Da li je zastoj u stanogradnji privremen?

U Srbiji je u prošloj godini građevinarstvo generisalo oko 5,5% BDP-a, u ovom trenutku više i od sektora saobraćaja, telekomunikacija i energetskog sektora, stoji u Makroekonomskoj analizi i trendovima za januar, koju objavljuje Privredna komora. Tokom drugog i trećeg tromesečja 2023. započet je oporavak u sektoru građevinarstva, međutim, postoje indikatori koji sugerišu da je stanogradnja u ovom periodu zaostajala. 

Jedan od njih su segmenti domaće Proizvodnje proizvoda od ostalih nemetalnih minerala koji alimentiraju stanogradnju, kao i uvoz ovih proizvoda. Tržište građevinskih materijala i elemenata za gradnju pokazalo je nestabilnost nakon pandemije CV 19 i početka rata u Ukrajini, što se odrazilo na dinamiku izvođenja građevinskih projekata, dalje stoji.

Teme za vas

Realni pad tražnje za jednim delom građevinskih proizvoda koji se tiču stanogradnje uočen je već iz podataka o uvezenim količinama tokom 2022. godine. Pad je dodatno intenziviran u prvih devet meseci 2023.

Na osnovu raspoložive statistike spoljnotrgovinske razmene, količinski uvoz proizvoda koji pripadaju grupi Zidarska opeka, blokovi i slično, odnosno Crep (krovni), u ovom periodu međugodišnje je smanjen čak za 70,8% i za 35,8%, respektivno posmatrano. Ukoliko se ovaj trend nastavi i u poslednjem tromesečju 2023. za celu godinu bi se nivo uvoza sveo na obim koji je realizovan u periodu pre 2017.

Tek je nešto bolji rezultat zabeležen kod vrednosti uvoza. Uvoz u evrima je u prvih deset meseci 2023. međugodišnje posmatrano kod proizvoda Keramika za završne radove redukovan za 14,3%, uvoz Zidarske opeke i blokova redukovan je za 61,3%, dok je uvoz Crepa (krovnog) smanjen taćno za četvrtinu.

Povrh toga, zabrinjavajući su podaci Republičkog geodetskog zavoda da je za prvih šest meseci 2023. ukupan broj kupoprodaja nepokretnosti smanjen je za 14,1%, međugodišnje posmatrano, na približno 60 hiljada realizovanih transakcija, dok je broj kupljenih stanova niži za 18,6%.

Vrednost tržišta nepokretnosti u trećem tromesečju 2023. godine iznosila je 1,5 milijardi evra (međugodišnji pad od 10%). U tom okviru, vrednost prometovanih stanova iznosila je 777,9 miliona evra.

Učešće stanova u ukupnoj vrednosti tržišta bilo je 52%, što je za 4pp manje nego lane. Svakako da je u okviru ove evidencije i deo stanova koji nisu „novogradnja“, ali to ne umanjuje problem, jer je evidentirana prometovana vrednost manja uprkos činjenici da je u međuvremenu cena stanova dodatno uvećana.

Podsetimo, nedavno je Telegraf Biznis objavio ,,da li je pravo vreme za kupovinu nekretnine i kako će se kretati cene u 2024. godini".

Mali deo nekretnina kupuje se iz kreditnih sredstava

Postoje neke indikacije da je tokom trećeg i četvrtog tromesečja u stanogradnji došlo do popravljanja aktivnosti ali u ovom trenutku je još rano za zaključak da li će na nivou cele godine stanogradnja zabeležiti rast, stoji dalje u analizi.

Na rast vrednosti stanogradnje u drugom polugođu 2023. uticala je izgradnja većih stambenih kompleksa: Beograd na vodi, zatim „Depo“, „Voždove kapije“, „Vellport“, Viva Residences, Zelena avenija, gradi se veliki stambeno-poslovni kompleks u Nišu sa preko 400 stanova itd.

Akutni problem stanogradnje treba tražiti, pre svega, na strani tražnje. U prethodne tri godine zabeležen je procvat cene stanova, posebno u „novogradnji“.

Cene su rasle i tokom 2023. godine, iako nešto umerenijim tempom nego ranije. Više činilaca je tome doprinelo, ali nema dileme da će upravo kontrakcija tražnje veoma brzo prekinuti ovaj trend. I ukupni inflacioni pritisci u Srbiji slabe, što se reflektuje i na tržište nepokretnosti , što je dobro.

Zaoštreni monetarni uslovi i rast kamatnih stopa jesu nepovoljno delovali na tražnju ali je njihov efekat veoma ograničen. Naime, u Srbiji se još uvek samo mali deo nekretnina kupuje iz kreditnih sredstava. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda 16,6% svih prometovanih stanova u trećem tromesečju 2023. Republici Srbiji plaćeno je iz kredita, što je za 9pp manje nego lane.

(Telegraf Biznis)