NBS predstavila izveštaj o inflaciji: Premašena očekivanja za smanjenje, a evo koliko sada iznosi inflacija

Narodna banka Srbije predstavlja danas izveštaj o inflaciji. Guverner Jorgovanka Tabaković  je u prošlom obraćanju istakla da je krajem 2023. godine međugodišnja inflacija bila 7,6 odsto dok se povratak inflacije u granice normale očekuje, sredinom ove godine.

- U maju mesecu bi trebalo budemo u koridoru od tri plus minus 1,5 odsto - istakla je ona nedavno.

Teme za vas

Jorgovanka je sada otkrila kakvo je tačno stanje kada je inflacija u našoj državi u pitanju.

- Inflacija se u prethodnom periodu bila snažno usporena, i brže od našeg očekivanja. Očekujemo stopu rasta od 3,5. Sve to pokazuje da je naša monetarna politika adekvatna i da je obezbedila cenovnu bezbednost, srednjoročnu - rekla nam je ona.

- Inflacija u aprilu je iznosila 5 procenata. Tome je dobrineo manji rast cene hrane, kao i drugi faktori. Značajan faktor je i bazna inflacija koja je u istom smanjena na 4,8. Cilj nam je da a obezbedimo nastavak opadanja bazne inflacije dodala je Jorgovanka.

Kako se dalje navodi, projekcija inflacije za maj iznosi oko 4,5 odsto, dok se do kraja godine očekuje 3,3 odsto. Ipak, projekcija je zasnovana na analizama, te guverner kaže da ne može da tvrdi sledeće rezultate, ali nada u najbolje rezultate postoji.

Jorgovanka je istakla da će se koridor od tri plus minus uskoro vratiti na nulu, što je i te kako brže od našeg očekivanja.

- Očekuje se dalji nastavak opada inflacija, te bi trebalo da se kreće oko 3 procenata - dodala je guvernerka.

Jorgovanka je dodala da ne može da precizira kad se se tačno osetiti pri samoj kupovini pad inflacije. Jedno je sigurno, a to je da cene stagniraju, ali ne možemo da očekujemo da će se cene vratiti na staro jer su ulazne komponente poskupele trajno.

- Mi činimo sve da smanjimo inflaciju maksimalno, i da ljudi imaju kvalitetniji život, pa samim tim i veću kupovnu moć - dodala je ona.

Kako je guvernerka istakla kamatne stope su stabilizovane, ali rast je zabeležen kada je potražnja kredita u pitanju.

- Prema prvoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnji rast Bdp-a u prvom tromesečju ove godine ubrzao je na 4,6% pri čemu ocenjujemo da je desezonirani rast iznosio 1,1% u odnosu na prethodno tromesečje. Očekuje se rast BDP-a po stopi od 3,5 %. Za BDP su od posebne važnosti žitarice, i u zavisnosti od uslova mi ćemo proceniti kada ćemo ublažiti monetarnu politiku - istakla je Jorgovanka.

Na konferenciji je navedeno da je rast povećanja cena iznosio je 4,3 dok je prethodne godine to bilo 5,2. Nema poskupljenja cena struje i gasa što i te kako utiče na rezultate.

Inflacija je brže opala zbog pre svega proizvodnje hrane i njihovih opadajućih cena. Srbija nije imala situaciju kao i druge zemlje a to je da je vazna inflacija bila viša od ukupne, već je bila manja, ili u nekim trenucima izjednačena.

Cilj je definisan, a to je nastavak usporavanja ukupne i bazne inflacije.

Za kojim kreditima raste potražnje?

- Kada su krediti stanovništva u pitanju, najviše se traže keš krediti, ali i stambeni. Što se tiče privrede, u pitanju je potražnja svih kredita, i očekuje se povećanje potražnje za 5% - rekla je Mira.

"Srbija ide unapred"

- Narodna banka Srbije 2019. godine je uvela da banke vraćaju naknadu korisnicima u toku prevremene otplate. Svake godine banke vraćaju korisnicima iznos od oko 5 miliona evra. Tek krajem 2023. godine EU je obavezala banke da upravo rade ono što smo mi preduzeli godinama ranije. Čak još uvek nisu sve zemlje uvele tu promenu - rekla je Jorgovanka.

Jorgovanka je istakla da banka, koju trenutno ne želi da imenuje, nudi stambeni kredit, sa fiksnom kamatom od 5 odsto na 25 godina. Kako je dalje istakla, to je veliki poverenje u Srbiju.

Podsetimo, projekcija inflacije krajem 2023. godine iznosila je 7,6. Projekcija za januar ove godine iznosila je 6,5, dok je za februar bila 5,5.

(Telegraf Biznis)