Loïc Laroche za Telegraf: Da li će veštačka inteligencija početi sa isplatom autorskih prava?

"Evropska komisija odlučila je da reši ovo pitanje i pregovara sa kompanijama koje koriste veštačku inteligenciju", poručuje direktor master programa za novinarstvo i istoriju na Katoličkom univerzitetu u Lilu i istraživač savremene istorije Loïc Laroche na osmom po redu Forumu naprednih tehnologija u Naučno-tehnološkom parku u Nišu.

Na pitanje naše novinarke ,,da li će veštačka inteligencija početi sa isplatom autorskih prava", Laroche je poručio da je i sama Francuska mali igrač za ove pregovore kada se uporedimo sa Kinom, Indijom, Rusijom, te sve to mora da se uradi na nivou Evropske unije.

Teme za vas

- Čak, kada je u pitanju SAD tu su kompanije koje nas podržavaju, jer i oni žele deo svog kolača. Bez obzira da li je u pitanju Amerika i Francuska, autorska prava bi trebalo da budu plaćena i svaki autor bi trebalo da bude plaćen za svoj rad - istakao je on.

Profesor je govorio na panelu "Revolucionisanje angažovanja kupaca: Uloga savremenih tehnologija u lokalnim medijima", deleći sa prisutnima ključne uloge savremenih tehnologija u francuskim medijima i šta su izazovi za njih.

- Ja dolazim iz grada Lila, i značajno je videti primer regionalnih, nacionalnih i lokalnih medija u Francuskoj. Danas ću govoriti o novim tehnologijama, i revoluciji koje su stigle u medijima. Dakle, nove tehnologije u medijima su dovele revoluciju i primene u ekonomskom modelu poslovanja medija. Neki mediji su nestali zbog poslovanja, a neki su se prilagodili - rekao je Laroche.

Kako je Laroche najpre istakao, uloga novinara se ipak ne menja.

Foto: Pixabay

- Uloga novinara se ne menja, već samo forma novinarstva i zbog digitalizacije. Ambicija novinarstva je da obezbedi čitaocima jasne, istinite i brze informacije - rekao je on.

Na pitanje moderatora sa kojim izazovima se novinari danas susreću, profesor ističe sledeće:

- Kao što sam rekao, uloga novinara se ne menja, primarna uloga novinarstva je da pruži informaciju. Ono što su nove tehnologije donele u novinarstvu je drugačija digitalna distribucija. Nove tehnologije su danas potpuno izmenile dvostruko tržište koje se osnovalo u 19 veku gde su se prodavali dupli primeri - jedne za čitaoce i jedne za oglašivače, a danas je tu Gugl koji ima svoj udeo u svemu tome.

Kako je dalje naveo u Parizu se kiosci zatvaraju velikom brzinom.

- Prva posledica digitalizacije je nestanak određenih novina. Privatni investitori kupuju određene medije čime se gubi na nezavisnosti - istakao je Loïc.

Čovek je biće koje se prilagođava, te je samo potrebno pronaći novi ekonomski model, poručuje Laroche i otkriva sa čime se tačno novinari u Francuskoj susreću:

- Sve primene su počele u Americi koje su se proširile kroz Evropu. Ono što danas menja odnos sa medijima jeste uticaj telefona, te danas niko ne gleda TV ili čak kompjuter. Algoritmi su postali veliki deo naših života. Ono što pokreće Gugl i društvene mreže su algoritmi, osim što na Guglu možemo da plasiramo razni saobraćaj, problem je što algoritmi rade za velike kompanije, te upravo ti algoritmi odlučuju izbor sadržaja koji nam se plasira, a ne mi sami. Svrha Gugla je da proda nešto na osnovu čega će dobiti novac, te će Gugl lako promeniti nešto što vi ne želite da vidite, kako bi vas što više zadržali na sajtu. Na zapadu računamo da je Gugl uzeo veliki udeo, čak od 70 - 80 odsto svih reklama, a to znači da ne ostaje mnogo za druge medije. Zapravo Gugl ne zanima politika, već samo profit, to je čist biznis, zbog čega će doći do plasiranja i lažnih vesti ako prepozna da se to nekome dopada. Ljudi nisu glupi, u Francuskoj postoji list koji meri poverenje čitalaca medijima, i to poverenje ne prestaje da opada poslednjih godina. Ljudi se vraćaju sada velikim imenima.

Loïc je takođe dodao da Gugl nije jedini izazov, već i veštačka inteligencija.

- Veštačka inteligencija je nova stvar i u Francuskoj, i jasno je da ona donosi mnoge novitete i predstavlja poslednji avatar ubrzanja naše civilizacije. Veštačka inteligencija je problem i napredak, jer je to ogromna tehnička revolucija, i ovog puta je njegov napredak brži od ljudske adaptacije. To je velika šansa, nudi brojne mogućnosti, ali ujedno i veliku pretnju. Ona nam omogućava ne samo obradu podataka već i sastavljanje teksta, što je ušteda vremena, ali to iziskuje dva pitanja, etičko i ekonomsko. Veštačka inteligencija ne može zameniti novinara, ona može odgovoriti pitanja, ali ne može postaviti i voditi istraživanje kao novinar. Može obraditi na desetine informacija u roku od par minuta, što bi novinaru trebalo možda i po par meseci, ali opet, novinar nije zamenljiv jer je on taj koji prikuplja informacije, kritikuje i istražuje - istakao je profesor.

Kako je dalje rekao, generativna veštačka inteligencija može napisati tekst, ali i napraviti snimak, uraditi prevod, čak napisati i knjigu od 400 strana, ali ne može doneti određenu dubinu kao ni sadržinu teksta, što novinar i te kako može.

Foto: Freepik.com

Pravo na zaborav

Profesor je istakao da je dva puta "uhvatio" studente u prevari, kada su predali master rad koji je odrađen pomoću veštačke inteligencije, te kako je istakao, i te kako je moguće prepoznati tekst koji je napisala veštačka inteligencija i Al.

EU želi da uvede određene mere, kao što je "pravo na zaborav", ali Amerika se ne slaže sa tim.

- Šta je sa pravom na zaborav? Šta je sa ljudima koji su oduđeni pre 5 godina, izašli su i sada žele da žive miran život? Evropska unija radi na tome da se uvedu mere gde će postojati mogućnost da čovek plati i da se jednostavno izbriše istorija vesti o njemu. Recimo nakon razvoda želite da promenite prezime, i ne želite da vas Gugl identifikuje kao ranije, i vi zatražite od Gugla da dođe do izmene, i to je moguće jer je ta infoamcija upravi lična svojina - istakao je Loïc.

Loïc Laroche je za Telegraf Biznis istakao da se trenutno radi na uvođenju zakona koji će regulistati autorka prava, budući da veštačka inteligencija kao izvor informacija koristi tekstove koji su zaštićeni, upravo, autorskim pravima.

- Situacija je jako kompleksna, ne postoji OpetAl i ChatGPT već i 25 kompanija koje imaju tehnologiju veštačke inteligencije. Velike kompanije mogu da traže naplatu autorskih prava, ali ne i male kompanije. U Francuskoj predstavnici 200 kompanija, koji predstavljaju oko 800 medijskih kuća su se ujedinili, i poslali pismo na adresi 25 operatera koji koriste veštačku inteligeciju - istakao je on.

(Telegraf Biznis)