Vreme čitanja: oko 11 min.
Jedno vreme nisu smeli da rade, a od 1954. su na istoj lokaciji: Kako je “Sava” postala simbol Beograda?
Vreme čitanja: oko 11 min.
Parfimerija koja nudi mogućnost da svi budu svoji i drugačiji, privukla je pažnju mnogih medija, a među njima je i čuveni BBC
U ulici Kralja Petra, među brojnim modernizovanim radnjama, nalazi se vremenska kapsula, koja svojim mirisom pravi putanju upravo do drvenih vrata iza kojih se događa magija. Porodica Jovanov vredno radi na stvaranju magičnih napitaka u bočicama, tako da u parfimeriji "Sava" svaki posetilac dobija delić magije na sebi, a po izboru, i u kesi.
Ponešeni opojnim mirisima, stigli smo upravo do kodiranih "ampula" sastavljenih od brojnih pažljivo izabranih sastojaka koji garantuju da niko neće mirisati kao vi. Zaintrigirani epruvetama koje su napunjene tajnim sastojcima, bili smo u iskušenju da saznamo koja je tajna uspeha poslovanja parfimerije "Sava" već 70 godina, i na kraju smo dobili odgovor koji je glasio - čista ljubav.
- Ove godine slavimo 70 godina parfmerije "Sava" na ovom mestu. Od 1954. godine parfimerija je manje - više u nepromenjenom obliku. Dosta veliko iskušenje je pokriti tih 70 goduna u kratkim crtama, a da ne računam onaj prvi deo od 1941. godine do 1948. kada je parfimerija radila u Beogradu na drugoj adresi, na Topličinom vencu pod nazivom "Đurđevak". Parfimerija je zatvorena državnom zabranom privatnog biznisa u Srbiji. Od 1954. godine ponovo je dozvoljeno da se ljudi bave privatnim biznisom, kada moj deda stavlja sve na kocku i odlučuje da otvori ovu parfimeriju, pod imenom "Sava". Uz manje ili više problema u svim ovim godinama mi opstajemo u istoj boji, sa gotovo istim redosledom, sa nameštajem koji je predratni, a neki komadi su čak bili oduzeti iz prve radnje, pa su posle otkupljivani, te se oni sada nalaze ovde - rekao nam je Nemanja Jovanov.
- Jasno je da nije lako održati ovaj način rada punih 70 godina. Da li možete da nam kažete koje promene su kroz taj period usledile, i šta se tražilo ranije, a šta sada?
- Sedamdeset godina je dug period, čak i da se moj otac, koji je sadašnji nosilac posla seća, ali mi to prenosimo kao neko porodično nasleđe kroz priču. Održala nas je ljubav prema poslu. Ovaj posao, osim u onim prvim godinama nakon rata, je brzo prestignut od strane industrije. Momentom kada vi počnete industrijski da proizvodite nešto dolazi do obesmišljavanja starinske zanatske proizvodnje. Mi ovde i proizvodimo i prodajemo što znači da radimo dva posla. Zbog toga imamo specifično radno vreme jer nama je poteban taj period da se posvetimo ovom jednom delu posla, jer ne možemo raditi paralelno. Moja porodica voli ovaj posao i oni su tu ljubav preneli i na mene - istakao je on.
Kako nam je Nemanja rekao, posebna "nota" ovog posla jeste upravo zadovoljstvo kupaca, što je uvek bilo prioritet.
- Ovo je posao koji je posebno lep jer se druga strana raduje. Oni žele da dođu i mirišu lepo, i to je stvar koja je konstantna i nikada se nije promenila.. Ljudi žele da mirišu, da budu unapređeni u malo potcenjenoj sferi koja se možda i ne vidi, ali se veoma snažno uklapa u ukupnu sliku o nama. Ljudi dolaze da mirišu, da nadograde sebe, da ubede sebe da žele nešto da postanu ovako ili onako... Ne biste verovali sa kakvim nam idejama ljudi dolaze sve da mirišu. Moja supruga je počela da zapisuje anegdote - istakao je on, dok se radnja polako punila kupcima.
- Koliko je tačno da za svakog postoji određena nota koja mu savršeno "leži"? Od čega konkretno zavisi da li je parfem za nas?
- Siguran sam da ćete od deset parfimera čuti deset različitih mišljenja i sugestija oko priče koji miris je idealan za nekog. Ono što ću ja reći, a mislim da sam najbliži nekoj istini, to je taj jedan minijaturni biološki momenat kiselosti i opšteg mirisa naše kože. Neću zalaziti sada odakle to seže i na osnovu čega, ali to je generalno naš DNK. Kada uzmete i nadogradite to u pozitivnom nekom smeru dobijate miris koji vam leži, a ako se suprostavljate i pokušavate da na svaki način nekim drugim mirisom poništite svoj miris, da biste ga iz nekog ubeđenja ili razloga okrenuli ka drugom pravcu, mislim da to nije dobar put, Treba se prepustiti sopstvu i nadograditi ga - otkrio nam je Jovanov.
