Ova firma u Jugoslaviji imala je preko 13 hiljada radnika: Njihovi proizvodi koriste se i danas
Jugoslavija se od pedesetih do osamdesetih godina prošlog veka, od zaostale agrarne zemlje, razvila u razvijenu industrijsku zemlju u nekoliko kratkih decenija. Milioni građana sa sela su se preselili u gradove kako bi radili u novootvorenim firmama koje su u to vreme zapošljavale na hiljade, pa čak i na desetine hiljada ljudi.
Na YouTube kanalu Croatia Today objavljen je video u dva dela u kojem se govori o najuspešnijim preduzećima u bivšoj Jugoslaviji.
Kako navodi autor videa, jedno od tih preduzeća je Jugoplastika, koja je bila jedno od vrlo jakih preduzeća za vreme bivše Jugoslavije. Osnovana je 1952. godine u Splitu, kao firma u društvenom vlasništvu za proizvodnju plastičnih masa i tekstilnih proizvoda.
Proizvodnja za zapadno tržište
Osim četiri fabrike ili radne organizacije, kako se tada to zvalo, Jugoplastika je imala fabriku na ulazu u Solin, nekada poznatu radnu organizaciju pod imenom Autodelovi, danas AD Plastik – jedini danas preživeli pogon ove firme. Pogone je imala po celoj Dalmaciji, čime je Jugoplastika, tačnije njen tadašnji direktor Dinko Kuzmanić, bio tvorac jedinstvene ekonomske politike razvoja Dalmacije.
Pogoni konfekcije u Sinju zapošljavali su 500 radnika, dok su fabrike obuće u Zadru i Benkovcu imale oko 1000 radnika. Fabrika iz Benkovca proizvodila je isključivo za zapadno tržište, prenosi Dnevno.hr.
Fabrika iz Benkovca bila je poznata po tome što je odeću proizvodila u saradnji sa vodećim evropskim brendovima sportske odeće, kao što su Adidas i francuski Rondine. U to vreme Jugoplastika je za Adidas godišnje proizvodila 4,5 miliona sportskih torbi.
Proizvodnja delova za Citroen i Renault
Solinska fabrika autoddelova proizvodila je delove za fabriku automobila Zastava, za Citroen, Renault, za nemački Volkswagen, rusku Ladu, kao i za italijanski Fiat.
U Starom Gradu na Hvaru radilo je 200 radnika koji su proizvodili plastične dugmiće, dok su u Makarskoj bili otvoreni pogoni za proizvodnju plastičnih profila od PVC-a, gde je radilo otprilike 300 radnika.
Od skoro 13 hiljada radnika Jugoplastike, njih čak deset hiljada direktno je radilo u proizvodnji, u stvaranju novih materijalnih vrednosti. Apsolutno svi pogoni Jugoplastike imali su sopstvene restorane, a restorani su tada nudili i prehranu za dijabetičare. U oglasnicima ćete često naći proizvode ove firme koji se koriste i danas.
(Telegraf Biznis/BiznisInfo)
Video: Da se smrzneš: Ovo su cene proizvoda u Olimpijskom šopu, a redovi su nerealni
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Dušan
Moja majka je radila u Jugoplatici u Kninu u prodavnici.Odškolovala je mene i sestru koji smo završili fakultete.Kada je otišla u penziju svake godine je bila pozivana na godišnje proslave u Splitu i bila je ponosna na to što je se sjećali u njenoj Jugoplastici. Velika je šteta što je ovo sve ovako tužno završeno!
Podelite komentar
Перагеније
"od zaostale agrarne zemlje" - ХЕХЕ, то сте читали Кардеља и Титу, из немачких извора... Србија је била најразвијенија индустријска земља на Балкану. После рата су ИЗ СРБИЈЕ су превожени погони и фабрике - У СЛОВЕНИЈУ. Како је изгледала индустријализација и модернизација Србије у Краљевини Југославији потражите преко "Сартид", или преко Милош Савчић, за почетак.... Доста више соатанистичких лажи о Србији.
Podelite komentar
Dragan
Jugoslavija je imala toliko fabrika da mi danas nismo u stanju da ih prekrečimo, a ne nešto drugo. Totalno smo omanuli.
Podelite komentar