Ova zemlja ima drugu po veličini privredu u Evropi i državni dug od 111,9 odsto

Foto: Tanjug/AP

Pjer Moskovici, bivši francuski ministar finansija i sadašnji predsednik tamošnje kancelarije za reviziju, morao je da prizna da je stanje u francuskom budžetu u teškom stanju. Prema poslednjim računicama iz prvoga kvartala ove godine, vlada u Parizu troši 5,5 odsto više novca nego što zapravo ima. Ujedno, Francuska je sa 111,9 odsto državnog duga prestigla i Španiju sa 109,8 odsto, prenosi DW.

Ovo,ipak, još uvek nije na nivou na kome je Italija (140,6 odsto), ili Grčka (165,5 odsto), ali ako se taj deficit druge po veličini privrede Evrope pogleda u apsolutnim brojkama, onda je to zastrašujuća gomila državnog duga. Ove godine Francuska će morati da plati 57 milijardi evra – i to samo za kamate na nagomilane dugove, što je tri puta više nego 2021. godine.

Teme za vas

Moskovici je bio gost radija „Frans inter“ i gde je suočen sa teškim pitanjima: kako da Francuska uloži ogromna sredstva u ekološku transformaciju, u digitalizaciju i nove tehnologije, kako da i Francuska i Evropa plate i svoju odbranu i da pomognu Ukrajini – kad je državna blagajna prazna?

Od njega su se međutim mogle čuti samo uobičajene fraze političara: treba raditi „mudro“, deficit i dugovi moraju da se smanje bez da se ugrozi ekonomski rast. Tu bi možda bilo potrebno i razmisliti o povećanju poreza, tim pre što i francuska opozicija glasno traži drastično povećanje poreza – i za međunarodne kompanije i za super-bogate.

To je uvek melem za uši građana i birača, iako je to, kad se preračuna u evre i cente, po pravilu daleko od dovoljnog da se pokriju troškovi države. Međutim, čak i takvo povećanje poreza odbija aktuelni francuski ministar finansija Bruno Lemer. On je, kako kaže, „apsolutno protiv povećanja poreza za naše građane“. Vlada, kako dodaje, već ima spremne mere štednje: biće smanjenja razvojne pomoći, podrške za ekološko saniranje zgrada, smanjiće se pomoć za dalje školovanje... Tu bi trebalo da se uštedi nekih deset milijardi evra, a već se, kako najavljuje ministar, radi i na novom programu gde će se uštedeti još dvadeset milijardi.

Francuska kancelarija za reviziju procenjuje da bi država trebalo da smanji svoje troškove za najmanje 50 milijardi evra godišnje da bi tako, bar do 2027, došla do propisane granice deficita u evrozoni od 3 odsto BDP. Naravno, bilo bi bolje štedeti još više, kako bi se otplatio i deo državnog duga.

- Moramo konačno da odlučimo koji državni izdaci su dobri, a koji nisu. Šta podstiče inovacije, investicije, ekonomski rast i zaposlenost, a šta može da se reže bez da se ugrozi razvoj naše zemlje - ukazuje Moskovici.

Francuska država u suštini ima znatno veće izdatke od gotovo svih drugih zemalja Evrope: oni čine 56 odsto BDP. To u velikoj meri ima veze s ionako borbenim zahtevima sindikata i zaposlenih: setimo se pravog rata koji se vodio za reformu penzionog sistema, iako i po toj „novoj penziji“ Francuzi stoje daleko bolje nego mnogi penzioneri Evrope.

Francuska sa svojim merama štednje očigledno želi da smanji i druge socijalne izdatke, kao što je podrška nezaposlenima – i zato je prilično izvesno kako bi opet moglo da dođe do protesta i nereda na ulicama gradova Francuske.

Francuski ministar Lemer već sedam godina je na čelu ministarstva finansija. Deficit i dug su „otprilike“ na nivou koju je i predvideo i to je čak „relativno dobro“. Ministar tvrdi da je problem negde drugde.

- Možda smo potcenili mogućnost da će se inflacija tako brzo smanjiti. Tako imamo manje prihoda od poreza na dodatu vrednost, manje prihoda iz mase prihoda građana i manje poreza od preduzeća. Sve u svemu, to je nekih 21 milijarda evra manjih državnih prihoda- rekao je.

Međutim, problem je i to što je „inflacija“ u ovom slučaju bila posledica poskupljenja, a ne štampanja novca. Građani zaista manje troše i firme manje ulažu, ali to je proces s kojim su morale da se pomire sve države evrozone. Francuska nema drugog izbora osim da dobro pazi gde troši novac – a to će biti vruće političko pitanje i za francuskog predsednika Emanuela Makrona.

(Telegraf Biznis)