Da li će se u budućnosti ići u penziju sa 75 godina?

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

Do pre samo deset godina, životni san mnogih zaposlenih bio je da napune 65 godina života, a onda da odu u penziju i posvete svoje vreme sebi: neko putujući po svetu, neko povratkom u zavičaj, ili odlaskom u vikendicu koja je napravljena u "zlatno doba".

S obzirom na to da ljudi žive sve duže, mnogi finansijski stručnjaci smatraju da je vreme da se ova priča promeni, jer za mnoge više nije ni realno ni razumno da odu u penziju sa 65 godina života.

Teme za vas

U martu je izvršni direktor BlackRocka Leri Fink uputio upozorenje da uskoro jednostavno neće biti moguće penzionisati se sa toliko godina života, s obzirom na rast prosečne životne dobi, porast troškova života i slabljenje penzionih fondova u svetu.

"Odlazak u penzijiu sa 65 je mnogo teže izvodiva opcija nego pre 30 godina, a biće mnogo teža za 30 godina", napisao je Fink, navodi BBC.

Od 2000. do 2019. godine, globalna prosečna očekivana životna dob povećala se sa 67 na 73 godine. Do 2050. godine, UN očekuje da će jedna šestina svetske populacije biti starija od 65 godina. A kako populacija stari, mnoge zemlje će uskoro dostići tačku u kojoj će više ljudi napuštati posao nego što će se zapošljavati: u Velikoj Britaniji, ta tačka može biti dostignuta do 2029; u Brazilu, do 2035; u Indiji, do 2048; i u SAD, do 2053.

"Očekivana životna dob se nastavlja povećavati od sredine 19. veka u Velikoj Britaniji", kaže Rebeka Sear, profesorka populacije i zdravlja na Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu. "Ali starosna granica za penziju nije se toliko promenila."

Kako se i zdravstveni i ekonomski "pejzaž" dramatično promenio, da li je penzija u 65. godini potpuno nerealni cilj u modernom svetu?

Foto: Shutterstock/Ljupco Smokovski

Ne samo što se ciljna starosna granica za penziju nije promenila u skladu sa modernim okolnostima, već je i "nejasno zašto je sredina 60-ih postala takva fokusna starosna dob za penziju", kaže Gal Vettstajn, viši istraživački ekonomista u Centru za istraživanje penzija na Bostonskom koledžu. Na neki način, to je bila "gruba procena" namenjena da ljude izvuče iz radne snage prema samom kraju njihovih života.

Ipak, mnogi vladini programi i dalje je koriste kao standard. U SAD-u, Medicare, federalni program zdravstvenog osiguranja, trenutno je dostupan samo odraslima starijim od 65 godina (postoje izuzeci za mlađe osobe sa invaliditetom). Amerikanci postaju kvalifikovani za primanje svojih punih socijalnih davanja tek sa 67 godina, otprilike iste starosne dobi kada građani Velike Britanije mogu zatražiti svoje univerzalne državne penzije.

Sredinom 20. veka, kada su mnogi od ovih programa usvojeni, očekivana životna dob bila je značajno kraća: u Velikoj Britaniji, na primer, bila je oko 66 godina za muškarce i 71 godina za žene. "Ako budemo jednostavni, građani Velike Britanije bi samo 8% ili 10% svog života proveli na penziji", kaže Kris Pari, glavni predavač finansija na Kardifskom metropolitanskom univerzitetu.

Sada, međutim, "naši životi postaju duži, zdravi smo duže u kasnoj srednjoj i ranoj starijoj dobi", kaže on. "Postoje mnogi ljudi koji šetaju sada u svojim ranim i srednjim 80-im godinama koji su zdravi i uživaju u veoma aktivnom životu - kako fizički tako i mentalno."

Državni penzioni fondovi nisu dizajnirani da podrže ljude u svojim 80-im i 90-im godinama. Politike koje su nekada bile uspostavljene kako bi podržale penzionisane radnike tokom ostatka njihovih života nisu prilagođene modernim okolnostima.

Zato - nemojte se začuditi ako se granica za odlazak u penziju uskoro (ponovo) pomeri.

(Telegraf Biznis)