Tri godine poklanjao veću sumu novca ljudima, bez ikakvog uslova: Skrivene potrebe su brzo izašle na površinu

Sprovedeno istraživanje u Americi pokazuje da neograničene novčane potpore siromašnim građanima nisu dovoljne da zapravo dođe do društvene promene. Univerzalni dohodak možda će olakšati svakodnevicu, ali dugoročno neće učiniti mnogo da smanji nejednakost raspodele dohotka niti povećati ekonomsku mobilnost.

Ovo se posebno odnosi na SAD, odnosno na jednu od najbogatijih zemalja sveta koja je 2017. imala najnižu stopu društvene mobilnosti, što znači da siromašan pojedinac teško može postati bogatiji tokom svog života.

Teme za vas

To je pokazao i istraživanje OpenResearcha, istraživačka laboratorija koji finansira Sam Altman, koji je tri godine nekima od najsiromašnijih Amerikanaca davao hiljadu dolara mesečno. Bez ikakvih uslova kako će ih potrošiti. Pokazalo se da su većinu novca potrošili na pokrivanje osnovnih potreba kao što su hrana, stanovanje i prevoz. S tom razlikom što su kupovali kvalitetniju hranu i preselili se u bolje stanove.

Njihov skok u potrošnji odnosi se na to što su 22 dolara više mesečno trošili kako bi pomogli rodbini ili prijateljima u potrebi. Neki su novac iskoristili na aparat za zube koji su dugo želeli, ali se opširno gledajući nivo zdravstvene zaštite nije mnogo promenio.

OpenResearch procenjuje da je otprilike 81 cent od svakog prenesenog dolara otišao na veću potrošnju na stavke kao što je stanovanje, 22 centa otišlo je na slobodno vreme, a negativna 3 centa otišla su na povećano zaduživanje, jer su primaoci potpore uzimali više auto kredita i hipoteka.

Deo ljudi novac je odlučio iskoristiti za osnivanje startupa. Do treće godine isplate, crnci su imali devet, a žene pet postotnih bodova veću verovatnoću da će se odlučiti za taj korak. Istraživači su zaključili da "prenos nije poboljšao dugoročnu finansijsku poziciju učesnika." Iako su u početku stavljali više novca na štednju i osećali se bolje u vezi svoje finansijske situacije, s vremenom su smanjili broj radnih sati i pustili da besplatna gotovina popuni razliku u prihodima. Na kraju je za svaki dolar primljen od OpenResearcha, zarada učesnika, isključujući besplatni novac, pala za najmanje 12 centi.

Kompanija OpenResearch bezuslovne transfere od 1000 dolara delila je od novembra 2020. do oktobra 2023. Novac je omogućio povećanje prihoda od 40 posto raznolikoj grupi od 1000 ljudi u dobi od 21 do 40 godina koji su započeli u domaćinstvima koja zarađuju oko 30 hiljada dolara godišnje u 10 okruga u Ilinoisu i Teksasu.

Kao kontrolna grupa, 2000 ljudi sličnih karakteristika dobijalo je 50 dolara mesečno. Dva objavljena naučna rada (i treći koji izlazi u avgustu) vredni su izvor podataka za organizacije širom sveta koje zagovaraju borbu protiv siromaštva kroz oblike davanja bezuslovne gotovine, kao što je univerzalni osnovni dohodak. Iako bi i kritičari mogli iskoristiti studiju kao dokaz da takva mera nema učinka, njeni autori kažu kako je važno ne zaboraviti da su učesnici svojom potrošnjom pokazali ono što najviše cene, prenosi Jutarnji.

- Kreatori politika trebali bi uzeti u obzir činjenicu da su primaoci pokazali - svojim sopstvenim izborom - da je vreme van posla nešto što visoko cene - napisali su.

Ovi rezultati daju samo grubu procenu što bi ovakav bezuslovni dodatak značio za siromašne građane SAD-a, no treba imati na umu kako bi u nekim drugim zemljama isti iznos mogao imati nešto veći učinak na živote pojedinaca. Hrvatska, na primer, ima besplatno osnovno zdravstveno osiguranje pa deo dodatka ne bi odlazio na to, dok je u Americi ono jedan od velikih troškova.

(Telegraf Biznis)