Doveli preko 900 radnika, pa im plaćali četiri evra po satu: Fabrika prerade mesa "uštedela" deset miliona €
Glavna carinarnica u nemačkom Oznabruku dobila je sertifikat za uspešnu istragu koju je sprovela i koja je trajala godinama. Naime, u periodu od 25. februara 2008. do 31. jula 2010. godine, kompanija u mesnoj industriji u Nemačkoj zaposlila je 933 bugarska radnika bez potrebnih dozvola Saveznog zavoda za zapošljavanje.
U tom periodu, bilo je potrebno odobrenje za zapošljavanje bugarskih državljana kao novih državljana EU, što je podleglo nemačkom zakonu. Kako bi se prikrio radni odnos, ugovorom o radu ugovoreno je i formalno zapošljavanje radnika u kombinatu za preradu mesa.
Međutim, ugovori o radu zapravo nisu sprovedeni. Usluge koje su pružala četiri bugarska ugovorna partnera su u suštini bile ograničene na pronalaženje ljudi voljnih da rade u Bugarskoj preko biroa za zapošljavanje. Sa njima su sklopljeni ugovori i stavljene su na raspolaganje fabrike za preradu mesa.
- Bugarske radnike je vlasnik rasporedio na dve lokacije kao svoje radnike i radnike na određeno vreme. Oni su bili u potpunosti integrisani u kompaniju i materijalno i vremenski podložni ovlašćenjima preduzeća za preradu mesa. Vlasnik je radnike plaćao suprotno ugovoru - naveli su u Glavnoj carinarnici u Oznabruku.
Slučaj je završio na sudu
Prema rečima carinika, sud je 2017. godine oslobodio optužene optužbi za neovlašćeno zapošljavanje stranaca iz ličnog interesa u šest slučajeva ili za pomaganje u ovom procesu, ali je ipak naložio oduzimanje imovine. Naloženo je oduzimanje imovinske koristi od preko 82.000 hiljada evra.
Na presudu suda u Oldenburgu žalili su se državno tužilaštvo i fabrika za preradu mesa pogođena konfiskacijom, ali bezuspešno.
Presuda suda u Oldenburgu u vezi sa konfiskacijom imovine postala je pravosnažna presudom Saveznog suda pravde od 30. novembra 2023. godine i iznosi koje sud traži moraju biti uplaćeni u sudsku blagajnu.
Kako su utvrdili carinici Finansijske kontrole rada na crno Glavne carinarnice u Oznabruku, kompanija iz Oldenburger Landa je od 2008. do 2010. godine zapošljavala 933 bugarska radnika, koji su radili više od 800.000 radnih sati.
Dobijali su satnicu od četiri evra. Prema računici istražnih organa, kompanija je na satnici uštedela dobrih deset miliona evra, prenosi Feniks-Magazin.
(Telegraf Biznis)
Video: Vučić na otvaranju deonice Moravskog koridora: "Ovo je najbolji put u Srbiji, pišemo istoriju"
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Boriša Bakić
I tako su radili za 800 eu mesecno fakticki na crno.Niste preneli sve.Nalozeno je i da se radnicima uplati obavezno osiguranje i radni staz.Nemacka nezaustavljivo srlja u propast i korupciju nevidjenih razmera i nije ni cudo da se ljudi vracaju.Pozdrav iz Hamburga
Podelite komentar
Dotur Luigi(Hecim) i AI
Рад није довољно заштитио свој патент, али је створио човека ! Ко ради (не) боји се глади !
Podelite komentar