Pre 150 godina osnovan Poštanski savez, Kneževina Srbija jedan od osnivača: "Bili smo u korak sa svetom"

Foto: Marko Jovanović

Tokom prve polovine 19. veka osetila se potreba za formiranjem jednog tela ili saveza, koje se ne bi mešalo u unutrašnji poštanski saobraćaj pojedinačnih zemalja i njihovih poštanskih uprava, ali koje bi olakšalo uređenje tarifnog pitanja, načina manipulacije i ekspedicije poštanskih pošiljaka. Poštanska organizacija, koju su zahtevali kako interesi svih naroda, tako i sam kosmopolitski karakter poštanske ustanove, je osnovana 1874. u Bernu, Švajcarska. Jedna od 22 zemlje osnivača bila je i tadašnja Kneževina Srbija. Tim povodom, izložba "Svetski poštanski savez - 150 godina od osnivanja" otvorena je danas u PTT muzeju, koja će trajati do 30. novembra.

U muzeju predstavljeni su svi zančajni aspekti koji su sačuvani tokom dugih 150 godina istirije, jer kako je na početku istaknuto, PTT je muzej koji se bavi čuvanjem istoje i poseduje arhivu od nacionalnig značaja.

Među prisutnima bio je v. d. direktora Pošte Srbije Zoran Anđelković, dužnosti direktora Pošte Srbije, koji je istakao da je ponosan na Srbiju koja je uvek bila u korak sa svetom.

Teme za vas

- Voleo bih da se podsetimo koliko je Srbija bila u korak sa svetom u tehnološkom napretku. Bili smo jedna od 22 zemlje pri osnivanju Poštanskog saveza. Zamislite, u to vreme, da vam paket iz neke druge države stigne na kućnu adresu, to je bila velika radost, jer je mnogo naših ljudi studiralo u inostranstvu. Uređivanje tih normi za sve, uticalo je na ujedinjavanje tih porodica - istakao je Zoran.

Anđelković je potom istakao da je Pošta simbol države.

- Važno je napomenuti da je danas, na globalnom nivou, razmena tih paketa i pisama 350 milijardi komada. Čak i u vreme savremene elektronike, to je dokaz da Pošta, uz sve promene, ide ukorak sa njima. Mi u Srbiji smo značajno napredovali. Pošta je svuda simbol države, ali u SAD-u je to posebno značajno, jer ona jedina na tom mestu ima ceo naziv, što pokazuje koliko je važna.

PostEurop dolazi u Srbiju

- Sledeće nedelje ćemo ugostiti PostEurop, gde ćemo imati 120 učesnika, od toga 30 direktora širom Evrope, i gde je tema dana veštačka inteligencija. Niko ne želi da stane i kaže: "Mi smo sada u četvrtoj industrijskoj revoluciji, i šta me briga za petu?" To ne može! Mi već do kraja godine imamo robote koji će sortirati pakete, i to je vid revolucije. Zamislite da vam je neko rekao pre 10 godina da ćete pakete uzimati iz paketomata, a mi ih danas imamo blizu 1000. Želeo bih i da napomenem da ćemo robote praviti sa Japanom - istakao je Zoran Anđelković.

Pošta Srbije nastavlja da se ravija, ali telegrami nisu nestali kao što mnogi misle.

- Pošta Srbije će nastaviti da se bavi industrializacijom i napretkom kako bi bila u korak s tim. Zanimljivo je da mnogi misle da su telegrami nestali, ali nisu. Mnogi ih i dalje koriste, pogotovo da čestitaju rođendane. Nema lepšeg osećaja nego kada svojim rukopisom napišete razglednicu sa nekog mesta gde ste tada, a poštar to donese. To nije vraćanje u prošlost, već način da imamo arhivu kod kuće putem koje se možete sećati tih lepih trenutaka kada ostarite - poručio je Zoran.

Potom, prisutnima se obratila i Alma Koman, koja je pripremila pomenutu izložbu, te istakla sam aotganizacija nije bila laka, ali je svakako bila zanimljiva.

Ona je potom citirala Poštansko-telegrafski vesnik, iz 1900. godine, kako bi bliže približila značaj Pošte: "Istorija je pošte tesno vezana sa istorijom civilizacije. Tamo, gde se čovek pojavljuje isključivo kao materijalista, pošte ili nikako i nema, ili je tek u povoju. Čim se on, ma i najmanje uzdigne intelektualno, pošta pođe istim stopama...".

Prema njenim rečima, predstavnik Kneževine Srbije na osnivačkoj konferenciji u Bernu bio je Mladen Ž. Radojković, koji je bio "jedan od heroja, malo zatomnjenih po značaju, vrsni poštanski radnik, poliglota i erudita".

