Boeing priznao krivicu za prevaru! Život izgubilo 346 ljudi, porodice žrtava ne odustaju od tražene sume

Foto: Shutterstock

Boeing je pristao da prizna krivicu po jednoj optužbi, odnosno za zaveru radi prevare Sjedinjenih Država, gde će potencijalno platiti do 487 miliona dolara kazne kako bi izbegao krivično gonjenje, saopštilo je Ministarstvo pravde u saopštenju u nedelju uveče.

Ipak, ta kazna je delić od 24,8 milijardi dolara koje su porodice žrtava nesreće želele da plati proizvođač aviona. Porodice žrtava dve fatalne nesreće 737 Mak protive se dogovoru, saopštilo je ministarstvo. Sporazum predviđa da će Boing morati da radi pod nadzorom nezavisnog posmatrača, koga bira vlada, u periodu od tri godine. Ipak taj previd i novčana kazna nisu zadovoljili porodice žrtava, smatra njihov advokat.

- Ovaj dogovor ne prepoznaje da je zbog Boeingove zavere poginulo 346 ljudi - navodi se u saopštenju Pola Kasela, profesora prava sa Univerziteta Juta koji predstavlja mnoge članove porodice žrtava nesreće Lajon Er 2018. i Etiopske zračne nesreće 2019.

Teme za vas

- Ovaj varljiv i velikodušan dogovor očigledno nije u javnom interesu - dodao je on. Porodice traže javno suđenje zbog optužbi.

Boeing je izdao kratko saopštenje u kojem samo kaže da može da 'potvrdi da su postigli načelni dogovor o uslovima rezolucije sa Ministarstvom pravde, pod uslovom ... odobrenja posebnih uslova'.

Potvrdno izjašnjavanje o krivici je težak udarac reputaciji Boeinga, kompanije koja je nekada bila poznata po kvalitetu i bezbednosti svojih komercijalnih aviona. Pored fatalnih nesreća aviona 737 Mak, kompanija se suočila sa nizom pitanja o bezbednosti i kvalitetu svojih aviona. U januaru, čep na vratima na 737 Mak kojim je leteo Alaska Air eksplodirao je rano tokom leta, ostavljajući rupu na bočnoj strani aviona, i dodatno narušivši reputaciju Boinga.

Greška dizajna skrivena od regulatora

Prema optužbama, kompanija je prevarila Federalnu upravu za vazduhoplovstvo tokom procesa sertifikacije 737 Mak za prevoz prvih putnika. Avion je počeo sa radom 2017. godine, ali su dve fatalne nesreće dovele do 20-mesečnog prizemljenja aviona. Istrage su otkrile grešku u dizajnu njegovog sistema autopilota. Boing je priznao odgovornost za fatalne nesreće i da su njegovi zaposleni krili informacije o grešci u dizajnu od FAA tokom sertifikacije.

U januaru 2021. Ministarstvo pravde i Boeing postigli su sporazum o rešavanju krivičnih prijava i odlaganju bilo kakvog krivičnog gonjenja po tom pitanju. Tokom trogodišnjeg probnog perioda koji je usledio, Boeing je pristao da poboljša svoja pitanja kvaliteta i transparentnosti sa vladom. Ali nekoliko dana pre nego što je taj probni period trebalo da se završi, dogodio se incident na Aljasci, koji je otvorio vrata za dalje akcije Ministarstva pravde.

U maju je Ministarstvo pravde saopštilo da razmatra mogućnost ponovnog podizanja krivične prijave protiv Boeinga zbog potencijalnog kršenja tog sporazuma iz januara 2021. Boing je u sopstvenim sudskim dokumentima tvrdio da nije prekršio sporazum i da bi trebalo da bude pošteđen krivičnog gonjenja. Izjašnjavanje o krivici u nedelju uveče, koje je došlo neposredno pre roka u ponoć koji je odredilo Ministarstvo pravde, rešilo je to pitanje.

Troškovi priznanja krivice

Prema prvobitnom sporazumu iz 2021, Boeing je pristao da plati 2,5 milijardi dolara. Ali oko 70% tog iznosa predstavljala su plaćanja koja je Boing već pristao da izvrši svojim klijentima avio-kompanije kao kompenzaciju za 20-mesečno prizemljenje aviona. Još 500 miliona dolara bio je fond za obeštećenje žrtvama nesreće. Samo 243,6 miliona dolara predstavljalo je krivičnu kaznu za vladu, koja bi bila udvostručena nakon novog priznanja krivice.

Boing je takođe pristao da potroši 455 miliona dolara na svoje programe usklađenosti i bezbednosti u naredne tri godine, za koje je vlada rekla da će predstavljati povećanje od 75 odsto u odnosu na ono što je kompanija godišnje trošila na te programe. Različiti problemi kompanije izazvali su velike finansijske gubitke od drugog fatalnog pada 737 Mak. Od početka 20-mesečnog prizemljenja zabeležila je osnovne operativne gubitke od 31,9 milijardi dolara. Takođe je u opasnosti da izgubi svoj kreditni rejting investicionog rejtinga po prvi put u svojoj istoriji.

Kompanija sada ima skoro 47 milijardi dolara dugoročnog duga, a ako se njen rejting duga smanji na status junk obveznica, njeni troškovi pozajmljivanja novca će porasti. Ali dodatna kazna u stotinama miliona, a ne u milijardama, i dalje je prihvatljiva za kompaniju, uprkos njenim finansijskim problemima.

Nema rukovodilaca koji bi se suočili sa optužbama

Sporazum ne poziva na krivično gonjenje bilo kog sadašnjeg ili bivšeg direktora Boeinga ili drugih zaposlenih zbog njihove uloge u procesu sertifikacije. Kompanija je izbegla i još jednu tešku kaznu – gubitak prava na poslovanje sa vladom.

Takva kazna bi bila skoro smrtna kazna za proizvođača aviona. Oko 37% njenog prihoda u 2023. došlo je od saveznih ugovora.

Prema Ričardu Abulafiji, generalnom direktoru kompanije AeroDinamic Advisori, konsultantu za upravljanje vazduhoplovstvom i odbrambenim poslovima, mogućnost takve kazne je bila minimalna jer se i Boeing i savezna vlada u velikoj meri oslanjaju jedni na druge, prenosi CNN.

Uprkos problemima u poslednjih pet godina, Boing je i dalje ključna komponenta američke ekonomije. Ostaje najveći izvoznik u zemlji i ima skoro 150.000 zaposlenih u SAD. Kompanija procenjuje svoj ekonomski uticaj na 79 milijardi dolara, podržavajući 1,6 miliona direktnih i indirektnih poslova kod više od 9.900 dobavljača raspoređenih u svih 50 država. Njegov jedini značajan rival za komercijalne avione, evropski proizvođač Erbas, ima zaostatak od više od 8.000 porudžbina aviona, što znači da bi svaki Boingov kupac koji danas naruči Erbasov avion morao da čeka skoro deceniju da bude isporučen.

(Telegraf Biznis)