Novo zlatno doba Bora: Gradonačelnik Milikić o savremenom rudarenju, napretku i svetloj budućnosti

Foto: Nikola Tomić

U razgovoru za Telegraf, gradonačelnik grada Bora, Aleksandar Milikić, govorio je koliko se grad promenio u poslednjoj deceniji, kako sada izgleda život u njemu kao i o planovima za njegovu ekspanziju i veoma svetlu budućnost.

• Kako biste opisali trenutnu ekonomsku situaciju u Boru?

Danas je Bor jedan od gradova u Srbiji sa najvećim privrednim rastom u kome svako želi da živi, za razliku od pre možda 10-15 godina, da ne pričamo o periodu od pre 30-40 godina kada je u Boru bila veoma teška i ekonomska i ekološka slika.

Bor je grad u koji dolaze mlade ljudi u potrazi za poslom. To je jedan od gradova sa najvećom prosečnom zaradom po glavi stanovnika u Srbiji i definitivno mislim da je grad koji se najbrže razvija.

Teme za vas

• Koliko su rudnici u Boru doprineli razvoju grada u poslednjih nekoliko godina?

Kada pogledate istoriju razvoja grada Bora, to je relativno mlad grad koji postoji nekih 120 godina. Imao je nekoliko zlatnih industrijskih faza razvoja. Mogu reći da je sada treća zlatna faza i zlatno doba grada Bora, upravo zahvaljujući podizanju kapaciteta rudarenja. Međutim, rudarenje koje sada postoji u Boru i rudarenje pre 10 godina, nije isto. To rudarenje je prošlost za Srbiju i pogotovo za grad Bor. Danas dolazi novo rudarenje koje se po mnogome razlikuje, u kome se pre svega vodi računa o ekologiji, životnoj sredini, standardima, vodi se računa o čoveku kao osnovnom stubu društva.

Imamo podatke da je grad Bor 2012. godine imao budžet od 1,7 milijardi dinara a danas će imati 11,8 milijardi. Nije se to desilo samo od sebe već zahvaljujući pre svega odgovornoj politici države Srbije, predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije koji su znali da u Boru pronađu strateškog partnera.

Dolazak investitora sa strane ne znači samo, kako ljudi zamišljaju ulazak kapitala, već znači i dolazak nekih novih tehnologija, nekih novih znanja, nekih novih tehnoloških procesa i danas je Bor to i doživeo.

Za samo 6-7 godina, Bor je potpuno promenio svoju ekološku, ekonomsku sliku, ali i društvenu sliku kompletno.

Foto: Nikola Tomić

• Kakav je uticaj rudnika na zapošljavanje u Boru?

Bor je danas grad u kome se uvek traži radnik više i to je grad u kome svako može da nađe zaposlenje, pogotovo u oblasti radarenja i tehničnih struka. Podaci NSZ pokazuju da je 2012. godine na teritoriji grada Bora bilo 6.500 nezaposlenih, a sada 2024. godine imamo 2.400, sa brzom tendencijom pada broja nezaposlenih. Od  2018. godine kada je došao strateški partner kompanija Ziđin, broj nezaposlenih se prepolovio.

• Kako grad Bor radi na privlačenju i zadržavanju mladih ljudi s obzirom na prilike koje pruža rudarska industrija?

Ne postoji posebna strategija ni u Boru, ni u jednom gradu u Srbiji. Postoji ta državna strategija, postoji ono što se zove privredni razvoj i rast jedne sredine, jedne jedinice lokalne samouprave. Bor je imao prednost i podršku države Srbije i predsednika da dobije strateškog  partnera. Mladi ljudi imaju siguran posao sa visokom prosečnom zaradom, a u rudniku je prosečna zarada 144.500 dinara. U gradu je prosečna zarada računajući državni i privatni sektor 119.000 dinara, zaista, iznad proseka Republike Srbije u mnogome. I onda... To je osnova.

