Šta se krije iza zarade od 147 milijardi dolara? Loši uslovi, ekstremno niske plate i prekovremeni rad

Međunarodna grupa za zaštitu ljudskih prava "Walk Free" definiše moderno ropstvo kao prinudni rad, prinudni ili "servilni" brak, dužničko ropstvo, prinudnu seksualnu eksploataciju u komercijalne svrhe, trgovinu ljudima i prodaju i eksploataciju dece. U svim svojim oblicima, moderno ropstvo podrazumeva oduzimanje slobode pojedinca, bilo da je to sloboda da rade kako i gde žele bez prinude i pretnji ili da je to sloboda da izaberu sa kim će stupiti u brak i kada.

Prema novom globalnom indeksu ropstva organizacije "Walk Free" procenjuje se da 50 miliona ljudi živi u nekoj formi modernog ropstva. Od 2018. godine ovaj broj je porastao za 10 miliona.

Teme za vas

- Uloga modne industrije u ovom problemu ostaje nepromenjena - navodi Grejs Forest, osnivač "Walk Free" organizacije.

Zemlje G20 godišnje uvezu proizvode modne industrije u vrednosti od 147,9 milijardi dolara. Pored ovoga, zemlje G20 uvoze i tekstil u vrednosti od 12,7 milijardi dolara.

Radnici koji su deo ovog lanca nabavke plaćaju veliku cenu - loši uslovi rada, ekstremno niske plate, plaćanje po učinku, prinudni i neplaćeni prekovremeni rad, rizici po zdravlje i sigurnost na radu i nedostatak bilo kakvih benefita. Ovo su faktori rizika koji mogu da rezultiraju prisilnim radom i dužničkim ropstvom, gde su radnici prinuđeni da rade bez nadoknade.

Globalni indeks ropstva "Walk" Free grupe skreće pažnju na prisutnost rizika od eksploatacije tokom svakog stadijuma u lancu nabavke. Stadijume definiše ovako: uzgajanje i proizvodnja sirovina, tekstil i priključeni dodaci (ljudstvo, fabrike, transport), proizvodnja, brendovi i kupci.

- Mi pozivamo sve brendove i kompanije da razumeju da je moderno ropstvo prisutno u svim nivoima lanca nabavke, i da etična proizvodnja ostaje izuzetak a ne pravilo. Eksploatacija je standard u ovoj industriji. Čak i u 2023. godini, veliki deo modne industrije podržava eksploatacija kako ljudi tako i planete - nastavlja Grejs Forest.

Mnogo je primera modernog ropstva u istočnoj i južnoj Aziji koji su direktno povezani sa modnom industrijom, prenosi Vogue. Rizik od prinudnog rada dece prati obradu sirovog materijala i proizvodnju tekstila, posebno u zemljama Azije i pacifičke regije.

Organizacija uporno upozorava modne kompanije na opasnosti sa kojima su suočeni oni koji su deo lanca nabavke, ali teret je na državama koje pripadaju G20 grupaciji. Države su te koje moraju da definišu probleme i novim merama stane na put eksploataciji ljudi.

Prema organizaciji Modna revolucija i njihovom Indeksu transparentnosti iz 2022. godine, 96 odsto modnih kompanija nije otkrilo broj radnika koji trenutno radi za platu od koje može da se živi iznad linije siromaštva.

Samo 27 odsto kompanija ima javnu predstavljenu strategiju kako da se radnicima u njihovom lancu nabavke osigura plata od koje može da se živi iznad linije siromaštva.

Prema vodećim principima Ujedinjenih Nacija, sve industrije, uključujući i industriju proizvodnje garderobe, imaju odgovornost da izbegavaju negativan uticaj svoj poslovanja po ljudska prava i sve aktivnosti koje mogu dovesti do povrede istih.

Ovo podrazumeva da zahtevi koje upućuju svojim dobaljačima nisu ti koji pokreću praksu iskorišćavanja radnika.

Ipak, u svakodnevnoj praksi, brendovi i velike modne kompanije pokušavaju da budu konkurentne i idu u korak sa preferencijama potrošača koja se rapidno menjaju. To dovodi do zahteva dobavljačima koji nisu izvodljivi što dalje vodi do smanjenja plata radnicima, povećanje radnog vremena i sveopšte povećanje rizika od zloupotrebe duž  celog lanca nabavke.

- Pitanje za modnu industriju je da li će kompanije same izabrati da urade ispravnu stvar ili će biti primorane da je urade - zaključuje Grejs Forest.

(Telegraf Biznis)