ponude, ali, ono što je posebno u Beogradu jeste nešto sasvim drugačije.

Deset dana pre te novogodišnje večeri kreće euforija, a sve zahvaljujući kultnom klubu "Stefan Braun", koji proslavlja svoj 20. rođendan, čime je i zvanično ostao najstariji aktivni klub u čitavom gradu.

Pomen imena kluba, kao i taj čuveni "deveti sprat" su nešto što se generacijama prenosi, a čim ulaze u svoju treću deceniju, dovoljno govori. Oni su zbog toga odlučili da ponovo otvore svoja vrata Telegrafu i objasne koje su tajne uspeha, kako jedno leto može postati 18 i šta bi uradili da taj klub ne postoji.

Takođe, oni su spremni i za euforiju koju će pokrenuti, pa i nastaviti sve do Nove godine, ali, prvo moraju da "duvaju svećice" tog četvrtka, 21. decembra.

Proslava rođendana, veliko iznenađenje i pripreme za Novu godinu 

Kada nešto traje dosta dugo, to znači da je dobro i da u njemu ima života. Klub je poput tinejdžera, sada je u najboljim godinama, a neke stvari se ne menjaju. Doduše, osoblje se menja, a ovoga puta su za Telegraf govorili nekoliko barmena, kao i menadžer, koji je tu od samog početka.

Među onima koji su podelili su još neke tajne jesu Milanče, Brka, Laćoza, Lidija, Šone, kao i menadžer Peka, koji je po prvi put odao najveću tajnu njihovog uspeha.

Međutim, oni su razgovor za Telegraf otvorili sa onime kako su održali ime kluba. Prvi je o tome govorio Milan.

- Ono što ja mogu reći sa moje strane, odrastao sam u ovom klubu, krenuo sam da radim pre 12 godina. Decenija i nešto, svakako, kada pogledamo sa te strane da je ovo 20. rođendan, to je velika stvar i jedno veliko dešavanje. Pripremamo se i fizički i psihički, svaki je rođendan priča za sebe, ono što bih mogao da kažem, jeste da treba živeti ovaj klub, da biste ga mogli doživeti onako kao mi - ističe Milan, koji je potom i objasnio kako je

- Menjao se i što se tiče ljudi koji su radili, neki rade i dan danas, što se tiče i samog izgleda, u principu sve ove godine, uvek je bilo nešto novo, neki novitet.

Kako je i gorenavedeno, ovaj rođendan će biti poseban, jer će klub imati i posebnog gosta, što je otkrio Peka.

- Ove sezone ćemo imati jedan drugi akcenat na provod. Gospodin Stefan Braun će nas posetiti tu noć, koji će biti sa gostima, nazdraviti sa njima. To je novitet za ovu proslavu rođendana. Inače, uobičajeno, koreografije, imaćemo igračice, twerk igračice, sa te strane ako ćemo nešto baš novo, to je gospodin Stefan Braun - ističe Peka.

Takođe, najavljeni su i specijalni gosti, ali, o njima nisu hteli preterano da kažu.

- Sve će biti drugačije - kratko je poručio i najiskusniji među njima, Šone.

Ono što se očekuje, jeste i mali put kroz vreme, tokom proteklih 20 godina.

- Mnogo bivših kolega će doći. Bez njih, ne bi ovo postojalo. Tu smo se angažovali da svakog od njih pozovemo, da ih zamolimo da dođu i da budu deo tog dana, jer su isto bili deo istorije, a ovo je istorija. Raditi sedam dana nedeljno, devet meseci koliko traje sezone, 20 godina, klub koji je to postigao u Beogradu i drugi klubovi koji posluju na naš način, kao što je noćni klabing, znaju koliko je to jako teško, da se organizuje tri dana u toku nedelje, neki rade tri, pa znaju koliko su ta tri dana uspešna, a kamoli sedam dana nedeljno, devet meseci, to je za mene preveliki uspeh.

Ipak, čak i bez obzira na to koliko je period naporan, Laćoza i Brka kažu da je ovo ono što njima nije posao, već život.

- Navikli smo, svake godine je isto. Slavimo rođendan, onda to ide do Nove godine, slavimo reprizu Nove godine, pa imamo i srpsku posle... Tek oko 15-og prestaje to neko ludilo, ali, svako veče je neka nova vrsta "ludila" - ističe Laćoza, dok se potom na to oslanja i Brka.