Biografija Mladena Ž. Radojkovića

Rođen je u Požarevcu gde je završio osnovnu školu, a svoje školovanje putem gimnazije i liceja nastavio je i završio u Beogradu. Već 1866. godine postavljen je za sekretara Poštansko- telegrafskog odeljenja u Ministarstvu inostranih dela.

Kao nesvakidašnje obrazovan čovek koji je govorio više jezika dobio je čast da predstavlja svoju zemlju na međunarodnim poštanskim i telegrafskim konferencijama i kongresima diljem Evrope: Temišvar, Beč, Budimpešta, Pariz, Bern.

Zaslužan znanjem i stručnošću bio je svedok gotovo svih važnih događaja i svesrdno im doprineo učešćem.

Posebnu stručnost je iskazivao na polju međunarodnih telegrafskih obračuna, od izuzetnog značaja za to vreme, te je bio angažovan pri rešavanju telegrafskog spora između Srbije i Turske koji je trajao čak sedam godina. Njegovim zalaganjem i umešnošću spor je okončan uspešno, u korist Srbije, 1866. godine.

Takođe, zasluge ovog znamenitog čoveka sežu i u rešavanje ostalih vitalnih pitanja koja tangiraju srpsku poštansku upravu, a duže od tri decenije su bila potiskivana. Jedno od njih je nadležnost i postojanje austrijske konzularne pošte u Kneževini Srbiji. Radojković se, u ime svog naroda i U ime Srbije, 1868. godine sastao u Pešti sa predstavnicima Austrije i Ugarske i redigovao, a zatim i potpisao prvu Poštansku konvenciju između ovih zemalja.

Konvencijom je najzad ukinuta austrijska konzularna pošta u Srbiji. Čak i kao penzionisan Radojković je ostao izuzetno aktivan: radio je kao honorarni prevodilac odeljenja.

U periodu od 1898 do 1899. godine, bio je i administrator Poštansko- telegrafskog vesnika u kojem je objavio radove: "Istorija pošte u Srbiji" i "Epizoda iz prvih vremena naših telegrafa.

Sastav, struktura i organi Svetskog poštanskog saveza

Od 1. juna 1948. godine Svetski poštanski savez postao je specijalna agencija Ujedinjenih nacija. Od tada nastavlja sa radom u istom smeru i kontekstu, ali i doprinosi širenju strategije i aktivnosti Ujedinjenih nacija vezanih za njen mandat i misiju promovisanja svakog aspekta razvoja i povezivanja među zemljama.

• Kongres najviši organ čija se zasedanja održavaju svake četvrte godine (izostala su samo za vreme svetskih ratova). Ima i zakonodavnu i političku funkciju jer usmerava rad Saveza do narednog zasedanja predstavnika zemalja članica.Kongres i delegira zadatke ostalim organima Saveza (Izvršnom savetu, Savetodavnom veću za poštanske studije i generalnom direktoru), utvrđuje godišnje limite izdataka do narednog kongresa i bira članove Izvršnog saveta, Savetodavnog veća za poštanske studije, generalnog direktora i njegovog zamenika.

• Izvršni savet (Savet uprave) broji 41 člana, drugi je po važnosti iza Kongresa i u njemu su proporcionalno zastupljene sve zemlje članice svih pet geografskih regiona. Članove Izvršnog saveta bira Kongres na osnovu pravilne geografske pripadnosti zemalja članica. Sastaje se jednom godišnje u sedištu Saveza u Bernu sa zadatkom da nadgleda izvođenje aktivnosti u okviru regulatornih, administrativnih i ostalih pitanja i daje predloge za donošenje novih propisa.

• Savetodavno veće za poštanske operacije/ eksploataciju sastoji se od 40 članova koje bira Kongres. Mandat Saveta traje koliko i vreme između dva kongresa. Savet donosi i svoj pravilnik. Savet se bavi operativnim, ekonomskim i trgovinskim aspektima poštanskog poslovanja pružajući pomoć zemljama članicama u cilju modernizacije i sveukupnog unapređenja.

• Međunarodni biro centralna poštanska služba koja radi pod nadzorom Švajcarske poštanske uprave. Biro vodi: spisak zemalja članica Saveza i razrede doprinosa svake od njih, spisak aranžmana zemalja članica ugovornica tih aranžmana, priprema rad Kongresa, administrativnih konferencija i specijalnih komisija. On obavlja i ostale administrativno- tehničke poslove u interesu Saveza.

(Telegraf Biznis)