"Dok se drugi muče, Kina gleda. Vide je kao tigra od papira": Krivo je (Crveno) more

Da li će napasti Tajvan: Si Đinping, predsednik Kine Foto: Shutterstock, Tanjug/AP, ABACA / Abaca Press / Profimedia

Dok Huti nastavljaju da napadaju komercijalne brodove u Crvenom moru, sve dublja kriza predstavlja novi test za ambicije Kine da postane novi moćni posrednik na Bliskom istoku. Napadi na jednu od najvažnijih svetskih pomorskih ruta poremetili su globalnu trgovinu i podstakli strahove od šireg regionalnog sukoba gotovo četiri meseca nakon rata Izraela i Hamasa, piše CNN.

Dosad je kineska javna reakcija na ovu krizu bila "ograničena" na pozive za prekid napada na trgovačke brodove i prikrivenu kritiku vojnih operacija pod vođstvom SAD protiv Huta - za koje analitičari kažu da "nisu bile u skladu sa globalnim težnjama Pekinga".

Kako je rekao Mordečai Čaziza, predavač na "Ashkelon Academic College" u Izraelu, "oprezan ili neodlučan kineski odgovor baca jaku senku na kineske ambicije da bude odgovorna globalna sila".

Budući da Peking ne pokazuje apetite za direktno uključivanje u krizu u Crvenom moru, Sjedinjene Američke Države su nastojale da je nateraju da izvrši pritisak na Iran koji obučava, finansira i oprema Hute. Međutim, CNN dalje piše kako su "ulozi za Kinu visoki", budući da je reč o najvećoj svetskoj trgovinskoj naciji.

Naime, većina kineskog izvoza u Evropu odvija se Crvenim morem, dok desetine miliona tona nafte i minerala istim plovnim putem stiže do kineskih luka.

Foto: Tanjug/AP

Izazov za Đinpinga

Kriza u Crvenom moru je, takođe, diplomatski izazov za kineskog predsednika Sija Đinpinga, koji poslednjih godina obećava kako će "doprineti promovisanju mira na Bliskom istoku", i to, kako kaže, "kineskom mudrošću".

Huti iz Jemena su, podsećamo, počeli da ispaljuju projektile i bespilotne letelice na brodove u Crvenom moru sredinom novembra 2023. zbog, kako kažu, solidarnosti sa Palestincima. Ali, na meti su bili i mnogi brodovi koji nemaju veze s Izraelom.

Uprkos svemu tome, nedeljama je izostajala reakcija kineske javnosti. Ta država, naime, niti je osudila napade Huta, niti su njeni ratni brodovi odgovorili na pozive "upomoć".

Dodatno, druga najveća svetska sila je odbacila multinacionalnu koaliciju predvođenu Sjedinjenim Državama za zaštitu brodova koji prolaze kroz Crveno more, iako kineska ratna mornarica ima operativnu jedinicu za borbu protiv piratstva, koja se nalazi u Adenskom zalivu, kao i logističku bazu u obližnjem Džibutiju.

Ono što se dalje konstatuje, jeste činjenica da se Kina "probudila" tek pošto su SAD i Velika Britanija započele vojne napade na ciljeve Huta u Jemenu. Kineski zvaničnici su više puta naglašavali da je kriza na Crvenom moru "proizvod" sukoba u Gazi, navodeći trenutni prekid vatre između Izraela i Hamasa kao glavni prioritet.

Od početka rata između Izraela i Hamasa, Kina je nastojala da se predstavi kao lider globalnog juga i alternativa američkoj moći, međutim, nespremnost Pekinga da se upusti u krizu na Crvenom moru odražava "geopolitičke kalkulacije".

Foto: Shutterstock

Šta Kina, zapravo, želi?

Kako je rekao Čaziza za CNN, "Kina nema interes da se pridruži zapadnoj koaliciji koju predvode, jer bi takva pozicija ojačala Sjedinjene Države, a oslabila kineski uticaj u regionu".

