"Kupi dok je jeftinije!" Ovo su najčešće prevare u buticima: Samo ove stvari mogu biti na popustu tokom sezone

Foto: Shutterstock/BearFotos

Maja Pusara iz Udruženja potrošača Vojvodine izjavila je danas da trgovci tokom letnjeg sniženja smeju da prodaju samo letnju kolekciju po sniženim cenama i savetuje kupcima da svaku zloupotrebu sezonskih sniženja prijave nadležnim inspekcijama.

Kupcima se dešava, na primer, da uđu u prodavnice sa namerom da kupe letnju garderobu po sniženoj ceni, a na kraju kupe zimski kaput jer je zapravo bila snižena samo cena artikala iz zimske kolekcije.

Pusara napominje da zimska i jesenja kolekcija, po zakonu, mogu da se prodaju u tom periodu, ali ne po sniženim cenama.

Kako je navela za Tanjug, na osnovu Zakon o trgovini postoje dva sezonska sniženja, lentnje koje počinje od 15. jula i traje do 15. avgusta, i zimsko koje traje od 15. decembra do 15. januara.

Pored sniženja, Pusara kaže da postoji i rasprodaja koja se sprovodi kada se zatvara trgovinski objekat, kada trgovac prestaje da posluje ili kada prestaje sa prodajom određene garderobe.

Istakla je da za tu garderobu važi poseban režim i da u skladu sa zakonom trgovac nije u mogućnosti da unosi novu količinu garderobe dok traje rasprodaja.

Dodaje da postoje i akcijeske cene koje su najčešće trodnevne i da popust koji stoji na rafovima mora da bude obračunat i na kasi.

- Svakom potrošaču savetujemo da se svim nadležnim potrošačkim organizacijama obrati. Mi ih korak po korak upućujemo kako bi se sprečili ti propusti i eventualne zloupotrebe od trgovaca koji se svakodnevno sprovode - poručila je ona.

Pusara kaže da se trgovci služe raznim prevarama i trikovima kao što je nalepljivanje cene tokom sezonskog sniženja koja je veća od regularne cene, napomenuvši da bi potrošači to trebalo da prijave nadležnim inspekcijama.

- Ukoliko jedan trgovac bude sankcionisan svakako da će to biti opomena i ostalim da ne postupaju tako. Najčešće nam se obraćaju potrošači kad vide jednu cenu na rafu a druga bude obračunata na kasi - navela je ona.

Na pitanje koliko su se prijave potrošača pokazale efikasnim, Pusara je rekla da u većini situacija potrošači budu obeštećeni i dodala da procedura same prijave ne traje dugo već da odmah nakon prijave nadležne inspekcije izlaze na teren kako bi ispratili stanje na tržištu i sankcionisali trgovca koji postupa na nepropisan način.

Urednik portala Kamatica Dušan Uzelac je rekao danas da se prodavci koriste trikovima kao što su akcije ili popusti sa brojkom u procentima, kako bi privukli potrošače, napomenuvši da je najčešća zabluda potrošača tokom sniženja ili akcija da mu nešto treba.

- Mi smo danas u situaciji da je funkcija otišla u drugi plan, da se kupuje estetika. Niko ne kupuje novi džemper jer nema prethodni, nego kupuje novi džemper zbog nove boje, da prati trend. Ako taj vid ponašanja ne prouzrokuje neki finansijski problem kasnije, onda to nije ništa pogrešno - objasnio je on za Tanjug.

Uzelac kaže da u Srbiji ne postoji zakonska regulativa koja dozvoljava rasprodaje kao što su u inostranstvu, odnosno da postoji odbredba zakona koja kaže da se čaša ne može prodati jeftinije od nabavne cene, dok u inostrastvu postoji mogućnost da se tokom rasprodaje artikli prodaju ispod nabavne cene.

Kako je naveo, u inostranstvu nema prošlogodišnjih kolekcija, baš zato što imaju prostor da na kraju godine oni sve to rasknjiže, dok se u Srbiji dešava da ono što se ne proda se povuče pa se prodaje sledeće godine.

Komentarišući to što neki artikli koštaju 1.999 dinara umesto 2.000 dinara, Uzelac je rekao da je to jedan od psiholoških trikova kojim se prodavci koriste, kao što i u supermarketima voće i povrće stoji na početku zato što, kako je objasnio, kada potrošač kupi voće i povrće on sebi štiklira u glavi taj zdravi momenat i tada je kropa 12 odsto veća za grickalice i druge nezdrave stvari.

- Zamka u koju sami sebe uvodimo je da se počastimo čim legne plata. To je previd, i tek kasnije dolazi na naplatu kada se nema za neki trošak, a niko ne povezuje da je to rezultat aktivnosti od ranije. Postoje finanskijski ciklusi upravljanja finansijama, mesečni, godišnji, vanredni. Svi razumemo mesečni, a malo ko obraća pažnju na godišnji. Godišnje idemo na more, registrujemo auto, slavimo rođendane, sve se to vanredno godišnje plaća više - objasnio je on.

Uzelac savetuje da potrošači racionalno procene šta im zaista treba i da naprave budžet koji će biti crvena linija preko koje neće preći.

On smatra da je neophodna finansijska edukacija potrošača, istakavši da je kreditna kartica alat koji uvlači potrošača u iluziju da ima, a nema zato što ako nešto mora da se vrati, to onda nije dobitak već pozajmica.

(Telegraf.rs/Tanjug)