Beograđanin otišao ,,trbuhom za kruhom", skroman život zamenio izobiljem: Ipak nešto mu fali preko grane

Foto: Shutterstock

Jedan Beograđanin podelio je na društvenoj mreži kako izgleda njegov život nakon što je sa 25 godina odlučio sam da se preseli na Kipar. Kako je naveo, odluku da se odseli doneo je pre godinu i po dana, i od tada mu se život drastično promenio. Ipak, priznaje, jedno mu i dalje teško pada.

Kako je naveo, na preseljenje ga je najviše naterala njegova situacija: život u dosta skromnim uslovima, a nakon završetka fakulteta, nije mogao da nađe posao od kog bi zarađivao više od 45.000 dinara.

"Živeo sam u Beogradu 25 godina, u dosta skromnim uslovima, i nakon što sam završio fakultet, nisam mogao da nađem posao koji bi plaćao više od 45.000 dinara. Poslednji posao koji sam radio 2022. godine plaćao je 40.000 dinara. Nisam mogao mnogo toga da priuštim, a generalno sam se osećao loše u Srbiji. Bio sam jako depresivan i jedva sam čekao bilo kakvo putovanje samo da pobegnem", započeo je muškarac u svojoj ispovesti.

Teme za vas

Naglašava i da nije ko ne voli Srbiju.

"Ponosan sam na svoju zemlju, ali jednostavno se nikada nisam pronalazio tu. Godinama sam želeo da odem, i konačno mi se pružila prilika", piše dalje.

"Počeo sam da osećam šta znači pravi život"

Tek kad je otišao, počeo je da oseća šta znači pravi život, priča. Kako navodi, sada živi pored mora i može da priušti konačno sebi sve što poželi.

"U ovih godinu i po dana završio sam vožnju, stavio protezu, kupio novi telefon, kupio auto, putovao po mnogim zemljama, i, generalno, napravio život mnogo lepšim. Ne moram da razmišljam da li imam dovoljno novca da izađem negde, ili da organizujem putovanje za par nedelja unapred", iskren je Beograđanin.

Radi kao organizator događaja sa radnim vremenom od 9 do 5 dok su mu vikendi slobodni. Inače je završio hotelijerstvo i turizam, a u Srbiji nije uspevao da pređe platu od 45.000 dinara.

"Sve je opušteno, nema maltretiranja, niko ne viče na mene niti pravi dramu oko gluposti. Atmosfera je opuštena, i ako se trudiš, vrlo lako napreduješ", poručuje mladić o svom poslu.

Ipak, ono što mu nedostaje uprkos svim dobrim stvarima su porodica i prijatelji.

"Čujemo se često, ali kada shvatim da majku viđam samo 1-2x godišnje i da je sve starija svaki put kad je vidim… To me iskreno jako boli", priča.

Očekivano, u komentarima je jedan od korisnika mreže postavio pitanje kako je uopšte došao na ideju da ode baš na Kipar. Za ovog Beograđanina - to je bilo sasvim slučajno.

"Pa sasvim slučajno sam naišao na oglas na Linkedinu, i dopisivao sam se sa nekom agencijom par meseci. Sredili su mi intervju i odmah sam sutra dobio posao. Ali sam čekao oko 6 meseci da završe papire kako bih prešao", odgovorio je autor objave.

Takođe, bilo je i onih kojima je upravo ostavljanje porodice najveći problem za odlazak, pa ih je tako zanimalo kako se on nosi sa tim i postaje li vremenom lakše.

"Pa teško je. Praznike provodiš sam, nemaš koga da zagrliš i tako to. Ali imaš tešku odluku ispred sebe: Da li hoćeš da ostanes tu gde jesi i da stariš sa svojima u nekoj mizeriji, ili zeliš da radiš na sebi i svom uspehu tih nekih 50ak godina koliko imaš posle faksa. Porodicu uvek možeš da vidiš, avioni lete svaki dan, ali do uspeha ne možeš doći za jedan dan".

"Imam prave prijatelj i atmosfera među ljudima je mnogo bolja"

U komentarima su se našli i oni ljudi koji su i sami ,,otišli trbuhom za kruhom". Tako je jedan korisnik podelio svoje iskustvo iz Holandije, a opisao ga je ovako: "Imam prave prijatelj i atmosfera među ljudima je mnogo bolja".

"Većina bi rekla da ti imaš bolju klimu, ali osim toga sve je isto. Imam prave prijatelje sa svih meridijana i atmosfera je mnogo bolja među ljudima. Želim ti puno uspeha u karijeri i nadam se da ćemo moći da pomognemo našoj domovini ako bude došla šansa ali sve se manje nadam da će taj dan doći", napisao je.

Na pitanje kako se Holanđani odnose prema njemu jer neki i nemaju baš lepo iskustvo, odgovara sledeće:

"Ne znam iskreno meni su super. Nemaju baš tu socijalnu inteligenciju ali odmah su spremni da ti pomognu, često i bez bilo kakvih pitanja. Veoma su direktni i reći će ti otvoreno šta misle bez uvijanja, što može za neke biti brutalno.

Pošto sam i sam sličan, meni su najbolji prijatelji Holanđani, ovi Bugari, Rumuni, Poljaci totalno nisu moj vajb. Ali eto imam prijatelja Rusa koji je doduše polu Indus. Nacionalost puno toga govori a opet ništa to ne mora da znači, govorim samo o većinskim slučajevima".

(Telegraf Biznis)