Ovo smo svi čekali, oglasila se NBS: Evo koliko bi iznosila ograničena kamata na stanove i do kad bi važila

Foto-kolaž: Shutterstock, A.Nalbantjan

Nakon dvanaest godina primene prethodnog, Narodna banka Srbije je pripremila Nacrt novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Nacrt novog zakona donosi mnogo novina, od kojih javnost svakako pokazuje najveće interesovanje za ograničenje kamatnih stopa.

Kako bi se ovo pitanje sistemski i sveobuhvatno rešilo, Narodna banka Srbije smatra da je potrebno to pitanje urediti zakonom i istovremeno obuhvatiti i druge kreditne proizvode. Određivanje maksimalne vrednosti kamatnih stopa biće uz uvažavanje trenutnih tržišnih uslova, jer će ta maksimalna vrednost zavisiti upravo od vrednosti referentnih kamatnih stopa Narodne banke Srbije i drugih centralnih banaka, kao i prosečnih tržišnih kamatnih stopa. Uostalom, na taj način će se bez remećenja tržišne utakmice ostvariti zahtev iz Direktive 2023/2225, koja u članu 31. predviđa: da države članice preduzmu mere, kao što su ograničenja, da efikasno spreče zloupotrebe i da obezbede da korisnicima ne mogu biti naplaćene previsoke kamatne stope, odnosno efektivne kamatne stope ili ukupna cena kredita. Pored sprečavanja naplaćivanja visokih kamatnih stopa, ograničenja kamatnih stopa predviđena članom 12. Nacrta zakona treba da obezbede i da se u slučaju naglog rasta kamatnih stopa na tržištu, taj rast uspori, odnosno da se eventualni nagli tržišni poremećaji ne reflektuju isto tako naglo i na korisnike.

Pored ograničenja kamatnih stopa za sve kreditne proizvode, Narodna banka Srbije predlaže ovim nacrtom da se uvede i posebna, niža stopa zakonske zatezne kamate koja bi se primenjivala na novčane obaveze u docnji korisnika – fizičkih lica, iz ugovora koji su regulisani ovom zakonom (i Zakonom o platnim uslugama). Pored toga, ta stopa bi se koristila za ograničenje efektivne kamatne stope kod novoodobrenih kredita. Predlog Narodne banke Srbije jeste da to bude stopa koja je za dva procentna poena niža od opšte stope zakonske zatezne kamate koja je propisana Zakonom o zateznoj kamati, odnosno da odgovara zbiru referentne kamatne stope Narodne banke Srbije, odnosno referentne kamatne stope drugih centralnih banaka za njihove valute i šest procentnih poena. To znači da bi se kod ugovora iz ovog zakona na novčane obaveze u docnji, prema trenutnim podacima, primenjivala stopa zatezne kamate od 12% na obaveze u dinarima, odnosno od 10,25% na obaveze s valutnom klauzulom u evrima, dok je važeća opšta stopa zakonske zatezne kamate 14% odnosno 12,25%.

Teme za vas

Predložena rešenja ograničenja kamatnih stopa zasnovana su na dva mehanizama. Nominalne kamatne stope po svim kreditima s promenljivom kamatnom stopom, kao i prilikom ugovaranja stambenih kredita s fiksnom kamatnom stopom, ograničene su na osnovu prosečene ponderisane kamatne stope, koja se izračunava na osnovu kamatnih stopa kod već odobrenih kredita, dok su efektivne kamatne stope svih kredita ograničene upućivanjem na zakonsku zateznu kamatu (iz ovog nacrta zakona). Dva (u nekim slučajevima paralelna) mehanizma za ograničenje kamatnih stopa potrebna su da bi se sprečilo da se ograničenje nominalne kamatne stope zaobiđe uvođenjem određenih naknada, kao i zbog toga što su kod pojedinih kreditnih proizvoda, poput dozvoljenog/nedozvoljenog prekoračenja i kreditnih kartica, trenutne prosečne ponderisane stope prilično visoke, pa se vezivanjem ograničenja za tu stopu ne bi ostvario cilj iz Direktive – da se spreči naplata previsokih kamatnih stopa.

Šta će biti sa stambenim kreditima?

