Zbog ovih poteza na internetu možete završiti u zatvoru: Advokatica priča da kazne idu i do 200.000 dinara

Foto: Shutterstock.com

Društvene mreže si sastavni deo svakognevnog života svih generacija, ali da li ste znali da krivična dela možete izvršiti upravo putem interneta? Zakonom je propisano nekoliko krivičnih dela u cilju zaštite korisnika, a ekipa Telegraf Biznisa razgovarala je sa advokatom, koji nam je pojasnio koja su to dela koja podležu novčanim kaznama, ili pak zatvorskim.

Kako pojašnjavaju iz advokatske kancelarije Pekić, postoji niz krivičnih dela koja se mogu izvršiti na društvenim mrežama, a neka od najčešćih su sledeća:

Krivičnim zakonikom propisano je krivično delo Proganjanje. Ovo krivično delo vrši onaj ko, u toku određenog vremenskog perioda uporno, protivno volji drugog lica nastoji da sa njim uspostavi kontakt putem društvenih mreža, na primer šalje poruke, ostavlja poruke na Facebook profilu ili zidu, i slično. Bitno je naglasiti ovaj deo "uporno" vršenje. Upornost koja podrazumeva ponavljanje neke radnje radi ostvarivanja određenog cilja ocenjuje se prema okolnostima svakog konkretnog slučaja. Takođe, prema Presudi Višeg suda u Čačku iz 2020. godine, radnjom izvršenja krivičnog dela proganjanje kod oštećenog ne mora da bude izazvano osećanje straha i/ili ugroženosti.

Teme za vas

Takođe, jedno od krivičnih dela koja se često izvršavaju putem društvenih mreža jeste Ugrožavanje sigurnosti. Krivični zakonik propisuje da ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Ovo krivično delo je izvršeno ukoliko neko, na društvenim mrežama, recimo preti drugom licu da će ga ubiti i slično.

Imajući u vidu da su fotografije građana nešto što svakodnevno možemo da vidimo na društvenim mrežama, Krivični zakonik predviđa i krivično delo Neovlašćeno fotografisanje, i propisuje da ko neovlašćeno načini fotografski, filmski, video ili drugi snimak nekog lica i time osetno zadre u njegov lični život ili ko takav snimak preda ili pokazuje trećem licu ili mu na drugi način omogući da se sa njim upozna, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Prema Presudi Višeg suda u Valjevu iz 2023. godine, za postojanje ovog krivičnog dela, neophodno je da se neovlašćenim fotografisanjem osetno zadire u lični život lica koje se fotografiše, što znači da se čini snimak nečeg iz ličnog života drugog lica, što ono ne želi da bude snimljeno. Snimanje uobičajenih životnih aktivnosti privatnih tužilaca na njihovom posedu i bez njihovog pristanka i pored njihovog subjektivnog osećanja da se na taj način ugrožava njihova privatnost, ne znači po automatizmu postojanje predmetnog krivičnog dela - pojašnjava advokatica Sonja Pekić za Telegraf Biznis.

Ovo krivično delo je često na mrežama, a može vas koštati i do 200.000 dinara

- Jedno često delo izvršeno putem društvenih mreža propisano je članom 170 Krivičnog zakonika, a to je delo Uvrede. Zakonik propisuje da ko uvredi drugog, kazniće se novčanom kaznom i do dvesta hiljada dinara. Ako je delo Uvrede učinjeno putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava, učinilac će se kazniti novčanom kaznom i do četristopedeset hiljada dinara. Da bi bila preduzeta radnja izvršenja krivičnog dela uvrede putem društvenih mreža, pravna ocena ne zavisi od toga da li je učinilac imao nameru omalovažavanja.

Bitno je napomenuti i Krivično delo Neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka: Ko podatke o ličnosti koji se prikupljaju, obrađuju i koriste na osnovu zakona neovlašćeno pribavi, saopšti drugom ili upotrebi u svrhu za koju nisu namenjeni, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Podatak o ličnosti je svaki podatak koji se odnosi na fizičko lice čiji je identitet određen ili odrediv, neposredno ili posredno, posebno na osnovu oznake identiteta, kao što je ime i identifikacioni broj, podataka o lokaciji, identifikatora u elektronskim komunikacionim mrežama ili jednog, odnosno više obeležja njegovog fizičkog, fiziološkog, genetskog, mentalnog, ekonomskog, kulturnog i društvenog identiteta. Zaštita podataka o ličnosti u digitalnom dobu nosi sa sobom posebne izazove, a kako vidimo, podaci o ličnosti koje definiše Zakon o zaštiti podataka o ličnosti je široko određen, te bi trebalo biti veoma pažljiv koje podatke o ličnosti drugih lica saopštavate putem društvenih mreža - zaključuju iz advokatske kancelarije za Telegraf Biznis.

(Telegraf Biznis)