Evropa godišnje zaradi 77,6 miliona evra od prinudnog rada: Najviše novca dolazi kroz seksualnu eksploataciju

Foto: Shutterstock/HTWE

Novo istraživanje pokazuje da su zemlje evropskog kontinenta godišnje zaradile 84,2 miliona dolara (77,6 miliona evra) od ilegalnog prinudnog rada – uprkos tome što je više od 10 miliona pojedinaca uključeno u praksu u Aziji.

Žrtve iz 51 evropske i centralnoazijske zemlje – uključujući Nemačku, Italiju, Rusiju, Španiju, Albaniju i Uzbekistan – imale su najveću procenjenu nezakonitu dobit po žrtvi, koja iznosi oko 19,7 miliona evra, prema nedavno objavljenom izveštaju Međunarodne organizacije rada (ILO).

Teme za vas

Evropska komisija (EK) opisuje prisilni rad kao pojedince kojima se preti nasiljem ili zastrašivanjem da rade ili koji su bili primorani da rade indirektnim sredstvima, kao što su izmanipulisani dug, zadržavanje ličnih dokumenata ili pretnje prijavom imigracionim vlastima. Prema EK, oko 27,6 miliona ljudi širom sveta je žrtve prinudnog rada, prenosi Evronjuz.

Najviše novca koji se zaradi od prinudnog rada ostvaruje se kroz komercijalnu seksualnu eksploataciju, navodi se u izveštaju ILO-a, pri čemu se godišnja zarada od ove vrste rada u Evropi i Centralnoj Aziji procenjuje na 58,6 milijardi dolara (54 milijarde evra). Žrtve prisilne komercijalne seksualne eksploatacije predominantno su žene i devojke.

ILO je agencija Ujedinjenih nacija sa sedištem u Ženevi osnovana da unapredi socijalnu pravdu. Prema njihovim procenama, otprilike 236 milijardi dolara (oko 219 miliona evra) se generiše svake godine od prinudnog rada – pri čemu je praksa u privatnom sektoru porasla za skoro 40% od 2014. Generalni direktor ILO Gilbert Hungbo rekao je da istraživanje pokazuje da se situacija samo pogoršala.

- Prisilni rad održava cikluse siromaštva i eksploatacije i udara u srce ljudskog dostojanstva. Međunarodna zajednica mora hitno da se okupi da preduzme mere za okončanje ove nepravde - rekao je on.

Nedovoljne plate su merene kao razlika između zarada koje bi radnici primali u normalnim okolnostima, kao što je minimalna plata, i procenjenih zarada koje primaju kao prinudni radnici.

Procenjuje se da najveći udeo nezakonite dobiti (85 odsto) čine neisplaćene plate, odnosno gazde koje zadržavanju zarade radnika. Međutim, nezakonite prakse regrutovanja – što znači dodatne naknade ili srodne troškove koje prisiljavaju radnike da rade, kao što je mito – takođe su dodali značajan iznos profitu (15 odsto).

Najproblematičnije industije za prisilan rad

Utvrđeno je da su industrije, koje obuhvataju rudarstvo, vađenje kamena, proizvodnju, građevinarstvo i komunalne usluge najproblematičnije grane ekonomske aktivnosti u privatnom vlasništvu, koja čini oko 6,3 miliona radnika (37 odsto).

Potrebna su hitna ulaganja u sprovođenje zakona kako bi se počinioci priveli pravdi i zaustavila nezakonita dobit, tvrdi ILO. Međutim, krivičnih gonjenja za ove vrste zločina i dalje je veoma malo u većini jurisdikcija, naglašava se u izveštaju i preporučuje nametanje mehanizama kojima bi se počinioci obavezali da plate odštetu. Ovo bi funkcionisalo kao "kaznena funkcija" i sredstvo odvraćanja za prestupnike aspirante. Veruje se da bi trebalo nametnuti i širok pristup usmeren na korenite uzroke zločina, kao i na zaštitu žrtava.

Evropska unija se bavi prinudnim radom sopstvenim nezavisnim mehanizmima.

Nova nada

Evropski savet i Evropski parlament prošlog meseca postigli su privremeni sporazum da zadrže proizvode napravljene prisilnim radom van EU. Prvi korak ka iskorenjivanju prinudnog rada je razbijanje poslovnog modela kompanija koje eksploatišu radnike, istakao je ministar za privredu i zapošljavanje Pjer-Iv Dermanje.

- Ovom regulativom želimo da osiguramo da za njihove proizvode nema mesta na našem tržištu, bilo da su proizvedeni u Evropi ili u inostranstvu- rekao je on.

Privremeni sporazum sada treba da podrže i zvanično usvoje obe institucije.

Ovo saopštenje dolazi kao pozadina Odbora za unutrašnje tržište i međunarodnu trgovinu, čime se jača rešenost Evropskog parlamenta u oktobru da zadrži proizvode napravljene od prinudnog rada van EU.

Nacrt uredbe predložio je ispitivanje lanaca snabdevanja preduzeća. Ako bi se utvrdilo da je proizvod napravljen prinudnim radom roba bi bila povučena iz EU ili donirana, uništena ili reciklirana.

(Telegraf Biznis)