Gradićemo nova naselja u Boru, naselja za mlade ljude, posebno jer imamo pozitivnu migraciju u Boru, što nam je jako bitno. U Bor se vraćaju borska deca, koja studiraju u Beogradu, u Nišu, u Novom Sadu, pa i u Boru, prosto ostaju tu da žive, ali dolaze i neki mladi ljudi, inženjeri, tehničari, od Loznice, Valjeva, Užica, Čačka, Kragujevca, Beograda, Novog Sada, sa celog istoka Srbije, Zaječara, Paraćina, Negotina, Kladova, svi dolaze u Bor.

• Kako rudarska industrija utiče na kvalitet života i standarde?

Kako je krenula ta ekspanzija rudarenja, onda dolazi do toga da cena kvadrata počinje da "divlja", nekada je u Boru cena kvadrata bila 250-300 evra, danas se podigla na 1.500 evra po metru kvadratnom za staru gradnju. Novogradnje nije bilo nekoliko decenija jer je tržište bilo prezasićeno, a sada imamo masovne zahteve ka gradu za izdavanje novih lokacijskih uslova i dozvola za gradnju novih stanova, gde će cena kvadrata sigurno biti od 1.500 do 2.500 evra.

Foto: Nikola Tomić

• Koliko novih radnih mesta je otvoreno direktno ili indirektno zahvaljujući rudarskoj industriji?

Godine 2017. rudnik Bor i Majdanpek je imao oko 5.500 zaposlenih, u Boru je bilo oko 4.500 zaposlenih. Dolaskom novog strateškog partnera u Bor je direktno otvoreno još hiljadu mesta u starom rudniku, tako reći starom, koja je sada definitivno novi posle ozbiljne investicije, i otvorenih 1.300 mesta u novom rudniku. To je 2.300 radnih mesta direktno.

Indirektno, broj je negde oko 4 do 5 hiljada radnih mesta koje prate razvoj rudarenja.

• S obzirom na intenzivnu rudarsku aktivnost, koje mere zaštite životne sredine se preduzimaju u Boru?

Danas imate jedan od najvećih rudnika u Srbiji, možda i u Evropi, koji je otvoren 2018. godine. Ne postoje jalovišta, jednostavno sve je zeleno jer se primenjuje nove tehnologije.

Definitivno da je kompanija Ziđin ali i Republika Srbija, mnogo toga uradila u poslednjih nekoliko godina, od zakonodavstva do mera zaštite koje se uvode u rudarenju. Mislim da zaista tu napredujemo u mnogome.

Životna sredina je posebna oblast o kojoj se vode računa. Kada dođe bilo koja kompanija sa strane, ljudi uvek strepe od toga da li će voditi računa u životnoj sredini. Naše zakonodavstvo je to uredilo.

• Imajući u vidu vaše iskustvo sa rudarenjem u Boru, koji savet biste dali lokalnim vlastima lokalnim vlastima u dolini Jadra vezano za potencijalni rudnik litijuma?

Smeta mi to što se, i pitanjem rudarenja u Boru, a sada i pitanjem projekta rudarenja litijuma u dolini Jadra, bave nestručni ljudi. Bave se ljudi koji zaista ne razumeju, ne vide kako to može da izgleda i koje su prednosti takvog sistema.

Ja bih možda pre dao savet ljudima koji žive u tom kraju tamo, da su previše naivno poslušali možda neke ljude koji nemaju ni znanja, nemaju ni veštinu, da mogu da razumeju sistem rudarenja. U Boru smo 2018. godine imali neke, takozvane, ekološke proteste. I zaista je tada bila i relativno teška situacija, jer je postojalo neko nasleđe tog starog rudarenja. Danas u Boru šetate i sedite u centralnom gradskom parku bez i malo zagađenja.

Zašto je to tako? Zato što je država Srbije izvršila pritisak na kompaniju koja je ušla da radi u Boru kao strateški partner Republike Srbije, zato što je izvršila kompletan monitoring nad procesima koji su se tamo obavljali i tražila rezultate u oblasti ekologije.

Foto: Nikola Tomić

Danas je Bor jedan od najčistih gradova po kvalitetu vazduha u Srbiji. Ovo govorim zbog ljudi u dolini Jadra.

Prednosti koje će dobiti ljudi koji tamo žive su ogromne. To je realnost. Kada imate brigu države, brigu lokalne samouprave i garanciju da će svi biti kako treba, kao što se desilo u Boru, kao što će se desiti, siguran sam, ako se taj projekat bude otvorio i bude počeo da radi.  To će biti samo prednost za kompletnu celu zapadnu Srbiju, uz sve garancije koje država daje.

