Anderhuber: Litijum je strateški najvažniji materijal u energetskoj tranziciji

Direktor za energiju i klimu u Evropskom udruženju za rudarske industrije, metale i minerale "Euromines" Florijan Anderhuber kaže je da je litijum strateški najvažniji materijal u energetskoj tranziciji i napominje da projekat "Jadar" u Srbiji može drastično da smanji zavisnost Evrope od litijuma, dok istovremeno stvara lokalnu dodatnu vrednost "i sve to primenom najboljih dostupnih tehnologija za rudarenje i preradu".

- Litijum je verovatno strateški najvažniji materijal od svih u energetskoj tranziciji. Iako postoje rezerve na evropskom kontinentu, još nije otvoren nijedan rudnik, niti rafinerija. Evropska zavisnost od ovog - ali i drugih - ključnih sastojaka zahteva od nas da radimo više sami – i to na pravi način od početka - rekao je Anderhuber za Demostat.

On je dodao da su za to potrebna dva elementa: razumevanje onoga što imamo u zemlji i partnerstvo sa prijateljima.

- Projekat "Jadar" u Srbiji, na primer može drastično smanjiti zavisnost Evrope u celini od litijuma, dok istovremeno stvara lokalnu dodatnu vrednost - i sve to primenom najboljih dostupnih tehnologija za rudarenje i preradu. Ovo ne samo da podstiče geopolitičku autonomiju evropske tranzicije, već jača veze između EU i Srbije, stvara radna mesta i dodatnu vrednost za Srbiju, i promoviše vrhunske tehnologije, obezbeđujući vodeću poziciju za odgovorne i održive rudarske tehnologije - naglasio je Anderhuber.

On je dodao da je projekat "Jadar" počeo kao projekat eksploatacije bora, a litijum je postao mnogo važniji vremenom kako je elektrifikacija transporta počela da dobija na značaju.

- Ovo je izazov, ali i prilika: prerada jadarita zahteva inovativne, najsavremenije tehnologije, u koje je uloženo mnogo istraživanja i inovacija - i to obezbeđuje prednost za Srbiju i Projekat 'Jadar' u godinama koje dolaze. Osim toga, dok je energetska tranzicija u stvari prelazak na druge sirovine potrebno nam je više primarnih materijala, a primarni materijali su trajni materijali i mogu da se recikliraju - rekao je Anderhuber.

Podsetio je da je izveštaj International Energy Agency (IEA) pokazao da što je bolje održivo poslovanje rudnika, to je pouzdanija njegova proizvodnja i veća dodata vrednost koju stvara.

On je dodao da postoji mnogo primera rudarstva u EU koji to tačno pokazuju, poput Švedske, Finske, a na kraju, kako je rekao, i projekat "Jadar" pokazuju da rudarstvo može da bude održivo i odgovorno, i da je rudarstvo mnogo više od kopanja rupe u zemlji.

- To je ekosistem koji stvara radna mesta, koji može da zaštiti biodiverzitet, privuče investicije i poslovne mogućnosti - ali samo ako se pridržava najviših standarda i posmatra kao nešto više od alata za zadovoljenje potreba za resursima. Mislim da je to najveća razlika između evropskog/zapadnog rudarstva i rudarstva koje sprovode kompanije iz ostatka sveta - naveo je Anderhuber.

On je istakao da "ono što pokušavamo da postignemo kolektivno kao društvo jeste da zaštitimo našu planetu dok osiguravamo prosperitet i visok kvalitet života" i naglasio da je "rudarstvo važan deo ove slagalice, a nalazišta se ne mogu premestiti".

Anderhuber je ukazao da Evropa ne može da obezbedi sve metale i minerale koji su joj potrebni i poručio da bi njihovo dobijanje iz zemalja koje ne pripadaju EU trebalo da obezbedi iskopavanje koje se vrši pod strogim uslovima zaštite životne sredine.

Ocenio je da je normalno brinuti o uticaju bilo kog industrijskog projekta, što ne važi samo za rudarsku industriju, već i za izgradnju železnica, elektroenergetskih vodova, elektrana za obnovljivu energiju ili bilo koju drugu vrstu infrastrukture ili proizvodnu lokaciju.

- Ono što svi ovi slučajevi imaju zajedničko jeste da ukoliko se dobro sprovedu, zagađenje životne sredine se svodi na takav apsolutni minimum da praktično ne postoji nikakva šteta po ljude i životnu sredinu - to se obezbeđuje kroz rigoroznu proceduru ishodovanja dozvola i odobrenja i procene uticaja na životnu sredinu i socijalna pitanja - rekao je on.

Međutim, naglasio je da se često prilikom razmatranja rudarskih projekata može videti da se oni i njihov uticaj stavljaju u kontekst rudarskih aktivnosti u područjima sveta u kojima nisu uspostavljeni propisi u pogledu ishodovanja dozvola i odobrenja ili u kojima vlasti nemaju kapacitet da te propise sprovode.

To, podvukao je, često dovodi do zabluda o tome kako savremeno rudarenje funkcioniše i otvara prostor za neosnovane glasine.

- S druge strane, u interesu je i EU i potrošača da se rudarenje sirovina sprovodi uz stroge obaveze zaštite životne sredine - zato je transparentnost ključna u ovom procesu. Kompanije koje žele da otvore rudnik često prikazuju uticaje i kako ih ublažavaju objavljivanjem studije o proceni uticaja na životnu sredinu - kao što je Rio Tinto upravo uradio sa objavljivanjem nacrta ovakve studije za projekat Jadar - rekao je on.

Istakao je da je pravni okvir u EU je vrlo strog kada je u pitanju praćenje kvaliteta vode, smanjenje uticaja na zemljište, biodiverzitet i ublažavanje klimatskih promena.

- Zakon o kritičnim sirovinama zahteva slične stroge mere zaštite životne sredine i klime i za strateške projekte izvan EU, tako da projekat izvan EU mora da se pridržava istog nivoa zaštite vode i zemljišta kao da se sprovodi unutar EU. To omogućava, na primer, da se rudnik otvori u poljoprivrednom području bez negativnog uticaja na rast ili kvalitet useva - rekao je Anderhuber.

(Telegraf.rs/Tanjug)