Krijumčarili zlato čak i u teglama ajvara: Najčudnija mesta na kojima su srpski carinici nalazili žuti metal

Carinski službenici su u prethodnih 10 godina zaplenili više od 142 kilograma zlata, koje su pronalazili na najčudnijim mestima poput dečijih pelena, kesica čaja, ili u tetrapaku mleka. Tokom prošle godine otrkiveno je više od 18 kilograma žutog zlata, a zaplena velike količine u vrednosti 357.000 evra pre nekoliko nedelja na prelazu Horgoš samo je poslednji slučaj u nizu pokušaja krijumčarenja plemenitih metala preko granice.

Prema podacima Uprave carina, poslednje sprečavanje krijumčarenja zlatom zabeleženo je 8. maja, kada je u prtljagu putnika otkriven neprijavljeni zlatni nakit, investiciono zlato i kolekcija luksuznih satova.

Teme za vas

Krijumčarili zlato čak i u teglama ajvara

- Krizna vremena, bez obzira čime su uslovljena, uvek iznova pokreću trend krijumčarenja robe koja ima univerzalnu i dugotrajnu vrednost, kao što je slučaj sa plemenitim metalima. Posmatrano u širem vremenskom kontekstu, carinici su zlato pronalazili u gotovo svim oblicima: u prahu, listićima, polugama, pločicama, lomljeno ili pretopljeno, ali je ipak najviše bilo nakita – kažu iz Uprave carina i dodaju da krijumčari veće količine zlata uglavnom skrivaju u fabričkim ili sprecijalno dograđenim šupljinama vozila, dok ga putnici kriju na najrazličitijim mestima.

- Najčešće su ga sakrivali u prtljagu, torbicama, pojasevima oko struka, cipelama, vešu, ali smo ga pronalazili i u dečijim igračkama, pelenama, jastucima, pa čak i originalnim pakovanjima turskog čaja – navode naši sagovornici i kažu da su carinski službenici ovaj plemeniti metal otkrivali čak i u deterdžentu za rublje, naizgled neotvorenom tetrapaku sokova i mleka, gotovim jelima, šupljinama vešalica za garderobu, pa čak i u teglama ajvara.

- Neobičan je i slučaj sa graničnog prelaza Gradina od pre nekoliko godina, kada je putnica jednog autobusa pokušala da ispod pazuha sakrije i prokrijumčari gotovo dva kilograma zlatnog nakita – kažu iz Carine.

- Među krijumčarima ima i stranih i domaćih državljana, mada prednjače strani, zbog toga što je Srbija na raskrsnici puteva između istoka i zapada i tranzitna je zemlja za mnoge putnike.

Foto: Uprava carina

Najčešći izgovori

Kako u Upravi carina kažu, mada su domaći propisi gotovo u potpunosti usaglašeni sa propisima EU, kao i sa pravnom regulativom zemalja regiona, odakle dolazi najveći broj tranzitnih putnika, najčešći izgovor svih koji pokušaju da ilegalno unesu zlato, je da nisu znali da je prilikom ulaska u našu zemlju potrebno prijaviti sve dragocenosti, izuzev ličnog nakita.

- Uz puno uvažavanje kulturoloških razlika i tradicije pojedinih naroda, pod ličnim nakitom se podrazumeva ono što putnik nosi na sebi, ili pak za potrebe datog putovanja, dok je kao i svuda u svetu, veće količine dragocenosti potrebno prijaviti – objašnjavaju u Upravi carina.

Kako dodaju, dragocenosti koje nisu regularno prijavljene na granici, budu oduzete, privremeno ili trajno, a o sudbini zadržanog zlata, kao i svih drugih roba, odlučuje nadležni sud.

Sve ono što pravosnažnom sudskom presudom bude trajno oduzeto, izlaže se javnoj prodaji. Nadležni apeluju na kupce da pazare samo kod registrovanih trgovaca, jer u suprotnom rizikuju da plate robu koja ne odgovara ponudi i pri tom izgube novac, jer takvi trgovci često prestaju da

rade, odnosno u slučaju onlajn prodaje, "gase2 sajtove i mobilne telefone, pa kupac više ne može da stupi sa njima u kontakt.

Svaka poluga mora da ima "ličnu kartu"

Prema podacima Ministarstva trgovine, tokom prošle godine samo 14 kompanija dobilo je dozvolu za uvoz investicionog zlata. To podrazumeva niz prateće dokumentacije i sertifikata koje trgovac mora da poseduje.

- Svaka poluga mora da ima sertifikat, a to je njeno originalno pakovanje. Kupac treba da vodi računa da pakovanje nije otvarano, oštećeno i da su svi detalji na samoj polugi verni, a to su serijski broj, težina, čistoća, kao i da se ne razlikuje jedna od druge – svi detalji moraju biti identični – objašnjava Georgi Hristov generalni direktor 2Tavex zlato i srebro“.

- Takođe, svaka zlatna poluga ima određene dimenzije: težinu, širinu, visinu. Ako proizvod nije ispravan, jedan od ovih parametara neće biti tačan.

Što se kovanica tiče, kod njih sertifikat ne postoji, tako da su jedine opcije za proveru: težina i dimenzije proizvoda, kao i generalno stanje i detalji proizvoda.

Ukoliko je kovanica lakša, to može da ukazuje da je proizvod izrađen od drugog metala ili nije adekvatne čistoće, jer zlato ima specifičnu gustinu.

Samo stanje proizvoda – sitna ošćetenja, nesaobraznost proizvoda, tragovi korišćenja, takođe ukazuju da neoriginalan proizvod. Kada je kovanica potpuno nova, njega težina stopostotno mora odgovarati deklarisanoj.

Na primer, dukati Franc Jozef i Bečka filharmonija se danas rade na mašinama najnovije tehnologije, tako da detalji tih kovanicamoraju biti izuzetno precizni, te nije moguće da budu nesimetrične ili različite.

Da bi neki proizvod imao sertifikat, on pre svega mora da bude deo tog sertifikata – proizvod i njegovo pakovanje su nedeljivi.

- Sa druge stane, ako postoji serijski broj on mora biti naveden i na pakovanju i na sertifikatu. Međutim, neki trgovci izdaju takozvane sertifikate – odštampani komad papira koji u realnosti ne vredi ništa. Ukoliko se klijent odluči da kupi zlatnu polugu – dobiće sertifikat svakako – a to je samo pakovanje poluge, direktno iz livnice. Uz tu polugu zakonski on mora da dobije fiskalni račun i fakturu, a serijski broj proizvoda mora biti naveden na fakturi – naglašava Hristov.

(Telegraf Biznis)