"Preorijentacija" Jermenije: Zašto Jerevan ne može da se distancira od Moskve?

"U glavnom gradu Jermenije, koja navodno vodi politiku „preorijentacije“ na Zapad, 1. oktobra je održan sastanak Evroazijske ekonomske unije (EAEU), ruskog analoga Evropske unije, koju predvodi Rusija. Šefa ruske vlade Mihaila Mišustina, koji je doputovao u Jerevan radi učešća na sastanku, lično je dočekao jermenski premijer Nikol Pašinjan."

Ovim rečima svoju analizu sadašnje pozicije Jermenije započinje Oleh Posternak, ukrajinski politikolog, član Udruženja profesionalnih političkih konsultanata Ukrajine. Njegovu analizu prenosimo u celosti.

Teme za vas

Naime, kako objašnjava, samo dve nedelje ranije, 14. septembra, usred navodnog „ozbiljnog pogoršanja“ odnosa sa Rusijom, ona je obnovila vojne isporuke Jermeniji, potpuno kompromitujući prozapadnu generalnu liniju Jermenije.

"Izveštava se da je Moskva „isporučila Jerevanu veliki broj“ projektila za Smerč MLRS. Jerevanska zapadna „preorijentacija” nije čak ni igranje na dva fronta, već čista farsa - isključiv je ukrajinski politikolog.

Uzimajući u obzir da ekonomija, energetska, prehrambena i transportna bezbednost Jermenije u potpunosti zavise od Kremlja, ona ne može jednostavno okrenuti leđa Rusiji. Pašinjan je 18. septembra priznao da Jermenija ne namerava da raskine odnose sa Rusijom.

Ukrajinski politikolog potom opisuje svaku od ovih "zavisnosti" od Rusije.

Kritična infrastruktura u rukama Kremlja

"Zbog članstva u EAEU, Jermenija kupuje gas od Ruske Federacije po povlašćenoj ceni od 165 dolara za 1.000 kubnih metara. Ako Jermenija prekine odnose sa Rusijom, cena ruskog gasa za Jerevan će skočiti skoro tri puta na 400 dolara. Takvo povećanje rezultiralo bi nesposobnošću jermenske vlade da zadovolji osnovne potrebe zemlje za gasom. Ugledni američki istraživački centar Karnegi je ovo prokomentarisao: „Moskva ima mnogo načina da utiče na život u Jermeniji...Rusija snabdeva više od 90 odsto potreba Jermenije za prirodnim gasom i poseduje infrastrukturu gasovoda u zemlji“.

U Jermeniji, koja nije bogata prirodnim resursima, samo 30-35% energetskih potreba pokriva se domaćim zalihama. Proizvodnju električne energije uglavnom obezbeđuju nuklearne i hidroelektrane. Međutim, i ona u potpunosti zavisi od Moskve.

*Jermenska NE ​​u Mecamoru, obezbeđuje više od 30% proizvodnje električne energije u zemlji. NPP vodi i upravlja ruska državna korporacija. Prošlog decembra, Moskva i Jerevan su se čak dogovorili da „sprovode mere za produženje” zajedničkog rada NE. Povrh toga, iz Rusije se uvozi i neophodno gorivo za NEK – uranijum.

*Sevano-Razdanska kaskada je najveći kompleks hidroelektrana u zemlji, koji obuhvata 8 HE ukupne snage 561,4 MV. Od 2003. godine i u vlasništvu je Međunarodne energetske korporacije CJSC, podružnice ruske grupe kompanija Tašir.

Dakle, celokupna energetska bezbednost Jermenije je u rukama Kremlja.

U decembru 2023, Britanski institut za izveštavanje o ratu i miru upozorio je da „napeti odnosi Jermenije sa Ruskom Federacijom, njenim tradicionalnim strateškim saveznikom, mogu proizvesti posledice izvan političkog i odbrambenog saveza, utičući na energetsku sigurnost zemlje“.

Sigurnost hrane i transport

"Sigurnost hrane u Jermeniji je još jedna oblast nad kojom Kremlj ima potpunu kontrolu", objašnjava politikolog.

