Da li je Titova Jugoslavija uništila srpsku ekonomiju: Koliko smo žrtvovani, a koliko smo sami krivi?

Već pune tri decenije gotovo da nema nedelje kada kroz medije u Srbiji ne "prođe" barem po jedan tekst o tome kako je srpska ekonomija bila žrtvovana zbog dobrobiti Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Naravno, odmah uslede primeri: posle Drugog svetskog rata fabrika aviona Ikarus je "preko noći" postala fabrika autobusa Ikarbus, a proizvodni pogoni zemunske fabrike prebačeni su u Mostar.

Teme za vas

Istu sudbinu je doživela i Prva petoletka iz Trstenika: ova fabrika dobila je na ime ratne reparacije iz Nemačke sve što je bilo potrebno za pravljenje borbenih aviona - ali je sve demontirano, spakovano na vozove i poslato u Soko Mostar.

Foto: shutterstock

Malo manje poznat primer je zadarska fabrika šivaćih mašina Bagat, koja je takođe - političkom odlukom nekoga iz CK KPJ (za manje upućene - Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije) - umesto u Kragujevcu, napravljena u primorskom gradu.

Da nabrajamo dalje? Nikakav problem

Obod Cetinje u kom su pravljeni frižideri zapravo je nastao tako što je iz čačanske Slobode izdvojena čitava proizvodna linija i poslata za Crnu Goru.

Sada već legendarna Tvornica automobila Maribor (TAM) u kojoj su se proizvodili kamioni - preseljena je iz beogradske opštine Rakovica u Sloveniju. IMR je - takođe preko noći - postao fabrika traktora.

Foto: shutterstock

Fаbrikа turbinа odnetа je iz Nišа u LJubljаnu, tekstilnа industrijа izmeštenа je iz Leskovcа u glavni grad Slovenije, fаbrikа topovа i hаubicа velikog kаlibrа iz Krаgujevcа u Trаvnik...

Kada se sve sabere i oduzme, broj fabrika koje su iz Srbije preseljene najviše u Sloveniju i Hrvatsku, ali i u BiH i Crnu Goru, kreće se (u zavisnosti od izvora) između 70 i 76, iako mnogi istraživači arhiva tvrde da je broj primera mnogo veći, ali da su manji fabrički i proizvodni pogoni prošli "ispod radara".

Foto: shutterstock

Interesantno je da su za preseljenje bili "viđeni" i Tanjug, Radio Beograd i Borba, čija su nova sedišta najpre trebalo da budu u Livanjskom polju, a potom negde u Dalmaciji.

Zašto se sve ovo radilo?

Zvanična verzija kaže da je najveći broj "prekonoćnih" preseljenja fabrika osmišljen u periodu kada je Jugoslavija morala da se odbrani od pretnji nakon donošenja Rezolucije Informbiroa.

Opet - za one mlađe - pojednostavljeno objašnjenje: Komunistička partija SSSR-a pod vođstvom Josifa Visarjonoviča Staljina je 1948. godine pred tadašnju Jugoslaviju i vladajuću KPJ postavila ultimatum: smenite Josipa Broza Tita i sve funkcionere koji su odstupili od (sovjetskih) komunističkih ideja, inače ćemo vas izolovati, ekonomski blokirati, a nije isključeno ni da ćemo ući na vašu teritoriju i vojno vas pokoriti.

Foto: Pictures From History / AKG / Profimedia

Odgovor CK KPJ bio je brz i jednostavan: mnoge fabrike koje bi bile strateški važne i lako dostupne sovjetskim trupama u slučaju invazije na Jugoslaviju - preseliti u unutrašnjost i na zapad zemlje. Rečeno - učinjeno.

Tada je došlo i do velike migracije stručnog kadra, jer u posleratnoj Jugoslaviji nije bilo dovoljno inženjera, pa su oni po komandi - prebacivani na službu u druge gradove, kao da su oficiri u JNA.

