"Jadar" - prilika za nove generacije stručnjaka

Foto: Schutterstock

Polemika o litijumu kao strateškom resursu 21. veka sve češće se vodi na terenu ekonomije, jer je postalo jasno da se rudnik u dolini Jadra ne može ni otvoriti ukoliko se ne dokaže da bi bio bezbedan za ljude i životnu sredinu. Studija procene ekonomskog uticaja projekta "Jadar" pokazuje da bi izgradnja rudnika i postrojenja za preradu jadarita dala zamajac razvoju ne samo lozničkog kraja već i čitave Srbije.

S obzirom na to da je stopa nezaposlenosti u Loznici viša nego u mnogim drugim delovima Srbije, nova radna mesta su u ovom kraju izuzetno važna. Brojke pokazuju da bi "Jadar" bi bio jedan od najvećih poslodavaca u Loznici. U fazi izgradnje, koja bi trajala oko četiri godine, bilo bi angažovano 3.500 zaposlenih. Nakon tog nastupa period operacija, u kom bi tokom najmanje četiri decenije bilo stalno zaposleno 1.300 ljudi – oko 200 na liderskim pozicijama, preko 730 stručnjaka kojima će biti potrebna tehnička obuka i oko više od 300 operatera.

Za novootvorena radna mesta će većinom biti potreban visokostručni kadar, što znači da će i ostvarene zarade na tim radnim mestima biti više nego na već postojećim radnima mestima na nivou opštine.

Teme za vas

Ipak, značaj ovog projekta ne ogleda se samo u broju novih radnih mesta već i u jedinstvenoj prilici za razvoj veština domaće radne snage. Kao integrisani rudarsko-industrijski projekat, "Jadar" zahteva kompleksne tehničke i operativne kapacitete, tako da bi podstakao neprekidno obrazovanje i obuku zaposlenih u različitim fazama proizvodnog lanca.

Od iskopavanja rude do njenog procesa prerade i industrijske primene, ovaj projekat bi omogućio razvoj niza specijalizovanih veština neophodnih za modernu industriju, navodi se u studiji procene ekonomskog uticaja koju je izradila kompanija Ergo Strategy Group.

Kako je projektom predviđeno, veštine potrebne za radna mesta unapređivale bi se na nekoliko načina. Prva faza uključuje programe prekvalifikacije lokalne radne snage, koje bi organizovao Rio Tinto u saradnji sa partnerima i univerzitetima. S obzirom na visok nivo angažmana kvalifikovanih i niže kvalifikovanih radnika, učešće u projektu doprinosi razvoju veština koje će moći da se primene i na druge industrijske projekte.

Ekonomski uticaj projekta dodatno bi se širio kroz angažovanje velikog broja domaćih dobavljača. Više od 300 miliona evra godišnje predviđeno je za nabavke, od čega bi se minimalno 70% trošilo na lokalne dobavljače. Računica pokazuje da bi pored 1.300 stalnih radnih mesta direktno vezanih za projekat bilo otvoreno dodatnih 3.265 radnih mesta u pratećim industrijama, kao što su održavanje vozila i sektori koji zadovoljavaju potrošačku potražnju, poput stanovanja i snabdevanja.

Pored toga što bi podržao privredni razvoj lokalne zajednice, ovaj projekat otvara mogućnosti za indirektno zapošljavanje i rast u lancu elektromobilnosti. Predviđa se, naime, da bi "Jadar" mogao privući dodatne investicije u povezane industrije, poput proizvođača katoda i baterija za električna vozila, kao i samih e-vozila, čime bi indirektno podržao otvaranje preko 20.000 novih radnih mesta.

Kroz saradnju sa međunarodnim partnerima, stručnjaci iz Srbije bi dobili priliku da rade s globalnim liderima u sektoru e-mobilnosti i održivog razvoja. Takođe, intenzivne tehničke obuke i transfer znanja dovešće do stvaranja domaćih stručnjaka koji će biti konkurentni i na globalnom tržištu, a Srbija bi mogla da bude prepoznata kao atraktivno područje za istraživanje, inovacije i strane direktne investicije.

O potencijalima koje donosi razvoj lanca vrednosti govorila je i predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić nakon potpisivanja memoranduma sa EU koji se odnosi na kritične sirovine Ona je istakla da bi iskopavanje litijuma Srbiji do 2030. godine moglo da donese oko 10 milijardi evra dodatnih investicija, a da bruto domaći proizvod može da poraste do 20 odsto, „ukoliko bismo bili dovoljno pametni da čitav lanac vrednosti ostane u Srbiji“.

Projekat će, na osnovu predviđanja iz ekonomske studije, ostvariti neto prihod od preko milijardu evra svake godine. Prihodi u budžet procenjeni su na preko 180 miliona evra godišnje samo na ime poreza i rudne rente. Sa dodatnih 3% u ukupnom sadašnjem izvozu Srbije od godišnjih prihoda, Projekat "Jadar" bi lako postao najveći izvoznik u Srbiji i veoma važan izvor prihoda sa međunarodnog tržišta, navodi se u studiji procene ekonomskog uticaja.

(Telegraf Biznis)