Vesić: Srbija u ovom trenutku gradi najviše kilometara brzih pruga u Evropi

Samo zemlje koje shvate da dolazi vreme tehnoloških inovacija i velikih promena moći će da budu konkurentne i da se ekonomski razvijaju, a Srbija je upravo jedna od takvih zemalja, jer se prilagođava novim tehnologijama i ulaganjem u nauku postaje konkurentnija i razvijenija, izjavio je sinoć ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.

On je na panelu "Budućnost nauke", koji je na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, organizovala Fondacija za srpski narod i državu, rekao da je važno da se razgovara o napretku nauke i tehnološkim inovacijama, jer samo tako Srbija može da dostigne decenijsku zaostalost u privredi.

Vesić je ukazao da Srbija u ovom trenutku gradi najviše kilometara brzih pruga u Evropi, što značu da zemlja iako nije ni najbogatija, niti ima najdužu tradiciju kada je u pitanju gradnja brzih pruga, ipak može da u pogledu novih tehnologija bude konkurentna sa drugim zemljama.

Ministar je kao posebno zanimljivo preneo studentima da su mu tokom nedavnog boravka u Kini, predstavnici kompanije "China railway international company", koja je izgradila brzu prugu Novi Sad - Subotica, pokazali eksperiment koji podrazumeva izgradnju vakuumske cevi kroz koje će vozovi ići brzinom čak 1.000 kilometara na sat.

- To najbolje govori u kom pravcu ide svet - naglasio je Vesić.

Kako je istakao, niko pre šest meseci ili godinu dana ne bi verovao da će uslediti ovakav nivo primene veštačke inteligenacije.

- Do pre godinu dana gotovo niko nije znao šta je 3D štampa, a danas imamo čitave zgrade, objekte koji se projektuju na taj način - kazao je ministar.

On je kako se navodi u saopštenju resornog ministarstva naveo i da je Srbija izmenama Zakona o planiranju i izgradnji uvela BIM tehnologiju prilikom projektovanja, koja upravo podrazumeva napredne softvere i korišćenje veštačke inteligencije.

Kada je reč o saobraćajnoj infrastrukturi, Vesić je rekao i da je "Miloš Veliki" prvi pametan auto-put, da bi se nastavilo sa Moravskim koridorom, te da se radi projekat pretvaranja postojećih auto-puteva u pametne auto-puteve.

U tom smislu, prema Vesićevim rečima do 2030. u EU se više neće proizvoditi vozila koja samostalno ne komuniciraju sa auto-putevima, već će sama reagovati na saobraćajne znake, kao i na promene koje se dešavaju na putevima.

Dodao je i da je slična situacija i sa železnicom.

- To govori da ćemo sve više koristiti veštačku inteligenciju, čime ćemo smanjiti troškove, a to će omogućiti da se brže radi, sa manje grešaka, da bude manje otpada, i da primenjujemo najbolja rešenja koja će unaprediti sve procese - naglasio je Vesić.

Ministar je napomenuo da i vodeći svetski aerodromi, poput istanbulskog, moskovskog, pariskog, koriste veštačku inteligenciju za planiranje procesa, što će biti slučaj i sa beogradskim aerodromom.

On je studentima preneo i sve što se u okviru resora koji vodi, radi na unapređenju e-mobilnosti, uvođenju zelenih, ali i punjača za vodonik na auto-putevima, kao i solarnim panelima.

(Telegraf.rs/Tanjug)