Tomazo Di Đovani iz Filip Morisa za Telegraf: "Svet bez cigareta - Promena koje se mora olakšati i ubrzati"

Foto: Stefan Jovanović

Kompanija Phillip Morris International od 2008. godine radi na razvoju i naučnoj proceni manje štetnih alternativa bez dima, a do sada su uložili više od 12 milijardi američkih dolara u ove alternative. Na nedavno predstavljenom Povaddo istraživanju u Parizu, Telegraf je imao priliku da razgovara sa potpredsednikom za međunarodne komunikacije u kompaniji, Tomazom Di Đovanijem.

U razgovoru smo se dotakli novih izazova sa kojima se susreće duvanska industrija u implementaciji ,,boljih opcija" duvanskom dimu, koja je uloga vlada u kreiranju ,,sveta bez cigareta" i o novoj investiciji kompanije u Srbiji.

Teme za vas

Di Đovani poručuje da promena paradigmi ,,zahteva određeno vreme", a da je najveći fokus na rešavanju jednog od glavnih izazova: dezinformacije i konfuzija o bezdimnim alternativama.

• E-cigarete za jednokratnu upotrebu stekle su ogromnu popularnost poslednjih godina, posebno među maloletnicima i zbog toga se u nekim zemljama pokreću inicijative za zabranu ovih proizvoda. Kako možemo pomiriti dve strane - da pušači imaju ovaj bolji izbor i istovremeno da maloletnici budu zaštićeni od upotrebe e-cigareta? I da li su bolji izbor od običnih?

E-cigarete, bilo da se radi o onima za jednokratnu upotrebu ili ne, stvaraju značajno manje štetnih jedinjenja u odnosu na cigarete i zbog toga su mnogo bolji izbor od nastavka pušenja. Zemlje poput Velike Britanije uspele su da dostignu rekordno nizak nivo pušenja zahvaljujući e-cigaretama i britanske vlasti jasno kažu da su ti proizvodi mnogo bolji za zdravlje pušača. Oni su veoma moćno sredstvo za poboljšanje javnog zdravlja.

Ali istovremeno, moramo da ograničimo izloženost i korišćenje ovih proizvoda od strane maloletnika, jer oni ne bi trebalo da konzumiraju nikotin u bilo kom obliku. Iako se može učiniti da se radi o suprotstavljenim ciljevima, to nije slučaj.

Nikotinski proizvodi su pravljeni za punoletne pušače. Ako se prodaju u skladu sa regulativom i na odgovoran način od strane proizvođača, njihovo usvajanje od strane mladih može se ograničiti i time poboljšati javno zdravlje. To je slučaj sa IQOS-om, jer nekoliko nezavisnih studija dokazuje veoma ograničeno korišćenje od strane mladih.

Važno je da se za svaki proizvod pokuša uspostaviti ovakav balans i smatramo da ga je moguće ostvariti.

• Kako komentarišete činjenicu da protivnici duvanske industrije kažu da alternative cigaretama nastaju samo kao pokušaj industrije da opstane u biznisu?

Zanimljivo je da taj argument dolazi od istih ljudi koji su nas u prošlosti prozivali da smislimo bolje alternative. Godine 1997, kontakt osoba UN-a za „duvan ili zdravlje“ izjavila je da treba učiniti sve da se smanji toksičnost duvanskih proizvoda. SZO je 2015. godine saopštila da bi glavni ciljevi opsežne regulacije nikotina bili minimiziranje upotrebe najtoksičnijih proizvoda koji sadrže nikotin, podsticanje razvoja novih, poboljšanih sistema isporuke nikotina kao alternativa toksičnijim proizvodima i nastavak praćenja i regulisanja proizvoda manje štetnih po zdravlje.

Mi smo se sa tim izazovom uhvatili u koštac. Od 2008. godine radimo na razvoju i naučnoj proceni manje štetnih alternativa bez dima i uložili smo više od 12 milijardi američkih dolara u ove alternative. Niko drugi nije ni blizu napretku koji je PMI do sada ostvario u zameni cigareta, i mi smo izuzetno ponosni našom transformacijom.

Danas postoji sve veći naučni konsenzus o tome da su proizvodi bez dima bolja alternativa za odrasle pušače koji bi inače nastavili da puše. Institucije javnog zdravlja u zemljama kao što su Sjedinjene Države, Novi Zeland, Velika Britanija, Češka i drugim javno su objavile da su proizvodi bez dima bolja opcija od cigareta i ohrabruju odrasle koji ne planiraju da ostave pušenje da pređu na njih.

Nadamo se da će jednog dana naši protivnici o ovoj temi razgovarati sa naučnog aspekta i uz odgovarajuće dokaze i da će usredsrediti svoje napore na udaljavanje pušača od cigareta, umesto da se bore protiv industrije po svaku cenu.

• Rekli ste da je IQOS trenutno prisutan na 84 tržišta i da neke od tih zemalja (poput Japana) imaju značajan tržišni udeo. Šta možemo naučiti iz iskustava tih zemalja? Recimo da je na Balkanu svaki treći stanovnik pušač, kako ćemo ubediti nekoga sa dugoročnim „pušačkim tragom“ da prihvati tehnologiju i pređe na ovu kategoriju?

To je tačno - krajem 2023. godine više od 20 miliona punoletnih pušača, na 84 tržišta širom sveta, prešlo je na naš proizvod koji zagreva duvan i prestali da puši cigarete.

Ljudi na Balkanu su veoma otvoreni za inovacije i tehnologiju. PMI je nedavno najavio investiciju u proizvodnju ovih novih, boljih proizvoda u Srbiji, jer verujemo da će se nastaviti rast njihovog korišćenja širom Evrope, a Balkan neće biti izuzetak.

Alternativni proizvodi su moćno sredstvo za smanjenje broja pušača. To pokazuju zvanične statistike u Velikoj Britaniji sa e-cigaretama, u Švedskoj i Norveškoj sa oralnim bezdimnim proizvodima i - kao što s pravom ističete - u Japanu, gde je učestalost pušenja opala rekordnom brzinom posle uvođenja i širokog usvajanja proizvoda koji zagrevaju duvan u toj zemlji.

Ljudi puše iz različitih razloga i promena paradigmi zahteva određeno vreme. Da bismo to učinili, moramo se fokusirati na rešavanje jednog od glavnih izazova: dezinformacije i konfuzija o bezdimnim alternativama. I to važi u gotovo svim domenima.

• Koje su bile i još uvek su najveće prepreke za alternative cigaretama u Evropskoj uniji?

Otkako smo najavili našu posvećenost budućnosti bez dima, postigli smo značajan napredak u zameni cigareta boljim alternativama za one odrasle osobe koje bi inače nastavile da puše.

Ova promena nam je omogućila da proširimo naš ljudski, proizvodni i intelektualni kapital na načine koji nam omogućavaju da napravimo ogroman napredak. To nije slučaj samo u EU, već i u drugim zemljama kao što je Srbija, na primer, kada razmišljam o nedavnoj najavi investicije u fabriku.

Ali sve to nije dovoljno ako se inovacije i nauka u vezi sa proizvodima bez dima ne cene po njihovoj pravoj vrednosti - ne samo od strane potrošača, već i od svih onih koji imaju ulogu u formiranju mišljenja i donošenju odluka na ovu temu. To je promena koja se mora olakšati i ubrzati: potrebno je da vlade, regulatorne agencije i svi koji mogu da podrže ovo putovanje udruže snage kako bismo što je brže moguće ostvarili svet bez cigareta.

(Telegraf Biznis)