"Poslednjih godina Jermenija konstantno kupuje sve žitarice iz Rusije. Prema statističkim podacima za 2023. godinu, 99,9% uvoza pšenice, brašna i kukuruza u zemlju dolazilo je iz Rusije. Pored toga, prema podacima Carinske uprave Državnog odbora za prihode Jermenije, 98% biljnog ulja je takođe uvezeno iz Rusije. Jedina železnička kompanija u Jermeniji, Južnokavkaska železnica, koja je odgovorna za sav međugradski, prigradski i teretni transport u zemlji, takođe je u vlasništvu Ruske Federacije.

Ova kompanija je podružnica Ruskih železnica. Prema bilateralnom sporazumu, od 2008. godine cela jermenska železnička mreža sa svom pokretnom i nepokretnom imovinom je u vlasništvu ove ruske kompanije. Rusija je temelj jermenske ekonomije. Ruska Federacija je glavni i najveći trgovinski partner Jermenije od njene nezavisnosti 1990. godine. Ali puna vojna invazija Putinove vojske u Ukrajinu dala je novi podsticaj ekonomskim vezama između dve zemlje. U 2022. trgovinski promet između dve zemlje porastao je za 77%, dostigavši rekordnih 4,1 milijardu dolara. Trend se nastavio 2023. godine, kada je ova cifra porasla za još 43% na 7,3 milijarde dolara.

Potpredsednik ruske vlade Aleksej Overčuk je 13. septembra izjavio da bi 2024. godine trgovinska razmena između zemalja mogla da dostigne neviđenih 16 milijardi dolara.

„Opšti zaključak je da je Rusija od invazije na Ukrajinu značajno ojačala svoje pozicije u ekonomiji Jermenije... Ova rastuća zavisnost od Rusije može značajno da ograniči sposobnost Jermenije da manevriše u političkoj areni“, napominje novinska agencija Evrozijanet.

Procena Zapada

Uzimajući u obzir sve poluge uticaja koje su dostupne Rusiji, promena pravca spoljne politike Jerevana je politički spektakl. Uprkos demonstraciji lažnog „distanciranja” od Ruske Federacije od strane Pašinjanove vlade, brojni ugledni međunarodni mediji i organizacije više puta su isticali nemogućnost preorijentacije Jermenije. U martu 2023. The Economist je Jermeniju stavio na drugo mesto na listi zemalja koje najviše zavise od Rusije u pogledu politike, odbrane i ekonomije.

„Jermenija je predaleko od Evrope da bi ikada realno tražila članstvo u EU i previše zavisi od Rusije u pogledu robe, energije i bezbednosti. Izgleda da Pašinjan nema izbora“, rezimirao je nemački novinski portal Intelli News.

„Jermenija ostaje zavisna od Rusije u nekoliko sektora: uvoz energije i hrane, kao i kritična infrastruktura“, izvestio je američki Foreign Policy u martu 2024.

Međunarodni istraživački centri i rejting agencije došli su do sličnih zaključaka:

„Duboka zavisnost stvara prepreke Jerevanu u njegovoj težnji da se oslobodi uticaja Moskve i ostvari dublju integraciju sa Zapadom...Ovo izgleda nespojivo sa ambicijama Jerevana za veće približavanje Zapadu“, navodi američki istraživački centar Džejmstaun fondacije. Prema Fitchu, najvećoj agenciji za kreditni rejting, „jermenska ekonomija je u velikoj meri zavisna od Rusije u trgovini i energetici, a Fitch ne očekuje uskoro značajnu diverzifikaciju od Rusije. Iako „odnosi sa Rusijom postaju sve napetiji, Jermenija ostaje u velikoj meri zavisna od Rusije u pogledu energije i trgovine i ostaje njen zvanični vojni saveznik“, izjavio je Karnegi u julu.

Sve navedeno dokazuje da Jermenija nije samo saveznik, već vazal Rusije. Jermenija najverovatnije neće preživeti bez Rusije. Uzimajući u obzir sve ove činjenice, preorijentacija Jerevana na Zapad, što je nesumnjivo u suprotnosti sa planovima Kremlja, nemoguć je zadatak za tu malu južnokavkazsku državu. Konačni slom jermensko-ruskih odnosa mogao bi dovesti do velike krize u Jermeniji, koja bi obuhvatila celokupnu kritičnu državnu infrastrukturu", objašnjava politikolog.

(Telegraf.rs)