Šta je bazna, a šta ukupna inflacija? Pomoću ovih informacija možete da pratite kako se Srbija bori sa krizom

Foto: Shutterstock/CHIEW

Postoje različiti koncepti bazne inflacije, a najčešće korišćena mera je ona koja se dobija isključivanjem cena pojedinih kategorija robe i usluga iz potrošačke korpe, izjavila je direktorka Odeljenja za makroekonomske analize u Sektoru za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije (NBS) Sonja Nedić.

Ona je u video rubrici "Korisno je da znate", objavljenoj na sajtu NBS, poručila da NBS, kao i veliki broj drugih centralnih banaka, kao meru bazne inflacije koristi inflaciju bez cena hrane, energije, alkohola i cigareta.

Teme za vas

- Drugim rečima, bazna inflacija se dobija isključivanjem tih kategorija iz indeksa potrošačkih cena - rekla je ona.

Istakla je da se isključivanjem ovih proizvoda iz obračuna inflacije odstranjuju kratkoročni uticaji na rast inflacije, pa se dobija bolja slika prirode i jačine fundamentalnih inflatornih pritisaka u zemlji.

U okviru bazne inflacije obuhvaćene su cene industrijskih proizvoda i usluga koje se tržišno formiraju i na koje mere monetarne politike putem različitih transmisionih kanala mogu da utiču.

- U suštini, to je najperzistentnija komponenta inflacije. Zbog toga centralne banke, pa i Narodna banka Srbije, s posebnom pažnjom prate kretanje bazne inflacije, iako imaju definisan cilj za ukupnu inflaciju - navela je ona.

Govoreći o tome zašto s obzirom na veliki značaj bazne inflacije, centralne banke ne ciljaju baznu nego ukupnu inflaciju, istakla je da se izbor između ukupne i bazne inflacije može posmatrati kao balans između transparentnosti i kredibiliteta.

- Javnost bolje razume šta je to ukupna inflacija, što bi bila transparentnost i ona je, generalno, relevantnija za donošenje poslovnih odluka svih subjekata. Međutim, faktori koji su van kontrole monetarnih vlasti mogu da dovedu do promašivanja cilja za ukupnu inflaciju, što može da naruši kredibilitet centralne banke - napomenula je ona.

Dodala je da se zbog toga centralne banke najčešće odlučuju za transparentnost, tj. ciljanje ukupne inflacije, uz pojačanu komunikaciju s javnošću i pravovremeno ukazivanje na rizike koji mogu da dovedu do izlaska inflacije iz granica cilja.

Međutim, s obzirom na značaj bazne inflacije, centralne banke s posebnom pažnjom prate i analiziraju i njeno kretanje.

Nedić se osvrnula i na period od 2014. godine do momenta izbijanja krize, koja traje više od tri godine i istakla da su i ukupna i bazna inflacija u Srbiji imale stabilno kretanje i u proseku iznosile oko 2,0 odsto, čemu su u velikoj meri doprinosili relativna stabilnost deviznog kursa i usidrenost inflacionih očekivanja.

- Nakon izbijanja energetske krize u drugoj polovini 2021. godine, a koja je potom dodatno intenzivirana izbijanjem sukoba u Ukrajini početkom 2022. godine, kao i sušom koja je pogodila veći deo Evrope u 2021. godini i uticala na rast cena hrane, započeo je proces ubrzanog rasta ukupne inflacije, a za njom i bazne inflacije - rekla je ona.

Istakla je da su na rast bazne inflacije više uticale cene proizvoda i usluga koje uvozimo, a na koje su se pre svega odrazili povećani troškovi međunarodnog transporta, rast cena sirovina u proizvodnji i zastoji u globalnim lancima snabdevanja.

Kada je reč o procesu usporavanja inflacije, on je prema njenim rečima bio u najvećoj meri određen usporavanjem cena hrane i energenata, ali je zahvaljujući restriktivnim monetarnim politikama koje su centralne banke preduzele i bazna inflacija svuda usporavala.

- Ako se posmatraju aktuelni nivoi bazne inflacije, ona je trenutno na dva do tri puta nižem nivou u odnosu na vrhunac - istakla je ona.

Što se tiče bazne inflacije tokom ove godine, Nedić je rekla da se ona u većini zemalja, uključujući i zonu evra i SAD, kreće iznad ukupne inflacije, i to zbog bržeg međugodišnjeg usporavanja rasta cena hrane, što je opredelilo i brži pad ukupne inflacije.

- Takva dinamika bazne inflaciju u odnosu na ukupnu opredeljena je rastom cena usluga u okviru bazne inflacije, na koje utiču faktori tržišta rada, a pre svega rast zarada. Zbog toga su Evropska centralna banka i FED oprezni i još ne ublažavaju svoje monetarne politike, iako su to tržišta očekivala početkom godine - rekla je ona.

Osvrćući se na situaciju u Srbiji, istakla je da je kod nas bazna inflacija sve vreme bila niža od ukupne, a vrhunac bazne i ukupne inflacije bio je na nižem nivou nego u većini zemalja u regionu srednje i jugoistočne Evrope.

Za razliku od većine ovih zemalja, bazna inflacija u Srbiji je još na nižem nivou od ukupne, pa je u aprilu ukupna inflacija iznosila 5,0 odsto, a bazna 4,8 odsto.

Nedić je podsetila da prema projekcijama, NBS očekuje nastavak usporavanja ukupne inflacije i povratak u granice cilja najverovatnije u ovom mesecu, a od naredne godine i kretanje oko centralne vrednosti cilja od 3,0 odsto, čemu će doprineti i niža bazna inflacija.

(Telegraf Biznis/Tanjug)