- Koliko je parfimerija "Sava" poznata van granica Srbije?
- Verovatno zbog svog specifičnog izgleda, tog starinskog enterijera, manira i samog portala koji već privlači kad prođete ulicom, mi smo već skrenuli pažnju i određenih ljudi koji posećuju Beograd - turista, koji su potpuno frapirani i ne mogu da veruju da postoji ovakav tip radnji. Ovakve radnje su bila normalna pojava širom Evrope, pre 30-40 godina, a sada mogu da se izbroje na prstima jedne ruke. Dešavale su nam se i neke paradoksalne stvari. Mogu reći da više ljudi iz inostranstva zna za nas zbog društvenih mreža i preporuka "koje lokacije u Beogradu treba posetiti", a ne znaju ljudi koji žive pet ulica od nas. To je normalna stvar, nije baš srećna okolnost, ali i mi sebe uhvatimo da ne znamo za neke stvari oko našeg mesta stanovanja ako nismo naišli, prošli kroz neku tu uličicu. Živite neki svoj život, neki svoj ritam, idete stalno jednom trasom, a turisti kad dođu oni upijaju grad na jedan potpuno drugačiji način. Međutim, sreća tog načina novog razmenjivanja informacija i društvenih mreža je da se sa turista širi i na naše stanovništvo.
Čuveni "BBC" je prvi uočio potencijal parfimerije "Sava".
- Prvu reporažu o parfimeriji je radio "BBC". Tek kada su oni objavili taj čuveni članak, odnosno reportažu o našoj radnji, tek tada su naši mediji krenuli. Taj put je veoma specifičan. Tom gospodinu je privukla pažnju naša skromna i specifično starinska radnja, on je ušao i pitao da li može da uradi intervju. Lepo se pripremio i odradio sa mojim ocem Nenadom, i tek tada su domaći mediji počeli da se interesuju, što je veoma interesantno - istakao je on.
- Vi ste posao učili od svog oca, dok je on učio od svog, zar ne?
- Učenje u parfimeriji Sava nije baš tako striktno podeljeno, zato što je to jedan način razmišljanja i način života. Ja sam veoma dobro zapamtio parfimeriju, dok su moji baka i deka vodili parfimeriju, a zapamtio sam i kad je moj otac preuzeo posao, a oni su nastavili da rade kao porodičan posao - istakao je Jovanov.
- Da li ste odmah znali da je to vaš poziv?
- Nisam imao predstavu, ja sam završio drugu školu. Moj deda je insistirao da svako od nas mora da se školuje i ima svoj posao, a parfimerijski posao da nauči pored toga, jer se on plašio tog teškog perioda kada mu je radnja oduzeta i kada, da nije znao dobro da radi knjigovodstvo, ostao bi bez mogunosti da izdržava porodicu. Zbog toga je govorio 'da svako od nas mora da imao posao koji je drugačiji od parfimerije, a nju ćemo da volimo i da negujemo s kolena na kolena'. Ja sam odrastao u blizini parfimerije, i tu nehotice dobijate znanje i uvid u stvari koje samo treba u nekom trenutku da osvestite da imate - ispričao nam je on.
- Mnoge reklame danas funkcionišu tako što se šalju besplatni uzorci. Kome ste vi poslali svoj prvi uzorak?
- Slanje uzoraka zbog promotivnog marketinga ne praktikujemo. Ja jesam svojoj supruzi napravio miris i ona ga je nosila neko vreme, a onda su ljudi počeli da je pitaju 'koji je to dobar miris?'. Nakon toga smo počeli da ga prodajemo, to je neki vid marketinga, ali ipak.... dolaze ljudi kod nas - istakao je Nemanja.
- Koliko se često dešava da vas neko inspiriše? Da li je vaša supruga tražila da joj napravite parfem, ili ste vi odmah znali kakav miris je konkretno za nju?
- Ne, ja sam za svoju suprugu napravio miris kakav sam ja mislio, nisam joj ni rekao. To je uvek umetnost koja je inače moj akademski posao, i poznajem je sa druge strane. U umetnosti nema naručivanja, to kao 'umetnost prestaje tamo gde počinje novac', to je dosta klizava tema o kojoj može dosta da se priča. Mislim da za nešto iskreno, treba pustiti nekoga ko radi i ko stvara, da to uradi iz dubine svog srca, sa pravom da se to nekome neće dopasti. To je jedini način da to delo doživi neku kompletnost, inače je to neka mera koja je preduga ili prekratka - otkrio nam je on.
Kao je Nemanja istakao, brendiranje mirisa dovelo je parfimerijsku industriju do kolapsa.
- Kada počne flaša da bude lepa ili kada je taj miris za nekoga... Ovde je splet okolnosti da sam ja napravio za svoju suprugu, ali on se prodaje potpuno jednako kao i svi drugi mirisi. To brendiranje mirisa, ljudima, poznatim ličnostima, ili za one za koje šire mnjenje misli da su poznate ličnosti, upravo je dovelo parfimerijsku industriju u kolaps koji trenutno doživaljava, a to je da svi mirisi mirišu isto. Mirisi se prodaju jer se lepo pakuju i zato što se asocijativno reklamiraju od strane poznatih ličnosti koji verovatno ni ne koriste te parfeme - istakao je on.