Kada je reč o stambenim kreditima na novoodobrene kredite s fiksnom i promenljivom kamatnom stopom, primenjivalo bi se ograničenje koje odgovara prosečnoj ponderisanoj kamatnoj stopi za te kredite uvećanoj za jednu petinu (20%). Budući da je zahvaljujući privremenoj meri Narodne banke Srbije prosečna ponderisana kamata stopa na evro indeksirane stambene kredite oborena na 4,53% (stanje u julu ove godine), prilikom odobravanja novih stambenih kredita nominalna kamatna stopa ne bi mogla da bude veća od 5,44%. Kada je reč o postojećim kreditima s promenljivom kamatnom stopom, na koje se odnosi privremena mera koja ističe u decembru ove godine, predloženo je da za njih važi ograničenje kamatne stope od 5% sve do 31. decembra 2026. godine (prelazna odredba Nacrta zakona), nakon čega bi i za ove kredite važilo ograničenje koje važi i za novoodobrene – prosečna ponderisana stopa uvećana za 20%. Razlog za to prelazno rešenje jeste da se prestankom primene privremene mere spreči veći, nagli rast kamatne stope kod postojećih stambenih kredita.

Pored ograničenja nominalne kamatne stope, za novoodobrene stambene kredite važiće i ograničenja efektivne kamatne stope, čime su, pored kamate, ograničeni i svi dodatni troškovi u vezi sa zaključenjem ugovora o stambenom kreditu koji padaju na teret korisnika. Maksimalna vrednost efektivne kamatne stope koja pritom prikazuje ukupnu cenu kredita za korisnika ograničena je na vrednost zakonske zatezne kamate (kako je predviđena ovim nacrtom zakona) umanjenu za 2,5 procentnih poena. Prema trenutno važećim podacima, maksimalna vrednost efektivne kamatne stope za novoodobrene stambene kredite iznosila bi 7,75%.

Kada je reč o gotovinskim i potrošačkim kreditima (koji se uglavnom odobravaju u dinarima), za postojeće i novoodobrene kredite s promenljivom kamatnom stopom predviđeno je ograničenje nominalne kamatne stope koje odgovara prosečnoj ponderisanoj kamatnoj stopi uvećanoj za jednu četvrtinu (25%). Prema trenutnoj prosečnoj ponderisanoj stopi za dinarske gotovinske kredite, to znači da bi maksimalna nominalna kamatna stopa za kredite ove vrste iznosila 15,67%. Istovremeno, za sve novoodobrene dinarske gotovinske i potrošačke kredite (s fiksnom i varijabilnom stopom) važiće ograničenje efektivne kamatne stope zasnovano na zbiru stope zatezne kamate (iz ovog nacrta zakona) i četiri procentna poena, što je trenutno 16%.

Ograničenjem kamatnih stopa obuhvaćene su i kreditne kartice i dozvoljeno prekoračenje i nedozvoljeno prekoračenje. S obzirom na to da ovi proizvodi ne prate dovoljno kretanje kamatnih stopa na tržištu, ocenjeno je da se upravo ove stope mogu okvalifikovati kao previsoke. Nacrtom su ograničene efektivne kamatne stope za sve novoodobrene minuse i kreditne kartice, ali za sve postojeće minuse i kartice kada se oni produžavaju. Pored toga, ovim nacrtom je predviđeno da za korisnike dozvoljenog/nedozvoljenog prekoračenja i kreditnih kartica i pre njihovog produženja važi ograničenje, tako da njihova nominalna kamatna stopa ne može biti veća od maksimalne vrednosti efektivne stope koja važi za ove novoodobrene proizvode. Ograničenje efektivne stope za kreditne kartice jednako je zbiru zatezne kamate (iz ovog nacrta zakona) i šest procentnih poena, a kod dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja zbiru zatezne kamate i osam procentnih poena. To znači da bi maksimalna efektivna kamatna stopa kod kreditnih kartica iznosila 18%, a kod dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja 20%, dok su trenutne prosečne vrednosti nominalnih stopa (koje ne uključuju sve troškove) kod kreditnih kartica 22,13%, a kod dozvoljenog 28,41%.

Nacrtom je predviđeno da prosečne ponderisane stope objavljuje Narodna banka Srbije 1. juna i 1. decembra. I podatke o stopi zatezne kamate iz ovog zakona, koje se koriste za utvrđivanje ograničenja efektivne kamatne stope, objavljivaće Narodna banka Srbije, kako to i trenutno čini u skladu sa Zakonom o zateznoj kamati.