- Nema tu šta, jednostavno, to je posao koji volim i koji radim, svi mi. Nama dolaze ovde naši prijatelji, pa nam zato i nije teško.

Takođe, oni ističu da tokom rođendana ne postoji zarada, već je cilj zabava.

- Za rođendan? Biće čašćavanja dosta više, dolaze nam stari radnici, treba da se okupimo sat i po ili dva pre početka, sve će biti gratis, rođendan je nešto posebno, to ima malo više čašćavanja. Uložili smo u atrakcije, rođendan je nešto drugo, dođu ljudi, donesu nam poklone i to je to. A, za Novu godinu sve zaviis, malo je drugi sistem, bilo je all inclusive, plati se karta, pa sve ima, sada je malo drugačije. Plaća se karta, kasnije sve normalno

Organizovanje ovako nečega traje i po dva meseca, što otkriva Peka.

- Dolazi postepeno, nije baš da ide odmah, ali jedno mesec dana počinjemo da pričamo kolektivno. Nije kao da je neko rešio da to bude tako. Imamo sastanke jednom nedeljno i onda pričamo da li je nešto bilo loše, kako da unapredimo, onda pričamo i o rođendanu. Za gospodina Stefana Brauna, Lidija je predložila, usvojiili smo. Priprema generalno traje i do dva meseca za, kad smo razmenjivali poruke...

Istorija kluba - Šta je najupečatljivije što se desilo tokom ovih 20 godina?

Kada se čovek osvrne na period od 20 godina iza sebe, mnoge promene može videti, kako u poslu, tako i životu, tako i u onome što nas sve okružuje.

Neki nisu bili rođeni te davne 2003. godine, neki su kretali u osnovnu, srednju školu, a neki su tad upisivali fakultete.

Šta se sve to promenilo u prethodnih 20 godina, to je objasnio upravo Šone u prethodnom tekstu za Telegraf.

- Noćni život se menja kao i sve ostalo sa nekim novim stvarima koje se dešavaju svetu, nešto poput mobilnih telefona koji su upropastili čovečanstvo, s jedne strane su dali konekciju za rešavanje nekih stvari, normalno, ljudi to upotrebe na društvenim mrežama i troše tamo vreme. Omladina manje izlazi, po klubovima, restoranima, kafićima, to se promenilo.

-  Način komunikacije je drugačiji. Nije više onako, lice u lice, ljudi su se otuđili, mnogo pišu na telefonima i to je najveći moj utisak kao barmena koji se promenio od početka do dan danas. Moramo da se prilagođavamo, reklamiranje se nekad radilo preko SMS poruke, od usta do usta ili pozivnicima. Gosti su se zvali pojedinačno, pozovem jednog, on obavesti ostale. Prisniji smo bili sa gostima, toliko prijateljstava se stvorilo. Pomagao sam im, oni su meni, sve je to normalno. Ali puno se sve promenilo od početka, do dana danas, ranije je bilo dosta manje stranaca po klubovima. Sada je više toga. U početku su dolazili samo "naši ljudi".

- Onda je krenula ta "zabava", muzika devedesetih, po kojoj smo bili prepoznatljivi, ta erupcija oduševljenja, tako nešto je bilo pregršt tokom prethodne decenije. Nije postojala domaća muzika u klabingu, bili smo interesantni, novi, nešto u svetu što se dešavalo tokom '70- ih i '80-ih, poznata diskoteka u SAD, to se dešavalo 20-30 godina pre nas, toliko kasnimo, ali ta količina energije i zabave koja se ovde dešavala, bio sam na mnogim mestima, to nema u svetu nema. Tako je počeo i da se diže klabing Beograda.

- Beograd je bio poznat po kafanama po kafanskom provodu, ali po noćnom provodu... DJ, klabing, nismo imali, to je zaživelo sa ovim klubom i nekoliko splavova koji su se nadovezali, mi dugo zimi, oni leti... Ranije su radili splavovi po četiri meseca, sad se produži to sve. Sve se promenilo i kad je bila Univerzijada, otvorili su splavove ranije i shvatil ida mogu da rade, a sve se samo podizalo. Stefan Braun ima veliko učešće u noćnom životu Beograda, pratio sam, mnogi su se otvarali i zatvarali, sve je kratkog veka, što zbog napora, što zbog drugih stvari.

Takođe, nekima će ovaj posao ostati urezan i na koži.

