Strahinja Đorić: Kineske kopije više ne možete otkriti golim okom, evo zašto ljudi nose satove od milion evra

Nosio ga ne nosio, vreme ti prolazi i nisi nista bolji covek vec je taj sat vise merilo tvojih iskrivljenih shvatanja i vrednosti u ovom entropijskom postojanju.

Skoro svi navedeni luksuzni satovi prave se na traci, nove in house mehanizme retko razvijaju. Postoji po neki izuzetak, na primer GS rucno poliranje- Zaratsu poliranje, ali im je zavrsna obrada kopce i narukvice na nivou Seiko 5 satova. Rolex pravi liste cekanja, kupuje se mesto, dok se u Dubaiju moze naci u radnji. Ne tako duga tradicija, klasika i vrednost je jer ga ljudi cesto nose u Vegas i prodaju da bi se kockali (tesko je uneti kes u USA). Sto vise komplikacija na satu, manja je vodootpornost (oko 3 bara), sto je ekvivanent pranju ruku i slaboj kisi, plus redovno odrzavanje, dihtunzi, krunica, premazi i slicno... Trziste premijum satova je u opadanju, niko ne zeli za zlatni Rolex od 178g, 18K zlata da plati 40+ K eura dok samo zlato vredi na njemu oko 10K eura. Dosta proizvođača ima oznaku gold cap, znači sloj zlata 0.2 do 0.4mm preko celika, malo jace od pozlate, do 3 poliranja i skida se (18K zlato je mekse od 14K). Sat koji je poklonio Karleusi je polovan date just, vredi oko 7K eura, dok after market dijamanti ili sta god cak umanje vrednost jer kolekcionari slabo kupuju satove koji su naknadno modifikovani, gde je upitna cistoca kamenja, secenje, koliko karata ima, da li su jednaki i kako je fixiran kamen, plus poreklo samog sata. Rolex, Hublot, Breitling, Omega, Chopard, GS, su u najvecoj meri entry level luksuznih satova (osim pojedinih modela), i rade se serijski (limitirane serije cine izuzetke). Pravi luksuz je sa druge strane cifre od milion eura.

Bravo za text. Koncizno, precizno i tacno.