Mihael Tost: Potražnja za litijumom će rasti, očekuje se i rast cene na duže staze

Šef Katedre za inženjerstvo u rudarstvu i ekonomiju mineralnih resursa sa Univerziteta Montan u Leobenu u Austriji Mihael Tost izjavio je da će potražnja za litijumom rasti i da će biti osam puta veća do 2050. nego što je sada, a to znači da se očekuje i porast cena litijuma na duže staze, zbog čega će rudarske kompanije nastaviti sa istraživanjem i eksploatacijom litijuma.

On je rekao da ono što je jako važno za Jadar je da je to u pitanju mineralno ležište svetskog kvaliteta, koje bi moglo da obezbedi višedecenijsku proizvodnju.

Teme za vas

- Pad cene litijuma će više uticati na kompanije koje rudare litijum ali za projekte koji podrazumevaju veće troškove i ležišta ruda nižeg kvalitega, što ovde nije slučaj. Ono što znam je da je plan proizvodnje u Jadru oko 60.000 tona godišnje. Znam i da postoji rudnik u Austriji gde je planirana proizvodnja litijuma od 15.000 tona - rekao je Tost za današnju Politiku.3040

Kako je dodao, u Austriji je u pitanju kompleksno ležište gde se očekuju veći troškovi eksploatacije, jer će ovaj rudnik imati manju godišnju proizvodnju i kraći životni vek, dok je u Nemačkoj očekivana proizvodnja od 20.000 tona godišnje litijuma što bi bila jedna trećina proizvodnje u odnosu na Jadar.

Na pitanje šta je razlog da se litijum rudari u Srbiji kada svoja nalazišta imaju i velike evropske zemlje, Tost je odgovorio da je projekat Jadar svetske klase i da Vlada Srbije verovatno razmatra planove o razvoju celokupnog lanca proizvodnje, jer litijum kao litijum nije proizvod sam po sebi i za sebe.

- Litijum bi bio korišćen u proizvodnji baterija, telefona... Takođe je nedavno u Beogradu potpisan i Memorandum o razumevanju sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, što govori o potencijalnom partnerstvu sa EU. Prilikom tog potpisivanja bili su prisutni i predstavnici Mercedesa koji su zainteresovani za proizvodnju, tako da bi rudarstvo i eksploatacija litijuma mogli da budu prvi korak u celom lancu proizvodnje - kazao je profesor.

On je rekao da, za razliku od Jadra, u svetu i u Evropi postoje manja ležišta sa rudama manjeg kvaliteta koja će verovatno zahtevati veća ulaganja i u tome leži konkurentska prednost Srbije i ovog projekta.

Prema njegovim rečima, kada je projekat Jadar u pitanju reč je o podzemnom rudniku, koji uvek ima manji uticaj na životnu sredinu nego površinski kop.

- Podzemni rudnik projekta Jadar omogućava da se ruda iskopava na 400 do 700 metara dubine ispod zemlje, rudnik se neće ni videti na površini, a to samo po sebi znači da će biti manji uticaj na zemljište i biodiverzitet kada je u pitanju voda, projekat planira da koristi duboke rudničke i podzemne vode. Bunari pijaće vode se nalaze na oko 20 ili 30 metara dubine i između njih i nalazišta litijuma postoji geološki nepropustan sloj, tako da nema mogućnosti mešanja pijaće i podzemnih voda - rekao je on.

Tost je naglasio i da je jadarit poseban jer se osim litijuma preradom dobijaju i drugi proizvodi, kao što su borna kiselina i natrijum-sulfat, dok će ono što nisu korisne sirovine biti u obliku čvrstog otpada i za to će biti izgrađeno odlagalište.

(Telegraf Biznis/Tanjug)