Jednu takvu priču su ispričali Laćoza i Brka, koji kažu da će do kraja života pamtiti i nositi na sebi deo svog posla.

- Kolega Brka i ja smo istetovirali logo iznad lakta, ali pošto imamo puno stalnih gostiju koji su naši prijatelji, to se proširilo toliko da je dvoje, troje gostiju, kako mojih, tako i njegovih istetoviralo to isto. Oni često posećuju, oni doalze četiri ili pet puta nedeljno, kad prestanu, ostaće im trag. To je period života koji je obeležio mene, ali i sve nas. To je upečatljivo i neizbrisivo. Ima i njih četvoro koji imaju tetovaže sa koordinatama kluba, to je tek nešto neverovatno.

Zanimljiva je bila i priča Lidije, koja kaže, došla je na jednu godinu, pre 18, a ostala je do dan danas i nimalo se ne kaje zbog toga.

- Počela sam da radim, da zaradim pare za džeparac, samo da odem na more, a evo... I dalje radim, 18 godina kasnija - rekla je Lidija, koja je potom otkrila i kako je to jedna godina postala 18.

- Ja nikad nisam izlazila, učila sam po čitav dan, sa 19 godina sam završila srednju školu, nisam izlazila. Momak je bio jedan od vlasnika, počela sam da radim, nisam znala šta je votka. Svi su se smejali jer sam tražila u fridižeru, krenulo je, a radeći sam svaki dan učilka nešto novo, nisam znala ništa, nisam znala šta je votka. Najosnovnije stvari sam stekla, bilo je intersantno to sa gostima, sve je to bilo novo, strano, jer ja sam neko ko nije izlazio, nije imao nikakav takav susret, nisam upisala tu školu koju sam htela, kad sam htela u toj sezoni. Onda sam ostala, eto tako, moji su bili protiv toga jer sam bila odličan učinak, nisu bili za to da radim u, kako su rekli, kafani, ja sam zavolela i iz privatnih razloga sam otišla, zatrudnela, udala sam se, čekala sam da mogu da izađem iz kuće, da mogu da ostavim dete da toliko poraste da bih se vratila.

- Nije samo zbog para, jeste zbog finansijske sigurnosti koje imamo, danas raditi bilo koju drugu vrstu posla, teško je izaći na kraj, a ovde imamo i bakšiš i lepo smo plaćeni, tako da... Ta finansijska strana, ali ne samo zbog toga, već jer ja ovde dolazim i gledam te ljude koji dođu sa mukom, neko izađe, posvađao se sa ženom, devojkom, imao je neki stres, on dođe, ja ga lepo ugostim, nasmejem, popnem se na šank, đuskam, napijemo se zajedno i on zaboravi i ode srećan kući, jer me to isupnjava, učinim ljude srećnima. Napijem ih, to nije okej, oni odu kući i oni opet dolaze, to je satisfakcija, jer godinama dolaze.

- Energija? Imam pozitivnu energiju koju prenosim na lude, samim tim se punim i tom energijom, ostala sam 18 punih godina. Čak sam mogla, svako leto sam išla za Ameriku, mogla sam i sad, ali nikad ne bih ostavila klub i otišla.

Svoju priču imao je i Milan, koji je otkrio da će pamtiti čitav klub i njegovih 12 godina po autobusu broj 83, u koji je udario na pešačkom, naravno, svojom greškom jer nije gledao kuda hoda, ali, to je tema za drugi put.

Takođe, Šone je pričao i malo o tim rođendanima.

- Deseti rođendan je bio... Svi rođendani su bili jako dobri, a mi smo imali jednu tradiciju, možda 12 ili 13 godina, mis mokre majice, kažeš rođendan kluba, okiti se klub i sve to, ništa se ne radi, nego mis mokre majice, dođe šest ili sedam devojaka, prvo, drugo, treće mesto, dobiju svoje poklone, to je bio neki vid zezanja, krcat klub je tada bio, svi su znali... To je trajalo 12-13 godina, tu se nije znalo ko je od kog bolji. Šesnaesti rođendan je bio dosta dobar, naši stari barmeni, radnici koji su prošli kroz klub su pričali svoje priče, išli smo stalnim gostima, poznatim nosili neke poklone, taj rođendan je bio dobro organizovan.

- Svaki je imao svoju neku priču, imali smo majicu gde je natpis bio vezan za taj rođendan. Give me five, peti. Džejms Bond je bio 7. onda 18+, 14 kao kralj, 19 kao prvi u gradu, deveti sprat. Svaki rođendan smo imali neku lepu priču, preneli smo na majicu, od prvog rođendana do dana danas.