Na sastancima sa kineskim ministrom spoljnih poslova u Bangkoku tokom vikenda, američki savetnik za nacionalnu bezbednost pozvao je Peking da iskoristi svoj "značajan uticaj na Iran", kako bi se napadi zaustavili.

- Ovo nije prvi put da pozivamo Kinu da odigra konstruktivnu ulogu. Peking kaže da je razgovarao s Irancima i mislim da se to moglo videti u nekim medijskim izveštajima. Ali, svakako ćemo pričekati rezultate pre nego što komentarišemo koliko su efikasni - rekao je zvaničnik Bele kuće.

Čini se da Kina, ipak, preko Irana šalje poruku Hutima.

Pozivajući se na iranske izvore, Rojters je u petak izvestio da su kineski zvaničnici zatražili od svojih iranskih kolega da pomognu u "obuzdavanju Huta" ili rizikuju narušavanje poslovnih odnosa s Pekingom.

- Uglavnom, Kina kaže: 'Ako su naši interesi na bilo koji način povređeni, to će uticati na naše poslovanje s Teheranom. Zato recite Hutima da pokažu suzdržanost' - rekao je Rojtersu jedan iranski zvaničnik.

Sa druge strane, kinesko Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo prošle nedelje da je Kina "aktivno deeskalirala situaciju od prvog dana" i da je "bila u bliskoj komunikaciji s raznim stranama i aktivno radila na ublažavanju napetosti na Crvenom moru".

Pritom, iako su Huti rekli da neće gađati kineska ili ruska plovila, interesi Kine su, ipak, ugroženi krizom. Poput mnogih svetskih brodarskih firmi, kineski državni brodarski divovi COSCO i OOCL preusmerili su desetine brodova iz Crvenog mora na daleko dužu rutu oko Afrike.

Huti, Jemen / Foto: Tanjug/AP

Koliko ova kriza "drma" Kinu?

Globalna logistička firma "Flexport", sa sedištem u San Franciscu, kaže da 90% tereta isporučenog iz Kine u Evropu prolazi kroz Crveno more, ali sada 90% tog saobraćaja ide zaobilaznim putem oko Afrike.

Zbog tog poremećaja, cene prekookeanskog prevoza iz Šangaja u Evropu porasle su više od 300% između novembra i januara, prema podacima "Shanghai Shipping Exchange", što predstavlja veliki izazov za kineske izvoznike u, ionako, usporenoj privredi.

Pritisak da se "deluje", možda, dolazi i od kineskih regionalnih partnera. Džonatan Fulton, nerezidentni saradnik Atlantskog veća sa sedištem u Abu Dabiju, kaže da je "nedelovanje" Kine potkopalo njen kredibilitet kod regionalnih aktera.

- Percepcija da je Kina svetska sila u nastajanju ne može se održati, ako ne pokuša da se uključi. Koalicija predvođena Sjedinjenim Državama i Velikom Britanijom obavlja težak posao, dok Kina gleda. Regionalni čelnici verovatno vide Kinu kao tigra od papira - smatra Fulton.

Poremećaj trgovine, pritom, udara po svačijem novčaniku, pa i kineskom. Egipat gubi milione dolara dnevno zbog smanjenog saobraćaja Sueskim kanalom, na severnom kraju Crvenog mora. Saudijska Arabija, koja je u mirovnim pregovorima sa Hutima nakon devet godina rata u Jemenu, ne može direktno da učini ništa, a da ne postane meta Huta, pa želi da drugi nešto učine, zaključuje Fulton.

To, svakako, stavlja Kinu u nelagodnu poziciju, jer mora da uspostavi delikatnu ravnotežu između Irana, protivameričkog saveznika, te zemalja Zaliva, zasigurno važnijih ekonomskih partnera Kine u regionu.

Kina je, inače, najveći trgovinski partner Irana u poslednjih 10 godina, i kupuje 90% iranskog izvoza nafte. Ali, koliko se to može pretočiti u "uticaj", biće test političkog kapitala Pekinga.

(Telegraf Biznis)