Aleksandar 9 godina u Nišu živi kao podstanar: Upisao master i zaposlio se u struci, muči se da nađe stan

Foto: Milena Đorđević

Mladi u Nišu morali bi da rade skoro celu deceniju da bi kupili stan od 50 kvadrata, a ako primaju minimalac, za to bi im trebalo čak 17 godina rada. Sve to pod uslovom da cene u međuvremenu ne porastu i da se cela plata koristi samo za to. Zato neki podižu kredite, neki plaćaju kiriju, a neki ostaju kod roditelja. Prosečna cena kvadrata u Nišu je 1.578 evra, a cena mesečne kirije za garsonjeru oko 214 evra, pa je mladima u Nišu sve teže da i to priušte, prenose Južne vesti.

Aleksandar iz Kuršumlije je upisao fakultet u Nišu 2015. godine. U roku je završio studije, upisao master i zaposlio se u struci. Prima platu nešto ispod prosečne i već devet godina živi kao podstanar.

- Jednoiposoban stan plaćam 180 evra mesečno, plus struja, internet, grejanje i ostali troškovi. Čak imam sreće jer sam našao stan pre ovog haosa sa poskupljenjima - kaže on.

Teme za vas

Ima 28 godina i sa devojkom razmišlja o formiranju porodice baš u Nišu, ali za to trenutno nema uslove.

- Pratimo oglase, ali smo delimično odustali od kupovine stana jer je preskupo. Za podizanje kredita nemamo uslova, pa nam jedino preostaje da nađemo veći stan pa da plaćamo kiriju, ali je i to skupa varijanta ako hoćemo iole pristojan život - priča Aleksandar.

Isti problem ne muči samo one koji dođu u Niš

Sa takvim problemom ne suočavaju se samo mladi koji dolaze u Niš iz drugih delova Srbije, već i oni koji su rođeni u Nišu, a žele da se osamostale i odu iz roditeljskog doma.

U Nišu je poslednjih godina sve veće interesovanje investitora za zidanje zgrada, ali sve su veće i cene. Podaci sajta za oglašavanje nekretnina 4 zida pokazuju da je prosečna oglašena cena za prodaju stanova u Nišu 1.578 evra po kvadratu. Pre samo tri godine, prosečna cena kvadrata u tom gradu bila je oko 1.000 evra.

Najviše stanova za prodaju je u opštini Medijana, gde je i cena kvadrata najviša - 1.699 evra. Na Panteleju je prosečna cena po kvadratnom metru 1.470 evra, na Paliluli 1.410, a u opštini Crveni Krst 1.023 evra.

Za prosečan stan od 50 kvadrata u Nišu potrebno je izdvojiti oko 79.000 evra. Za bankarski kredit je neophodno i učešće, a ne treba zaboraviti ni propratne troškove kupovine nekretnine (overa ugovora, osiguranje, usluge advokata, notara i procenitelja, kursne razlike i sl) - navode iz 4 zida.

Prosečna plata u Nišu, makar prema zvaničnim podacima Zavoda za statistiku, iznosi oko 92.000 dinara, a minimalac u Srbiji za jun je oko 43.000 dinara.

Tako bi neko ko želi da kupi stan od 50 kvadrata, a prima prosečnu nišku platu, morao da radi skoro deset godina, dok bi onima koji zarađuju minimalac bilo potrebno čak 17 godina da zarade za takav stan.

- Mladi u Srbiji teško to sami mogu da ostvare, već im je, pod uslovom da su zaposleni i da imaju platu iznad proseka, neophodna i pomoć roditelja - ističu iz 4 zida za Južne vesti.

Pre osamostaljivanja, morali bi i da sagledaju i druge mesečne troškove, o kojima uglavnom ne razmišljaju dok žive sa roditeljima, navode dalje iz te agencije i dodaju da je važno da se dobro raspitaju o ratama kredita ukoliko uopšte imaju mogućnost da ga podignu.

Kirije u Nišu od 250 pa do 380 evra

Prosečna cena mesečne kirije za garsonjere u Nišu iznosi oko 214 evra, navode iz 4 zida.

Za jednoiposoban stan je potrebno izdvojiti oko 250 evra mesečno, a za veće kvadrature najmanje 380 evra.

Ministarstvo prostora: Nepravedna konkurencija i loša javna stambena politika države

Država Srbija ne regulište tržište nekretnina, pa se cene formiraju prema ponudi i potražnji, navode Jovana Timotijević i Marko Aksentijević iz organizacije Ministarstvo prostora u Izveštaju o ljudskim pravila mladih za 2023.

Sa druge strane, na istom mestu se “takmiče” oni koji kupuju stan da bi ga iznajmljivali ili prodali dalje i oni koji traže stan da bi se osamostalili.

- Zbog ove nepravedne konkurencije, u Srbiji cene stanova daleko prevazilaze platežnu moć većine stanovništva - zaključuju iz Ministarstva prostora.

Neregulisana je, dodaju, i oblast iznajmljivanja stanova, pa podstanari žive u neizvesnosti u vezi sa tim koliko će trajati zakup i sa tim da li će i kada on poskupeti.

Osamostaljivanje u celoj zemlji, pa i u Nišu, dodatno otežava deregulacija tržišta rada, navode Timotijević i Arsenijević.

- Program Moja prva plata, koji država smatra sistemskom pomoći mladima, traje devet meseci i onima sa srednjim stepenom obrazovanja obezbeđuje naknadu od 28.000 dinara, a onima s visokim 34.000. Kada se ti prihodi uporede sa cenama stanova, čini se da, i ukoliko bi sav prihod trošili isključivo na rentu, mogu pronaći mali broj stanova, posebno u univerzitetskim gradovima i ekonomskim centrima - ističu iz Ministarstva prostora.

Ni mere pomoći mladim bračnim parovima ne smatraju dovoljno efikasnim jer one podrazumevaju obavezu otplate stana u narednih nekoliko decenija, što donosi dodatnu finansijsku nesigurnost.

Porez na prazne nekretnine

Aksentijević kaže da podaci popisa stanovništva pokazuju da u Srbiji ima znatno više stanova nego domaćinstava i da bi država mogla da pomogne tako što bi uvela veći porez na “prazne” nekretnine.

- To bi povećalo broj stanova u opticaju. Nema ni ozbiljne javne stambene politike, odnosno ne grade se javni stanovi koji se izdaju ljudima kojima treba, po cenama koje su u skladu sa njihovim primanjima. Sve to bi malo smanjilo i potražnju na redovnom tržištu, oborilo cene i učinilo ih dostupnijim i kad država ne interveniše. Država bi morala da utiče na cene nekretnina, na rente, to može donekle da ograničava - zaključuje on.

Ipak, veruje da taj "balon" neće pući sve dok je u Srbiji tržište nekretnina generator privrede.

(Telegraf.rs)