Ipak, ne treba donošenje novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga isključivo vezati za ograničavanje kamatnih stopa. Suština propisa o zaštiti korisnika kredita i drugih bankarskih proizvoda jeste da se stvore uslovi da prosečan korisnik može da razume ekonomske posledice svoje odluke da koristi određenu uslugu banke. Zato je i dalje naglasak i u ovom nacrtu, a u skladu s novom Direktivom 2023/2225, na predugovorom obaveštavanju i uopšte informisanju, koje na zahtev korisnika mora da bude praćeno objašnjenjima na način da se s što manje dokumentacije, uz izbegavanje birokratskog jezika, na jasan i razumljiv način objasni korisniku da zaduživanje košta, da sa sobom nosi rizike, odnosno ekonomske posledice, kao i da mu se određenim savetima datim u dobroj veri pomogne da pronađe uslugu koja će najbolje zadovoljiti njegove potrebe. Da bi banke mogle da pruže takva objašnjenja, neophodno je podići nivo znanja i veština njihovih zaposlenih koji rade s klijentima, pa je pitanje kvalifikacija i sposobnosti tih zaposlenih, te njihovog stručnog usavršavanja dodatno regulisano. S tim u vezi, prvi put se na finansijskom tržištu regulišu savetodavne usluge koje banka može da pruža svom klijentu.

Detaljnije je regulisana procena kreditne sposobnosti korisnika radi sprečavanja njegove prezaduženosti, ali i radi njegovog blagovremenog informisanja o postojanju nekog duga ili drugih razloga koji po oceni banke umanjuju njegovu kreditnu sposobnost.

Zakon ide u korak s digitalizacijom, koja je sveprisutna, na način što jasno propisuje da se ugovor o finansijskim uslugama može zaključiti u pisanoj formi i elektronskoj formi, a da se, pored svojeručnog potpisa odnosno kvalifikovanog elektronskog potpisa, može koristiti i dvofaktorska autentifikacija do određene vrednosti ugovora. Pored toga, ugovor se svojeručno ne mora potpisati samo na papiru, već se to može učiniti i na tabletu ili nekom drugom sličnom uređaju, kao trajnom nosaču podataka. Limit za zaključenje ugovora na daljinu korišćenjem dvaju faktora za proveru identiteta korisnika povećani su sa 600.000 dinara na 1.200.000 dinara za kredite odnosno 2.400.000 dinara za depozite.

Po prvi put se rešava ovo pitanje

Prvi put se reguliše praksa vezivanja i objedinjavanja usluga na način da se banci zabranjuje da davanje kredita uslovi obavezom korišćenja neke druge usluge osim izuzetno, dok se, s druge strane, banci daje pravo da objedinjava usluge, primera radi da ponudi određeni paket koji je kao takav povoljniji nego kupovina usluga odvojeno, s tim da svaki korisnik mora imati mogućnost da usluge koristi i odvojeno, odnosno samo neku od usluga iz paketa.

Ovim zakonom je jasno određeno šta čini ukupnu cenu kredita za korisnika, pri čemu je dozvoljeno da ta cena bude iskazana i kroz više komponenata. S tim u vezi, dopunjena je lista obaveznih elemenata ugovora i precizirana njegova sadržina. Regulisan je i način postupanja davalaca kredita u slučaju kada se kamatna stopa izmeni po sili zakona, kao što je to bio slučaj sa odlukom Narodne banke Srbije iz septembra prošle godine kada je ograničena odnosno smanjena kamatna stopa na stambene kredite.

Određena pitanja u vezi s prevremenom otplatom dodatno su regulisana, pri čemu je ozakonjena i određena praksa dosadašnje primene tog instituta u korist korisnika.

Ugrađeni su određeni mehanizmi koji treba da spreče impulsivno uzimanje kredita.

U slučaju nemogućnosti otplate stambenog kredita, banka je obavezana da korisniku ponudi da u određenom roku, koji ne može biti manji od dva meseca, sam proda nekretninu i iz prodajne cene vrati dug banci. Na taj način se daje mogućnost korisniku da proda nekretninu po većoj ceni u odnosu na cenu koja se postiže u izvršnom postupku, odnosno u vansudskom postupku namirenja.

