Da li će Narodna banka Srbije produžiti ograničenje kamatnih stopa na stambene kredite?

Narodna banka Srbije je u septembru prošle godine donela Odluku o privremenim merama za banke koje se odnose na stambene kredite fizičkim licima, kojom je ograničila kamatnu stopu za dužnike koji su korisnici prvog stambenog kredita sa promenljivom kamatnom stopom, a čiji ugovoreni iznos ne prelazi 200.000 evra, do 31. decembra ove godine.

Kod stambenih kredita koji su odobreni zaključno sa 30. julom 2022. godine tako nominalna kamatna stopa ne može biti viša od 4,08 odsto. To znači da su ovi dužnici prethodnih meseci imali umanjenu ratu kredita od 10 do više od 25 odsto.

Teme za vas

Za stambene kredite koji se odobravaju nakon stupanja na snagu Odluke u periodu njene primene propisana su sledeća ograničenja:

Kod stambenih kredita sa promenljivom kamatnom stopom, banka je dužna da fiksni deo nominalne kamatne stope utvrdi u procentu koji nije viši od 1,1 odsto do 31. decembra 2024. godine, a nakon tog perioda u procentu koji bude utvrđen ugovorom o tom kreditu.

Kod stambenih kredita sa fiksnom kamatnom stopom banka može odobravati stambeni kredit uz nominalnu kamatnu stopu do 5,03 odsto.

Proverili smo sa Narodnom bankom Srbije kakvi su izgledi za produžetak ovog ograničenja. Evo šta su nam rekli:

- Mera Narodne banke Srbije kojom je, između ostalog, do 31.12.2024. godine ograničena visina nominalne kamatne stope na stambene kredite s promenljivom kamatnom stopom, do 200.000 evra, jeste privremenog karaktera. Doneta je u septembru 2023. godine u uslovima naglog i značajnog rasta EURIBOR-a, a imajući u vidu da je 99% stambenih kredita evroindeksirano i da je skoro 85% tih kredita ugovoreno s promenljivom kamatnom stopom. Ova mera je doneta da bi se sprečilo da se nagli rast EURIBOR-a negativno odrazi na standard građana koji otplaćuju stambene kredite (pojedinim građanima je za kratko vreme rata bila povećana i preko 50%) i da bi se sprečio potencijalni rast problematičnih kredita (NPL). Da su ciljevi ove mere ostvareni, govori činjenica da učešće NPL u segmentu stambenih kredita, ne samo da nije povećano, nego je dodatno smanjeno od uvođenja mere, i u aprilu iznosi 1,6%.

Pored toga, inflacija u Srbiji se postepeno vraća u granice cilja što je, zajedno sa nastavkom rasta zarada u javnom i privatnom sektoru uticalo na povećanje raspoloživog dohotka građana - rečeno je iz NBS za Telegraf Biznis.

U momentu kada smo kontaktirali Narodnu banku Srbije, još nije bila doneta odluka Evropske centralne banke o kretanju kamatne stope, a za šta je NBS naglasio da će dodatno uticati.

- Što se tiče kretanja EURIBOR-a, na njega u velikoj meri utiču odluke ECB-a u pogledu kretanja osnovnih kamatnih stopa. Kako od poslednjeg povećanja u septembru 2023. godine te stope nisu menjane, i fluktuacije EURIBOR-a su bile minimalne. Pritom, ECB ne isključuje mogućnost da bi na sledećem sastanku, koji se održava 6. juna, moglo da usledi smanjenje osnovnih kamatnih stopa tj. ublažavanje monetarne politike, pri čemu će dinamika eventualnog popuštanja zavisiti od daljeg kretanja inflacije, ekonomske aktivnosti i dešavanja na tržištu rada - rekli su iz NBS za Telegraf Biznis.

Podsetimo, ECB je odlučila da po prvi put od 2019. godine smanji sve tri kamatne stope za 25 baznih poena.

Za kraj, iz NBS poručuju da je u ovom trenutku još preuranjeno donositi bilo kakve zaključke.

- Ističemo da je u ovom trenutku još uvek preuranjeno donositi bilo kakve zaključke o potrebi eventualne dodatne reakcije regulatora u portfoliju stambenih kredita. Izvesno je da dosadašnji efekti mera govore u prilog tome da su željeni rezultati postignuti, kao i da je i ova regulatorna reakcija Narodne banke Srbije usledila u pravom trenutku i adekvatnom obimu. Takođe je izvesno da će Narodna banka Srbije nastaviti da prati i analizira sve efekte mera, stanje u domaćem bankarskom sektoru i kretanja na međunarodnom tržištu, i da će u slučaju prepoznavanja bilo kog potencijalnog sistemskog rizika, blagovremeno intervenisati, kao i do sada.

(Telegraf Biznis)