Državni domovi za stare skuplji 30%, jedan grad prednjači sa cenom: Na smeštaj čeka 1.713 lica

Foto: Shutterstock

Smeštaj u državnim domovima za starija lica skuplji je od 1. februara za 30 odsto, i to je prvo korigovanje cene od 2015. godine. Najviše novca biće potrebno za prvi stepen podrške u gerontološkom centru u Novom Sadu pod nazivom "Novo naselje" (54.373 dinara), dok je najniža cena smeštaja u Brusu, gde prvi stepen podrške košta 38.666 dinara potvrđeno je za Telegraf Biznis u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Podsetimo, kako smo nedavno pisali, iz Ministarstva su naveli da je do korigovanja cena usluga u državnim domovima moralo da dođe jer bi se sa starim cenama "dovelo u pitanje funkcionisanje samih ustanova".

Teme za vas

- Cena usluge smeštaja ustanova socijalne zaštite nije menjana dugi niz godina, odnosno od 1.10.2015. godine. U međuvremenu došlo je do porasta plata i penzija u Srbiji. Sa dosadašnjom cenom smeštaja nisu se mogli pokriti ni osnovni troškovi smeštaja korisnika. To bi dovelo u pitanje i samo funkcionisanje ustanove. Zbog toga je Ministarstvo izvršilo korekciju postojećih cena usluge smeštaja korisnika - rekli su resornom ministarstvu za Euronews Srbija.

Ministar Selaković i sam je u avgustu prošle godine najavio da će cena smeštaja u staračkom domu biti uvećana.

Liste čekanja najveće u Beogradu i Novom Sadu

Trenutno u Srbiji postoje 74 državne ustanove socijalne zaštite, odnosno domova, koji pružaju uslugu domskog smeštaja. Njih 56 je namenjeno za smeštaj odraslih i starih lica, dok je 18 namenjeno za smeštaj dece i omladine.

Na listi čekanja za smeštaj u državne domove se nalazi 1.713 starih osoba, a najveće liste su u Beogradu i Novom Sadu, dodaju iz Ministarstva.

"Za pojedine ustanove postoji veće interesovanje za smeštaj tako da su formirane liste čekanja, dok pojedine ustanove imaju upražnjene kapacitete. Najveće liste čekanja su za stacionirani smeštaj, odnosno smešaj korisnika kojima je potreban prvi stepen podrške (korisnici u potpunosti zavisni od drugog lica). S druge strane, u državnim domovima ima 1.483 upražnjenih mesta. Do nejednake raspoređenosti korisnika, odnosno nejednakog pritiska na ustanove u pogledu smeštaja dolazi iz razloga što određeni broj korisnika želi smeštaj isključivo u određenoj ustanovi, najčešće u jednokrevetnoj spavaonici i ne prihvata drugu kategoriju smeštaja", navode iz Ministarstva.

Domove češće koriste žene

Prema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu iz 2022. godine, domski smeštaj najviše su koristila lica stara 80 i više godina (50,6 odsto), zatim lica stara od 65 do 79 godina (37,9 odsto), dok je svega 11,5 odsto starih do 64 godine.

Žene su češće bile korisnice domova za starije. Tačnije, prema podacima Republičkog zavoda iz iste godine, muškarci su činili svega 32,9 odsto korisnika smeštaja, dok su žene činile duplo više, 67,1 odsto.

Na pitanje Telegraf Biznisa da li se razmatra vraćanje državnih subvencija za smeštanje starijih lica u privatne domove, koje su ukinute 2022. godine, iz Ministarstva odgovaraju sledeće:

- Po Zakonu o socijalnoj zaštiti postoji mogućnost smeštaja korisnika koji ispunjavaju uslove za smeštaj i obrađeni su preko CSR u prihvatne domove. Međutim, izbor domova vrši se po Zakonu o javnim nabavkama, nakon toga se potpisuje okvirni sporazum, koji ima ograničeno vreme trajanja.

To bi značilo mogućnost relativno čestog izmeštanja korisnika, što svakako nije dobro rešenje. S druge strane, trebalo bi voditi računa o popunjenosti kapaciteta ustanova čiji su osnivači Republika Srbija ili AP Pokrajina. A opcija sa smeštajem u prihvatne domove je alternativno rešenje i primenjivo je samo kao krajnja neophodnost - rečeno je iz Ministarstva za Telegraf.

Privatni domovi takođe su poskupeli. Sredinom januara, iz Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite za smeštaj starih lica naveli su da su cene smeštaja povećane za 10 do 15 odsto u prethodnoj godini, ali ne u svim domovima.

(Telegraf Biznis)