Da li su građani zdravstveno osigurani dok čekaju rešenje o penzionisanju? Ovo je sve što treba da znate

I nakon prestanka zaposlenja ili obavljanja samostalne delatnosti i podnošenja zahteva za penziju, pa do donošenja rešenja o penzionisanju, budući penzioneri su zdravstveno osigurani i u slučaju potrebe mogu da se leče o trošku zdravstvenog osiguranja.

U poslednjem broju "Glasa osiguranika", glasila Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) navodi se da pri podnošenju zahteva za penziju, radnici Fonda PIO pitaju podnosioca zahteva da li mu je potrebno zdravstveno osiguranje.

Teme za vas

Ovo pitanje se, navode iz Fonda PIO, postavlja zato što pojedine kategorije osiguranika mogu da ostvare pravo na penziju i bez prestanka osiguranja.

Naime, oni koji nastavljaju da rade i dalje plaćaju doprinose i plaćaće ih i kada ostvare pravo na penziju, pa se za njih, kada je reč o zdravstvenom osiguranju, praktično ništa ne menja.

Slično važi i za one koji su rad prekinuli samo na dan ili nekoliko dana, da bi ostvarili penziju, a znaju da će se vrlo brzo vratiti da rade.

Osiguranici koji su u ovakvoj situaciji nemaju razlog da koriste zdravstveno osiguranje kao penzioneri ili podnosioci zahteva za penziju, osim ako baš u tih nekoliko dana imaju planirane preglede ili neke intervencije.

Svi ostali će, ukoliko na pitanje službenika Fonda PIO da li im je potrebno osiguranje, odgovore da jeste, dobiti neprekidno zdravstveno osiguranje i dok čekaju na rešenje o penzionisanju.

Već pri podnošenju zahteva službenik Fonda će uneti odgovarajuću prijavu na zdravstveno osiguranje i time budućem penzioneru omogućiti da se leči na isti način kao i dok je radio.

Ova prijava postaje validna sledećeg kalendarskog dana, kada bude preuzeta u informacioni sistem koji koriste zdravstvene ustanove, ali građanin ukoliko mu je lečenje potrebno istog dana, može sa potvrdom o podnošenju zahteva za penziju lično otići u nadležnu ispostavu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) gde će se prijava neposredno uneti u sistem RFZO.

Na ovaj način zdravstvene usluge dostupne su mu već istog dana.

Izdata potvrda važi dva meseca a ukoliko po isteku dva meseca podnosilac zahteva za ostvarivanje prava na penziju ne dobije rešenje o penzionisanju, može se obratiti nadležnoj filijali Fonda PIO kako bi ponovo dobio potvrdu.

Iz Fonda PIO navode da je situacija donekle drugačija kod ostvarivanja prava na invalidsku penziju.

Ta razlika zapravo postoji samo kod osiguranika koji zahtev za ostvarivanje prava na invalidsku penziju podnose za vreme privremene sprečenosti za rad, odnosno bolovanja, dok su oni koji su pre podnošenja zahteva prestali da rade, u istoj situaciji kao i ostali podnosioci zahteva za penziju.

Osiguranici koji zahtev za invalidsku penziju podnose dok su na bolovanju nemaju prekid u zdravstvenom osiguranju i njihova situacija je drugačija jer je radi produženja bolovanja i nastavka isplate novčane naknade za vreme privremene sprečenosti za rad potrebno periodično dokazivati status podnosioca zahteva za invalidsku penziju.

Postupak za ostvarivanje prava na invalidsku penziju najčešće traje nešto duže od proseka, jer pravnom delu postupka prethodi medicinsko veštačenje.

U skladu sa uputstvima koja dobiju od ordinirajućeg lekara, podnosioci zahteva koji koriste bolovanje će od Fonda PIO po potrebi tražiti potvrdu da je postupak za invalidsku penziju i dalje u toku.

Kada se o pravu na penziju odluči, jedan primerak rešenja se dostavlja RFZO, radi obaveštenja o okončanju postupka i njegovom ishodu.

Budući penzioneri bi trebalo da znaju i da uz podnosioca zahteva za penziju zdravstveno osiguranje za vreme trajanja postupka mogu da koriste i članovi njihove porodice.

To znači da isti članovi porodice koji su bili zdravstveno osigurani za vreme zaposlenja ili samostalne delatnosti budućeg penzionera, mogu i dalje da budu osigurani sve dok im zakonski propisi to omogućavaju.

To pravo se pre svega odnosi na bračne drugove, kao i decu do određenog uzrasta, uz redovno školovanje.

(Telegraf Biznis/Tanjug)