Zašto Evropa gubi tehnološku bitku? Žulien Kustari smatra da Evropljani ne vole da rizikuju
Žulien Kustari je preduzetnik, investitor i menadžerski partner u Venture fondu Fil Rouge Capital. On je preduzetnik od svoje 13. godine, radio je u više od 80 zemalja na pet kontinenata i ima više od 25 godina iskustva u različitim industrijama, uglavnom na nivou generalnog direktora. Takođe je učestvovao u transakcijama kupovine, prodaje i finansiranja od preko 1,7 milijardi dolara.
Najnoviji fond Fil Rouge Capitala nalazi se u Hrvatskoj i planira da investira u regionalne startapove do kraja 2023. Ova investicija će pomoći u jačanju regionalnog startap ekosistema.
Tokom svog izlaganja na ovogodišnjem Adria Samitu pokušao je da pojasni zašto i kako Evropa gubi ono što on naziva tehnološkom bitkom. Napravio je poređenje između VC kompanija (Venture Capital companies) u SAD i u Evropi, te istakao da su činjenice zabrinjavajuće.
U SAD postoji 2 hiljade VC kompanija što je dvanaest puta više od broja kompanija iz iste industrije u Evropi. Ove američke kompanije upravljaju sa 6 puta više kapitala neko VC kompanije u Evropi.
- Od samog početka imate značajno manje investicija u inovacije - istakao je Kustari osvrnuvši se na stanje u Evropi.
Kao dobru ilustraciju izneo je primer S&P 500 berzanskog indeksa. Top kompanije 1990. godine bile su Ekson Mobil, IMB, Rejtion, kompanije odbrambene industrije itd. Kustari ove kompanije naziva "starim svetom". Godine 2010. nastaje period koji naziva početkom "novog sveta".
Navodi da se na listi i dalje nalazi Ekson Mobil ali je tu i Mikrosoft, Gugl odnosno Alfabet, Epl. Počinje da se vidi uticaj na VC industriju jer su sve kompanije"novog sveta" tech kompanije. Interesantno je da je kumulativna zarada top 20 kompanija stajalo na tri triliona dolara 2010. godine.
Kako ističe, godine 2024. sve kompanije "starog sveta" su nestale sa prvih deset pozicija. Ova zajednička evaluacija koja je 2010. godine bila 3 triliona dolara sada je 5 puta veća. Kompanije "starog sveta" naravno i dalje postoje ali su evidentno sve manje dominantne u poređenju sa tech kompanijama "novog sveta".
Misli da je ovo interesantno zbog toga što je čitava promena u veikoj meri finansirana venture kapitalom.
Kaže da se vidi jasna evolucija gde je vrednost kreirana u SAD zapravo kreirana od strane tech kompanija. Ako uporedimo ovo sa Evropom, vidi se da u top 20 kompanija ne postoji gotovo ni jedna tech kompanija.
Ovo odražava sliku da je Evropa kompletno propustila tehnološku revoluciju
Tržišni kapital top 20 kompanija u S&P 500 iznosi 70 triliona dolara. Top 20 Evropskih kompanija ima tržišni kapital od 3,2 triliona dolara.
- Nažalost, ovo dovodi do značajnog dispariteta kada je u pitanju bogatstvo koje se stvara na ova dva tržišta. Zašto je bogatstvo bitno? Mislim da je bitno zato što, na kraju dana, vidimo da je SAD stvorio 3 puta više bogatstva od Evrope u poslednjih 14 godina - ističe Kustari.
Kaže da nije u pitanju samo novac kao takav već da zapravo treba da pogledamo iza novca. To su poslovi, bolji pristup zdravstu i sve što ide uz veće bogatstvo.
- Mislim da očigledno gubimo bitku. Ovo nije samo moje mišljenje, ovo je činjenica. Sve ovo je vođeno činjenicom da su evropske kompanije manje naklonjene tehnologiji i inovacijama.
Jedan od razloga može biti i taj što u SAD "slave" preduzetnike. Ako se pogleda Evropa, uspešni preduzetnici se često posmatraju sa sumnjom, kao ljudi koji moraju biti kriminalci. Pitanje je samo načina razmišljanja u ovim sredinama
Kako kaže, u SAD postoji mnoštvo inovacija. To je mlada zemlja što je možda i faktor koji doprinosi ovome. Stava je da Evropa ima veću averziju prema riziku te da je sklonija regulaciji više nego inovaciji.
Kustari kaže da je interesantno to što se u SAD pruža druga prilika i posebno to što se na neuspeh gleda gotovo kao na stvar ponosa.
U Francuskoj, zemlji mog rođenja, je drugačije. Ako ste izvršni direktor kompanije i vaša kompanija bankrotira, zakon vam zabranjuje da vodite novu kompaniju sledećih 5 godina
Takođe kaže da je veoma interesantna razlika u tome kako se upravlja penzijama na ova dva mesta. U Americi ljudi sami skupljaju novac za svoju penziju što je akumuliralo ogromnu količinu novca kojom upravljaju penzioni fondovi, koji dalje ulažu u inovacije.
U Evropi se ovaj novac skuplja drugačije, ističe. Svi plaćaju jedni za druge što nije održivo kada se pogleda demografija.
Kustari dalje smatra da je Evropsko IPO (inicijalna javna prodaja akcija jedne kompanije) tržište blizu katastrofalnog. Veoma malo IPO postoji u Evropi. U SAD nije bilo mnogo IPO u poslednje vreme, ali u poslednjih jedanaest IPO-a je bilo veoma uspešnih meseci.
IPO su, kaže, naravno veoma značajni. Oni su najbolji način distribucije bogatstva, kao i kreiranja i održavanja ovog ciklusa.
- Sa stanovišta investitora, mislim da predstoji revolucija i kontrarevolucija koje dolaze sa veštačkom inteligencijom. Ohrabrio bih sve da investiraju jer je to dobar način da se dobije neki novac - zaključio je Kustari.
(Telegraf Biznis)
Video: Ovako do detalja izgleda rušenje nekada čuvenog hotela: Zbogom Jugoslavijo
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.