Kina ima jasnu prednost u trci, pa je EU izvukla "kec iz rukava":Šta se krije iza carina na električna vozila?

Države Evropske unije se danas nisu usprotivile uvođenju viših carina na električna vozila (EV) koja su proizvedena u Kini, što znači da Evropska komisija sada ima mogućnost da odluči o daljim koracima.

Deset zemalja je glasalo za i pet protiv, dok je 12 bilo uzdržano, izjavilo je za briselski portal Politiko nekoliko diplomata upoznatih sa rezultatima glasanja u evropskom Komitetu za instrumente trgovinske odbrane.

Teme za vas

Formalno gledano, eksperti se nisu usaglasili za uvođenje novih carina niti glasali protiv njih, a to znači da Komitet nije dao "nikakvo mišljenje" o planovima Evropske komisije, izjavilo je pet diplomata koji su želeli da ostanu anonimni.

Protiv povećanja carina na kineske električne automobile su očekivano glasali Nemačka, Mađarska, Slovačka, Slovenija i Malta.

Evropska komisija će objaviti pravni tekst o carinama na kineska EV pre 30. oktobra, kada je zakonski obavezna da završi istragu, a one će stupiti na snagu od sledećeg dana, naveo je anonimni upućeni izvor za Politiko.

Ovaj rok i dalje ostavlja dovoljno vremena za određivanje garantovanih minimalnih cena za kineska električna vozila koje bi neutralisale uticaj navodnih državnih subvencija Pekinga, dodaje briselski portal.

Kada su počele priče o uvođenju carina?

U tekstu objavljenom u junu u francuskom Le Monde, napisano je sledeće:

"Nakon devetomesečne istrage, Brisel veruje da Kina krši pravila Svetske trgovinske organizacije i stoga je odlučio da uvede kompenzacione takse na uvoz vozila proizvedenih u Kini, koje će iznositi do 48%, u poređenju sa trenutnih 10%" i dalje se dodaje:

"Ova odluka ima više veze sa političkim nego sa ekonomskim ciljevima. Nedvojbeno će pomoći da se ublaži kritika na račun navodne naivnosti Evrope kada je u pitanju slobodna trgovina. Međutim, razlika u konkurentnosti sa Kinom neće se premostiti povećanjem carinskih barijera, već prisilnim nadoknadom industrijskog i tehnološkog zaostajanja u ovom sektoru. Carine će samo kupiti malo vremena, dok je Evropa već daleko zaostala".

Šta zapravo smeta Evropskoj uniji?

Od izuma automobila pre više od jednog veka, Evropa više nije na čelu inovacija. Početkom 2000-ih, Kina je odlučila da pređe na električne automobile. Sa druge strane na evropskom kontinentu, proizvođači su čekali da skandal sa dizelom konačno pokrene tranziciju.

Dok su Kinezi napali tržište električnih vozila fokusirajući se na pristupačne modele za mase, proizvođači na evropskom kontinentu su ciljali na viši segment tržišta. U ovom segmentu, marže su visoke, ali su prodajni volumeni niski. Kao rezultat toga, kineski brendovi su ranije stekli iskustvo u smanjenju troškova, dok su uživali u mnogo većim ekonomijama obima – odlučujućem faktoru u ovoj industriji.

Da su Evropljani od početka odabrali masifikaciju, dva tržišta bi danas bila ekvivalentne veličine, i borili bi se istim oružjima. Tako da je teško zameriti Kinezima što su doneli ispravne odluke piše francuski list.

Kina ima jasnu prednost u trci - uvedite im carine

"Kinesko tržište električnih vozila je daleko najveće na svetu, spremno je za procvat", pisao je u junu Svetski ekonomski forum.

Naime, oko 97% od 1.000 ispitanika iz Kine je u njihovoj studiji reklo da je verovatno da će njihova sledeća kupovina vozila biti električno, dok je taj procenat svega 35% u SAD-u i 43% u Evropi.

Osnovna stvar: Kina ima jasnu prednost u trci za EV. Ali to se može promeniti - uvođenjem carina.

Iako kineska električna vozila nisu prisutna na evropskim ili američkim putevima, sve više su na radaru. Više od polovine ispitanika u SAD-u, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Francuskoj zna za barem jedan kineski brend, uključujući BYD, Leap Motor i Nio. U svim zemljama ispitanici kažu da bi razmotrili kinesko EV ako bi bilo 20% jeftinije od sličnog ne-kineskog modela.

Električna vozila se u Kini prodaju za ekvivalent od 34.400 dolara, što je znatno niže od prosečne prodajne cene od 55.242 dolara u SAD-u. Mnogi faktori utiču na ovu razliku. Kineski proizvođači automobila imaju značajnu prednost u troškovima zbog nižih radnih plata, povećane skale proizvodnje, zdravih državnih subvencija i povoljnijih troškova baterija (mnoge baterije ili komponente za EV širom sveta nabavljaju se iz Kine).

Takođe, Kina je bila najveći izvoznik automobila u svetu 2023. godine (pretežno zahvaljujući isporukama automobila sa unutrašnjim sagorevanjem na tržišta poput Rusije i Meksika).

Studija navodi i da je ključni faktor koji podstiče potražnju za kineskim električnim vozilima poverenje potrošača u to koliko brzo i odlučno se izazovi rešavaju u Kini. Ispitanici su daleko manje sigurni na Zapadu. U SAD-u, na primer, 43% potencijalnih kupaca EV-a kaže da nema dovoljno mesta za punjenje automobila (taj procenat je skoro jedna trećina niži u Kini, gde je u upotrebi milion punjača). Sličan napredak treba da se postigne i u drugim delovima sveta.

Fer-plej? Ipak, ne

Umesto da pokušaju da ih sustignu fer plejom, Evropska unija je odgovorila ,,ekonomskim ratom" Kini, izglasavajući previsoke carine a sve pod izgovorom da kineski proizvođači EV profitiraju od neopravdanog subvencionisanja, čime se nanosi šteta proizvođačima električnih vozila u Evropi.

Inače, Evropska komisija (EK) je od 5. jula uvela privremene carine u trajanju od najviše četiri meseca, a po svemu sudeći, ukoliko usvoji i odluku od danas, one će sada biti produžene na 5 godina.

U julu su iznosile na automobile firme Bi-Vaj-Di (BYD) 17,4 odsto, Gili (Geely) 19,9 odsto, a Es-Ej-Aj-Si (SAIC) 37,6 odsto.

Sada se govori o 45 odsto na uvoz električnih vozila kineske proizvodnje.

Nemačka protiv carina

Nemačka je već više puta naglasila da je protiv uvođenja carina, a tog stava je bila i danas.

U septembru je nemački ministar ekonomije Robert Habek nakon razgovora sa kineskim ministrom trgovine Vang Ventaom izjavio da trgovinski sukob EU i Kine treba izbeći po svaku cenu.

Izgleda da ostali članovi ne misle tako.

(Telegraf Biznis)