Ovako izgleda raspodela ekonomske moći na afričkom kontinentu: Nekada prva, danas joj se "smeši" četvrto mesto

Foto: Shutterstock/Wirestock Creators

Ekonomija Nigerije, koja je 2022. godine bila najveća u Africi, trebalo bi da padne na četvrto mesto ove godine, a predviđa se da će Egipat, koji je bio na vrhu 2023. godine, pasti na drugo mesto iza Južne Afrike posle niza devalvacija valute, predviđa Međunarodni monetarni fond.

Svetski ekonomski izgledi MMF-a procenjuju bruto domaći proizvod Nigerije na 253 milijarde dolara na osnovu tekućih cena ove godine. Nigerija zaostaje za energetski bogatim Alžirom čiji BDP iznosi 267 milijardi dolara, Egiptom sa 348 milijardi dolara i Južnom Afrikom sa 373 milijarde dolara.

Teme za vas

Najindustrijalizovanija afrička nacija ostaće najveća ekonomija kontinenta sve dok Egipat ne povrati "tron" 2027. godine, dok se očekuje da će Nigerija ostati na četvrtom mestu u godinama koje dolaze, pokazuju podaci objavljeni ove nedelje.

Izgledi Nigerije i Egipta se promenili jer se suočavaju sa visokom inflacijom i padom svojih valuta.

Predsednik Nigerije, Bola Tinubu, najavio je značajne reforme politike otkako je postao predsednik Nigerije krajem maja 2023, uključujući omogućavanje da valuta slobodnije pluta, ukidanje skupih subvencija za energiju i benzin i preduzimanje koraka za rešavanje nestašice dolara. Uprkos nedavnom oporavku, naira je i dalje 50% slabija u odnosu na dolar nego što je bila pre nego što je Tinubu preuzeo vlast nakon dve devalvacije valute.

Egipat, jedna od najzaduženijih zemalja u razvoju u svetu i drugi najveći zajmoprimac MMF-a posle Argentine, takođe je dozvolio da njena valuta pluta, što je izazvalo pad vrednosti funte u odnosu na dolar od skoro 40 odsto prošlog meseca kako bi privukao investicije.

MMF je mnogo meseci pozivao na fleksibilni valutni režim, a multilateralni zajmodavac je nagradio egipatsku vladu tako što je skoro utrostručio veličinu kreditnog programa koji je prvi put odobren 2022. godine na 8 milijardi dolara. Ovo je bio katalizator za dalji priliv od oko 14 milijardi dolara finansijske podrške Evropske unije i Svetske banke, prenosi BNN Blumberg.

Za razliku od nigerijske naire i egipatske funte, vrednost južnoafričkog randa je odavno postavljena na finansijskim tržištima i ove godine je izgubila oko 4% svoje vrednosti u odnosu na dolar. Očekuje se da će njena privreda imati koristi od poboljšanja snabdevanja energijom i planova za rešavanje logističkih uskih grla.

Alžir, članica OPEK+, ima koristi od visokih cena nafte i gasa izazvanih prvo ruskom invazijom na Ukrajinu, a sada i tenzijama na Bliskom istoku. Ova organizacija je "uskočila" da ublaži neke od evropskih problema sa gasom nakon što je Rusija ograničila isporuke usred rata u Ukrajini.

(Telegraf Biznis)