Danas od Bora ne žive dobro samo Bor i Majdanpek, nego živi i Negotin i Kladovo i Zaječar i Boljevac, i na neki način i Paraćin, jer privednici iz Paraćina  trguju sa kompanijom Boru. Privednici iz Niša trguju sa kompanijama Boru, koja je jedan od najvećih izuznika u Srbiji.

To će se desiti i u zapadnoj Srbiji i onda će svi živeti od te priče Jadra, pogotovo što znamo da je danas litijum jedan od najpotrebnijih i neophodnijih resursa, koji je prisutan od mobilnih telefona do drugih uređaja, automobila i td. i da cena tog blaga raste na tržištu.

Definitivno, neuki ljudi, koji su imali političkog interesa, koji su imali ličnog interesa da se ispromovišu, dizali su tenziju. Ti profesionalni organizatori protesta su pokušali u Boru da organizuju protest protiv litijuma. Najavljivali su će biti hiljade ljudi. Došlo je 70 ljudi u Boru, i to njihovih političkih drugara, prijatelja. Zašto? Zato što su Borani i ljudi koji žive u Boru videli da je država bila garant. Videli su da ekonomski, privredno, lično žive ljudi jako dobro.

Mislim da to je šansa za celu zapadnu Srbiju, da zapadna Srbija uhvati voz koji je država sada ponovo vratila na neki kolosek i da taj voz može podići zaista celu zapadnu Srbiju ali i celu Srbiju.

• Koje lekcije iz iskustva Bora bi mogle da budu korisne za druge gradove i lokalne samouprave koje razmatraju otvaranje rudnika, poput onog u dolini Jadra?

Moraju da se bore za svoje građane, na prvom mestu. Moraju da se bore za tako lepe projekte i tako velike projekte. Velika je odgovornost kada vi stanete iza nekog projekta, kao nekog ko brine o građanima i vodi računa, ko polaže račune građanima, na početku i na kraju. Ali morate da imate hrabrost i da se suočite sa tako velikim vizijama i takvim velikim projektima.

Neaktiviranje projekta ili ne stavljanje u funkcije projekta Jadar, Srbije će mnogo izgubiti, pogotovo ljudi u Loznici, Valjevu, Užicu, Ubu, pa i Čačku i celoj zapadnoj Srbiji. Izgubiće priliku da uhvate voz da se razvijaju.

Primer jedan koji može da se poveža sa ovim da se bolje pojasni ljudima jeste da je grad Bor za pet godina izgradio 450 km puteva sa sopstvenim novcem.

Iz budžeta grada, koji je došao do tog nivoa zahvaljujući rudarenju. Izgradili smo 180 km vodovoda, bez direktne finansijske pomoći države, najveća pomoć je bila ta što su nam doveli rudnike.

Sve ovo je nešto što nije moglo se radi pre deset godina jer smo bili siromašan grad, nismo imali ovakav privredni razvoj, nismo imali ovakav budžet. I, nismo imali ovoliko novca da možemo sve to sada da radimo i da razvijamo, i postali smo šampioni u Srbiji po investicijama i po svemu onome što se radi.

Kada Bor ima takvu perspektivu, siguran sam da će je imati i svi ti gradovi tamo. Konačno, na početku i na kraju, radi se o kvalitetu života ljudi.

• Kako vidite budućnost Bora?

Grad Bor će biti jedan od najrazvijenijih gradova u Srbiji u narednih 5-7 godina. Imaćemo sve ono što možda ni jedan grad u Srbiji neće imati. Gradićemo nova, velika savremena naselja. prosečna zarada će biti, sigurno, mnogo puta veća na nivou cele Srbije i ljudi će živeti kvalitetno.

Natalitet raste na lokalnom nivou. Mi smo sada na brojkama koje, istorijski gledano, ranije nisu postojale na teritoriji grada Bora. Mladi ljudi dolaze, dolaziće i ostajati i razvijati grad. To je vizija budućnosti Bora.

(Telegraf Biznis)