- Svaki je bio priča za sebe, ne bih izdvajao nijedan, svaki je bio fenomenalan - kaže i Milan.

Kako je bilo postati deo istorije? 

Uvek je teško doći do nečega, tako je bilo i teško ući u nešto ovako, a tek postati deo istorije koja se i dalje piše.

Odlučili su da otkriju barmeni i kako to izgleda kod njih.

- Ja sam izlazio kao gost, u to vreme je menadžer bio Peđa, on me je spazio, pitao da li bih bio deo kolektiva, nisam znao o čemu se radi, imao sam drugara jednog, Nikola Savić, koji je dugo radio u ovom klubu, onda sam se s njim savetovao, pričao je da ću zameniti dan za noć, nisam razmišljao o tome i pristao sam na to. Ne kajem se ni trenutka sada - ističe Brka, dok, Laćoza to gleda sve drugačije.

On se praktično našao na pravom mestu u pravo vreme, a, ne planira da napusti sve o

- Ovo mi je bila osma sezona, bila je smena, dosta barmena je odjednom otišlo, došao sam na razgovor, radio sam u jednom lokalu pre ovog, došao sam na razgovoru, nikad nisam radio noć, hteo sam da probam, ovde se uvek kreće od početka. Krenuo sam sa najnižih grana, ovde sam osam godina, kad god neko dođe, kreće od početka, to je dobro. Jedini klub gde sam radio, nigde nije kao ovde da gradiš sam sebe. Ima mnogo toga što mi se sviđa, jedino mi se ne sviđa što prespavam dan, jer je negativno, imunitet je loše. Sve ostalo mi se sviđa, idem kući, nema gužve, dolazim na posao, nema gužve, radim noću, sviđa mi se. Radio sam i druge poslove, ne opterećuje me, lepo je, svi su rasoploženi. Tako da, ima više pozitivnih strana, nego negativnih, sve dok me zdravlje bude složilo radiću ovde

Takođe, on je istakao i samo pozitivne strane svega.

- To je dobra stvar, svi smo lepo raspoloženi, dođu gosti, oni dođu da se provedu, sve je super. Što kažu, provedemo se, napijemo se i sve je lepo i mi idemo kući s parama.

Milan je imao skoro, pa identičan put.

- Igrom slučaja sam krenuo ovde da radim, bivši kolega s kojim sam radio me je pozvao da dođem na razgovor, krenuo sam 2012. godine da radim, bile su to duge noći, duga jutra, svih tih 11 godina, 12 sezona, s tim da kao neki što su žudeli za izlaskom, ja sam to imao svaki dan. Nekad šest dana nedeljno, nekad sedam, ne mogu da se žalim, svako veče je drugačije, svako veče je priča za sebe, stvarno što se kaže, sve to ima lepu i pozitivnu stranu. Na kraju večeri odeš sa novcem u džepu koji danas svakoga ispunjava.

Tajna uspeha i kako opstati 20 godina?

Cifra od 20 godina nije mala, a Šone je odlučio da otkrije i koja je tajna svega što je napravio kao deo kolektiva, s obzirom na to da 20 godina već radi ovaj posao.

- Iz mog ugla, tajna uspeha leži u osoblju. Osoblje koje se kroz sve generacije, a više ih je bilo, ovo je peta generacija u klubu, kada je počeo klub, bila je jedna generacija, pa je prešla u drugu, trćeu, četvrtu, oni koje sada pola ljudi ne poznaje, a oni su radili 10 godina u klubu. Puno su doprineli da klub izgleda ovako, ali, uvek je taj staf koji se držao nekako, baš smo se držali, sve generacije su se držale između sebe i družile i mnogo smo značili jedni drugima, svi mi volimo taj posao, ako ne voliš ovaj posao, ne možeš da raidš, nema šanse. Jako zahtevan posao, puno energije ti oduzima i fizički i emotivno se prazniš, moraš da voliš posao ovaj da bi ga radio. Ali, sigurno na prvom mestu, organizacije da, ali to zajedništvo koje imamo ovde u klubu, koje je pratilo sve generacije je držalo ovaj klub, onda i finansije, ali eto. To su dve tri stvari, svi učestvujemo u poslu, nema čoveka koji može da krivinari i da ne radi svoj posao, svi dajemo neki svoj doprinos, ideje, nove ideje, i tako generacije koje su dolazile osvežavale su klub i davali neke nove ideje, zato je opstajalo. Možemo pričati o tome, ali ipak, 20 godina, to je velika brojka.