Regulisano je i pitanje eventualnog prestanka objavljivanja odnosno korišćenja referentne kamatne stope. Budući da većina banaka nije u svoje ugovore unela zamensku stopu za postojeće referentne stope, u slučaju eventualnih neočekivanih dešavanja, te privremene nemogućnosti korišćenja referentne stope, da bi ugovor o kreditu ostao na snazi, neophodno je primeniti određenu kamatnu stopu. Zato je Narodnoj banci Srbije dato ovlašćenje da može da propiše zamensku stopu, koja bi se koristila privremeno ili trajno umesto ugovorene referentne stope.

Precizirane su obaveze davalaca kredita u pogledu povraćaja sredstava obezbeđenja, a pre svega obaveze banaka u vezi s brisanjem hipoteke.

Iako je tržište finansijskih usluga bankocentrično, platne usluge, koje čine sve veći udeo bankarskih usluga, istovremeno stvaraju konkurenciju bankama u kratkoročnom kreditiranju potrošnje. Nakon deset godina od donošenja Zakona o platnim uslugama, koji je dao mogućnost platnim institucijama i institucijama elektronskog novca da kreditiraju potrošnju svojih korisnika na rok do godinu dana, bilo je potrebno jasno predvideti i u određenim smislu precizirati obaveze i ovih davalaca kredita.

Posebno poglavlje je posvećeno postupku po prigovoru i pritužbi, kao postupku u kojem je u prethodnih dvanaest godina Narodna banka Srbije obeštetila ogroman broj korisnika, čime je izbegnuto da sudovi budu zatrpani novim sporovima, a da korisnici čekaju godinama na zaštitu svojih prava. Koliko se ovaj postupak efikasno koristi, pokazuju podaci za prošlu godinu, kada su banke same rešile 48.115 prigovora, od čega je osnovanih prigovora bilo čak 23.163, ili 48%. Drugim rečima, u skoro 50% slučajeva banke su priznale da je korisnik u pravu, čime je sporni odnos rešen, bez potrebe da se korisnik obraća Narodnoj banci Srbije i dalje sudovima. Korisnici koji su bili nezadovoljni odgovorom i podneli pritužbu, u 35% slučajeva našli su zadovoljenje u ovom postupku pred Narodnom bankom Srbije, koja je u tim slučajevima nalagala bankama da otklone nepravilnosti.

Pored postupka po pritužbi, Narodna banka Srbije je jedno od najuspešnijih tela za posredovanje u rešavanju sporova, s velikim brojem zaključenih sporazuma, i to ne samo kod bakarskih usluga već i kod usluga osiguranja. Ipak, posredovanje, kako je uređeno u opštem zakonu o posredovanju, nije u potpunosti prilagođeno funkciji zaštite korisnika koju vrši Narodna banka Srbije. Zato je ovim zakonom posredovanje po sadržini ovlašćenja posrednika pretvoreno u mirenje (conciliation). Za razliku od posredovanja, kod mirenja, u skladu sa svojim najboljim znanjem, medijator daje određene predloge za rešenje spornog odnosa i aktivno podstiče strane da prihvate to rešenje ili da daju određenu alternativu tom predlogu.

Iako još uvek u domaćem pravnom sistemu ne postoji institut kolektivne tužbe, kolektivna zaštita korisnika finansijskih usluga i te kako postoji i bez tog instituta. Razlog tome je u činjenici da Narodna banka Srbije intenzivno sprovodi kontrolne postupke, i to pre svega prema bankama, kad god na osnovu pojedinačne pritužbe korisnika nađe da je izvesno da se radi o sistemskoj nepravilnosti.

U prethodnom periodu Narodna banka Srbije je sprovela više postupaka u kojima je utvrdila da su banke ugovarale nepravične ugovorne odredbe ili primenjivale nepoštenu poslovnu praksu. Na osnovu iskustava iz tih postupaka, ovim nacrtom su bliže uređena ova dva instituta, koja su inače propisana Zakonom o zaštiti potrošača.

Kao i važeći zakon, i ovaj nacrt predviđa novčane kazne u slučaju nepoštovanja njegovih odredaba, s tim da je sada, budući da se radi o novčanoj kazni kao administrativnoj meri, izostavljeno nepotrebno nabrajanje odredaba čije kršenje vodi novčanoj kazni, već povreda bilo koje odredbe zakona sa sobom povlači mogućnost izricanja te kazne. Osim toga, za razliku od postojećeg zakona, ovim nacrtom je novčanom kaznom sankcionisan davalac usluga ako ne poštuje ugovorne obaveze.

(Telegraf Biznis)