Interesantno je da su mnoge fabrike koje su bile preseljene u druge republike "montirane" u gradove koji bi pak, bili lako dostupni u slučaju da SAD (koje su tada sa nekim drugim zapadnim zemljama koje su kasnije činile NATO, pomogle kreditima, humanitarnom i vojnom pomoći stabilizaciju Josipa Broza Tita) odluči da izvrši invaziju na Balkansko poluostrvo.

Ali, tu opet postoji jedna nedoslednost: velika većina fabrika preseljena je dobrano posle donošenja Rezolucije Informbiroa, kada je SFRJ već bila "ušuškana" u zapadnom krilu. Čak bi se moglo reći da smo u jednom trenutku "na nož" sa zapadom, kada su naši preci uzvikivali "Trst je naš"! Čudno da tad nismo preseljavali fabrike nazad?

Asimetrična obnova 

Kad se sve sabere i oduzme, civilna i vojna industrija sa teritorije Srbije ostala je posle Drugog svetskog rata bez opreme vredne više od 74 miliona tadašnjih dinara: ta oprema završila je u drugim republikama Jugoslavije.

Prema proračunima beogradskog Ekonomskog instituta, iako su područja Jugoslavije nejednako stradala u ratu (podaci studije Ekonomskog instituta koju su uradili dr Života Đorđević i dr Boško Mijatović navode da je Srbija u Drugom svetskom ratu oštećena za više od 18 miliona ondašnjih dinara, što je predstavljalo više od 58 odsto ukupne štete nanete Jugoslaviji), oprema iz reparacija deljena je kao da su svi bili razoreni istovetno.

Nisu Tito i komunisti krivi za sve

Da se razumemo, sve i sa planiranim preseljenjem, prisilnim oduzimanjem fabrika, dogovornom ekonomijom koja je nanela tešku štetu - postoji i drugi faktor, barem isto toliko otežavajući za propast privrede u Srbiji (pre privatizacije i ratova): mi sami. 

Hajde plastično da objasnimo na primerima kragujevačke Zastave, pošto se svi gotovo svakodnevno vozimo, pa su nam automobili bliski.

Da li možete da izbrojite koliko modela automobila je "izbacila" Zastava iz svojih pogona? Ne govorimo o varijacijama, nego o osnovnim modelima automobila? Lista je zastrašujuće kratka:

Printskrin: HRT/Twitter/Zastava automobili

Zastava 750 (Fića). Zastava 1300 (popularni tristać, za miliciju i funkcionere). Zastava 101 (Stojadin). Zastava 128 (Popularna 128-ca). Jugo (u gomili verzija). Jugo Florida. Šest osnovnih modela za više od pola veka. I da: sve su to automobili koji su ili proizvođeni po licenci, ili je njihov dizajn - jednostavno - ukraden, zbog čega su pokretani mnogi međunarodni sporovi.

Najgore od svega je što su mnogi mladi dizajneri i inženjeri pokušali da podstaknu kreiranje novih modela, ali su drugovi direktori smatrali da građanima ove zemlje ne treba ništa bolje.

Za razliku od Zastave, koja je za pola veka napravila šest osnovnih modela, Fiat (da, veliki Fiat, koji sada na prostoru iste te Zastave namerava da pokrene proizvodnju nove Pande), je za poslednjih 25 godina razvio devet osnovnih modela (Panda, Punto, Stilo, Idea, Croma, 500, Tipo, Spider, Doblo) i ko zna koliko još verzija svih tih modela.

Tačno: u pitanju je korporacija, sa zapadnim kapitalom, sa velikim kapacitetima, ali... Oni imaju inicijativu. Kod njih nije bilo direktora koji su bili najpametniji, nego direktora koji su podsticali kreativnost. 

A kod nas? I danas važi osnovno pravilo: nađi posao i ne talasaj. A to je podjednako veliki problem. Jer, da bi se ekonomija razvijala, moraš stalno da daješ nove ideje. Da ulažeš u razvoj. Da nudiš i praviš nešto novo, drugačije i bolje. A mi i dalje - ne talasamo. Drugi će.

(Telegraf Biznis)