Osim njega, Peka je kao menadžer takođe otkrio kako to izgleda "iza kulisa".

- Nema tajne, apsolutno, osbolje je celokupni pokretač dobrog provoda, sva zasluga za sve što radimo ide njima. Mi koji smo sa strane, možemo da rukovodimo i gledamo šta je dobro ili ne i da ispravimo, ali oni su pokretači sve ove zabave koju pružamo.

Tokom tih 20 godina, bilo je i dosta loših momenata, jedan od njih, izuzev korone, jeste i dosta odlazaka u kratkom periodu.

- Laćoza je pomenuo, to je ta sezona 2015/2016, tu je klubu bio najteži momenat kada je došlo do zasićenja jednog dela stafa i dugo godina smo imali jednu generaciju i onda su oni otišli svi u kratkom periodu od neka tri ili četiri meseca, onda je trebalo podmladiti, ponovo pokrenuti, da ima taj isti duh i da mi koji smo ostali prenesemo tom mlađem osoblju gde pripadaju Laki, kasnije i Brka, tu negde. Tako da je to bio taj prelomni period, najteži, koji smo prevazišli uz stare radnike koji su dali primer i sistem, uvukli su mlađe koji su došli tada i evo dan danas, Bogu hvala, jedno dve-tri godine pre korone i posle korone, sve ide kako treba - kaže Šone.

Sada, tih problema nemaju, jer i Laćoza, Milan i Brka kažu da sada nemaju "crne minute", već da jednostavno uživaju u svemu što rade, jer, kako kažu - ovaj posao nije za svakoga, pošto se on živi, a ne radi.

Takođe, kaže Šone i da se to dešava, a paralelu je napravio sa Novakom Đokovićem.

- Sigurno da svakom čoveku dođe do zasićenja, ne bi se ovde promenilo stotine radnika kroz ovaj sistem. Ima ljudi koji su otišli zbog drugih razloga, a ima i onih koji su se zasitili, ekipa koja je ovde, ja nisam doživeo zasićenje, treba crpeti energiju iz drugih poslova, iz drugih sfera. Evo, vidi Novaka Đokovića, koliko je tu, koliko je prvi, vanljudski napor, uvek se pokupi nešto iz sporta. Ja volim sport i onda upoređujem, teško je, fizički i psihički, ali treba da od većih ljudi kupiš neku energiju, ja od njega puno volim da pokupim stvari, koliko je istrajan i koliko traje, onda kažeš, zašto ja ne bih mogao u svojoj sferi? Možda smo mi u našoj sferi i našem sportu najbolji.

Pripreme za Novu godinu i kopiranje drugih klubova

Ono što je zanimljivo, jeste da mnogo veliki broj klubova kako u Beogradu, tako i u Srbiji pokušava da iskopira ono viđeno, jer, zašto ne raditi ono što funkcioniše.

Odmah nakon rođendana, dolazi i Nova godina, ali, kako kaže Šone, to nije toliko važno.

- Rođendan je euforija, to je poseban dan, posebno ovaj dvadeseti, 20 godina kluba, to je posebno za sve nas. Neke posebne emocije budi. Što se tiče nove godine, svako veče nam je nova godina, ovde ljudi koji dođu svim danima i vikendom, mi dajemo sve od sebe. Za Novu godinu ćemo dati sve od sebe, ovde je svako veče Nova godina.

Naravno, biće i posebnih koreografija, a opet je Peka otkrio šta planiraju.

- Za ovu Novu godinu, biće koreografija astronauta, to je nešto novo. Na sve ono što imamo, tu su i roboti, imaćemo tri robota, nabavili smo odela, sve smo spremili... Biće nam glavna atrakcija za tu noć.

Potom, osvrnuli su se na činjenice da su mnogo kopirani, što ih raduje.

- Mi smo preponosni na te stvari, jer znajući da nas neko kopira, znamo da radimo odlične stvari i da radimo posao kako treba - ističe Milan, a potom i ostali koji samo kažu da su oni spremni da uvek pronađu nešto novo.