- Koje vreme je bilo upočetljivo za parfimerijsku industriju?
- Zlatno doba parfimerstva bilo je krajem 60-ih, početak 90-ih godina. To je bilo vreme kada su se svi zaista utrkivali u tome ko će biti slobodniji, luđi, blesaviji, ko će svojim eksperimentom privući veću pažnju, ali u smislu jedne populacije kojoj je to bio hobi da iskusi. Od 90-ih kreće jedna nemilosrdna markentiška industrijalizacija svega toga. Shvatilo se da u tom poslu ima dosta ekonomskog potencijala. Jednostavno je to tako krenulo. Vi nemate poznate ličnosti u brendiranju mirisa do druge polovine 80-ih i početka 90-ih. Do tada se to samo prepričavalo, na primer, koji miris koristi Kenedi. Kenedi je pravio mirise kod nekog veoma malog parfimera iz Francuske koje mu je donosio školski drug. To se prepričavalo kao neke tajne legende, da bi se kasnije te legende stavile u prvi plan i time potpuno poljuljala cela ova suština, misterioznost, metafizika koja je oko mirisa uvek postojala, i koja mora da postoji jer to jeste suštinska neopipljiva i nevidljiva stvar - istakao je on.
- Da li postoji pravi način kako naneti parfem?
- Da, postoje studije kako se nanosi parfem. Naravno da to nije za svaku priliku zgodno, da bude uvek na isti način, zato ćemo ukratko reći za svakodnevnu i malo specijalnu priliku. Prvo parfem se nanosi na čistu, opranu, blago vlažnu i još toplu kožu, idealno posle tuširanja i onog upijanja vode. Tada su pore otvorene, i tada miris utone u kožu, gde se bolje zadrži. Stavljanje na hladnu kožu, ili zamašćenu kožu će miris zadržati samo na površini i on će mnogo brže izgubiti svoju volatilnost sa kože. Naravno postoji ta priča francuskog nanošenja iz dva prolaza - posle tuširanja nanesete prvi sloj, i onda dodate i ponovite neku trećinu pred izlazak, tad malo zahvatite i odeću. Zatim postoje priče nanošenja mirisa, i zonama nanošenja mirisa. Da li se nanosi na pulsne tačke, ili na nepulsne tačke. U principu pulsne tačke su toplije i one će ranije ispoljiti miris, ali će ga kraće zadržati na tom mestu, tako da ako biste neku trajnost onda je možda bolje izbeći te delove. Ipak, ako želite da se na brzinu uredite i popravite toaletu, tada se parfem nanosi "brzo" na pulsne tačke kako bi miris postao što pre ta neka nevidljiva aura oko vas - otkrio nam je Nemanja.
- Prilikom našeg dolaska, vaš otac Nenad nam je poklonio čokoladice. Da li možete da nam objasnite o čemu se radi?
- Mi smo uveli te čokoladice kao jedan vid male nagrade i zahvalnosti našim mušterijama, ali iza toga se krije još jedna priča, odnosno dve. Prvo, mi smo potpuno uvereni da se miris proba samo sa kože. Kada nanesemo mišteriji miris, ljudi su nestrpljivi. današnji tempo života nalaže da vi odmah imate uvid u to šta je, i mišljenje o svemu tome, i sve da znate unapred. Ljudi u 90 odsto slučaja žure sa mirisanjem, i ne dozvole mirisu da se primarno razvije na koži. Zbog toga im mi dajemo čokoladu, da bismo kupili to neko vreme, tako da dok se oni zanimaju sa čokoladom, taj miris se lepo zagreje na koži i da jednostavno priđe jednom svom izrazu i obliku za kojim tragate - istakao je on.
- Da li je poželjno koristiti kafu pri isprobavanju mirisa?
- Postoji ta legenda sa tom kafom. Kafa utiče veoma ozbiljno. Ona će vam poništiti miris, i dobra je za slučaj da vam se miris nije dopao, pa želite da ga izbrišete. Mi kafu ne koristimo u fazi rada, niti savetujemo da se koristi, zato što ona ostavlja svoj trag. Kada pomirišete kafu, ona ostavlja uticaj sopstvenog mirisa na sve što pomirišete neposredno tih par minuta posle. To što se kafa miriše po parfimerijama ima nekog smisla poništavajućeg, ali za dalje biranje nije dobro. Postoji nešto drugo što mi koristimo, a to je sredina belog hleba. Kroz njega udahnete dva-tri puta, i onda isečete novo parče jer je poprimio mirise - otkrio nam je za kraj Nemanja.
(Telegaraf Biznis)
Video: Ovako do detalja izgleda rušenje nekada čuvenog hotela: Zbogom Jugoslavijo
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.