Zanimljivo je i to da niko praktično ne bi znao šta da radi ukoliko se ne bavi ovime. Svi su nekako bili složni da se ne vide u tome, te, da ne bi mogli drugačije, dok Lidija kaže da nije spremna za neki drugi život.

- Ja posle Brauna u noćnom klubu, ne računam preko leta, ne bih više radila u nekom drugom klubu. Ja sam diplomirani ekonomista, na master studijama kriminalistike, ali ne vidim još sebe u tome da sedim u kancelariji.

Predrasude, odricanje i da li se za nečim žali u ovom poslu?

Ono što možda i najviše smeta, jesu predrasude.

- Ne treba imati predrasude o ovom klubu. Neće da dolaze, jer ovde smatraju da ima svega, ali ovde nema problema, nema momaka sa vrelog asfalta. Ovo je klub koji treba svako da poseti i kada bi došao, video bi da bia došao opet - ističe Brka, dok se na to nadovezuje i Laćoza, koji kaže da ko jednom dođe, više nikada ne odlazi.

Šone je zatim i ukazao malo na taj problem.

- Ko nije bio, onda čuje priče i pričaju. Ništa se ovde ne dešava u drugim klubovima, jedino što je drugačije, a što nema nigde, u letnjim klubovima, jedino što je ovde drugačije na sve druge klubove jedna intenzivna zabava, gde to nisam video nigde. Gde ima mnogo dorbih zabava i dobre energije, neću da kažem da nema, gde god sam radio. Ovde je nešto posebno. Te priče... Ovo je moja dvadeseta godina da radim u ovom klubu, meni je ovaj posao, kad kažem da radim tu, meni je samo olakšavalo posao. Jer svi ljudi, kao što su svi rekli. Brka je pokrenuo jako, jako dobru temu, ne treba ljudi da imaju predrasude, dođite, osetite atmosferu, uvek ima problemčića, ali, ovde... Zabava je na visokom nivou - kaže Šone, a Brka otkriva da bi voleo da jednog dana bude kao Šone.

- Naravno da bih voleo, svakako, Šone je najstariji i najveći autoritet, svako bi voleo da bude autoritet kao on.

Takođe, oni su se i odrekli mnogo provoda, ali na neki drugi način. Svakako, kao i u svakom sportu ili bilo čemu, posao traži odricanje.

- Svaki posao ima dve strane, ima velike žrtve i strane koja je lepa, ono što jeste naš minus jesu sva dešavanja koja se organizuju u našem društvu, svako ima društvo, organizuje se vikendom. Mi vikendom radimo najviše, najveća koncentracija je tada. Što se tiče strane, osakaćeni smo jer naše društvo je bilo na mnogo žurki, provoda, gde mi nismo mogli da odemo i niej baš lako. Jedan tog našeg zajedništva, nisi mogao da budeš to, rođenje dece najboljih prijatelja možeš da budeš do nekog momenta, ja moram da se povučem. Svadba u 10-11 kreće veselje, mi se pakujemo i idemo da radimo. To je teško, ali to je naša žrtva i to mora da se podnese. Kad bismo pitali sportiste šta su propustili zarad ljubavi prema košarci, fudbalu, rekli bi ti...

Laćoza je istakao da vidi i prednost u tome što nema ranog ustajanja, a kažu da jednostavno vole da rade za Novu godinu.

Za kraj razgovora, Šone je još jednom pokušao da napravi paralelu i objasni suštinu kluba, kao i noćnog provoda.

- Ovde je drugačiji klub, doalze i oni u fensi patikama i u odelu i u cipelama izlkairanim i kravatama, sportisti, sa svadbe. Ovde dolaze ljudi zbog provoda, e sad ljudi koji bi da budu viđeni i bitni, ja sedim u separeu i otvorio sam koju flašu, ovde ne možeš da doživiš. Ovde je 95 odsto ljudi jedno te isto, svi su bitni, atmosfera je sjajna i svi smo kod šanka. To nas razdvaja, ljudi koji to ne vole, da budu bitni, koji sat je na ruci, koje patike nosi i koje piće pije, njemu to smeta. Ljudi koji su opušteni, koji se šale, puno gradi je dolazilo i puno ljudi kaže "pusti svaku priču"... Mnogo objekata ima u Beogradu gde naše kolege pružaju dobru ugostiteljsku prčiu. Život u Beogradu se zna, skup je svih nas u gradu Beogradu, ali, mi smo posebni što se toga tiče, da se neko ne uvredi.

(Telegraf Biznis)