Telegraf Biznis na EPS radionici: Hidroelektrane Zapadne Srbije su temelj održive budućnosti

Foto: Privatna arhiva

Ekipa Telegraf Biznisa imala je priliku da prisustvuje trodnevnoj radionici Elektroprivrede Srbije (EPS), koja je održana od 18. do 20. oktobra. Tokom nje imali smo priliku da se upoznamo sa razvojem energetskog sektora Srbije, počevši od najstarije hidroelektrane u Užicu, pa sve do najnovijih projekata, kao što je solarna elektrana "Brana Lazići" na Tari.

Iako je leto bilo obeleženo sušom i nepovoljnom hidrološkom situacijom, proizvodnja električne energije u hidroelektrani "Bajina Bašta" za predstojeću zimu nije ugrožena. Svi agregati ove elektrane su u potpunosti operativni, napomenuto je tokom radionice.

Hidroelektrana "Pod gradom" – početak elektrifikacije u Srbiji

Hidroelektrana "Pod gradom" nalazi se u Užicu, na reci Đetinji, i podignuta je ispod zidina srednjovekovnog grada Užića, odakle i nosi svoje ime. Ideja za njeno osnivanje proizašla je iz vizije profesora Đorđa Stanojovića, koji je 1898. godine postavio kamen-temeljac. Akcionarsko društvo "Đetišnjica" izgradilo je hidroelektranu uz podršku kralja Aleksandra Obrenovića, a elektrana je počela sa radom 2. avgusta 1900. godine.

Teme za vas

Na samom početku, hidroelektrana je obezbeđivala električnu energiju za osvetljenje domova za oko 400 domaćinstava u Užicu. Mnogi Užičani su se tada setili reči Mite Tarabića, koji je predvideo da će "viđelo iz reke" doneti svetlost u njihov grad. Oprema za hidroelektranu, koju je izabrao profesor Stanojović, bila je specijalno dizajnirana da koristi Tesline principe naizmenične struje, što je učinilo ovu elektranu prvim objektom u Srbiji koji je radio po ovim naprednim načelima.

Oprema je dopremljena iz Beča i Budimpešte do Kraljeva, a zatim prevezena do Užica uz pomoć volova. Zbog svoje inovativnosti i značaja, kompleks "Pod gradom" danas predstavlja tehničku, kulturnu, muzejski i turističku celinu, a njegovo značenje nadilazi samu proizvodnju električne energije.

Koliko su se ljudi plašili i tada noviteta govori i činjenica da je reko ko došao na otvaranje hidroelektrane "Pod gradom", jer su mislili da će usled puštanja struje bandere doslovno leteti.

Foto: Privatna arhiva

Revitalizacija "RHE Bajine Bašte"

RHE "Bajina Bašta" se sastoji od dve hidroelektrane: protivna hidroelektrana sa četiri agregata ukupne snage 420 megavata, koja je puštena u rad 1966. godine, i reverzibilna hidroelektrana sa dva agregata snage 307 megavata.

Revitalizacija reverzibilne hidroelektrane (RHE) "Bajina Bašta" predstavlja jednu od najvažnijih investicija u okviru sistema Elektroprivrede Srbije (EPS). Ovaj projekat, koji je započeo 1. aprila 2024. godine, obuhvata obnovu prvog agregata, čija je snaga 614 megavata, a planira se da se završetak radova završi do sredine decembra 2024. godine.

Revitalizacija RHE "Bajina Bašta" osiguraće dugoročnu energetsku sigurnost i omogućiti rad ovog "zlatnog rezervata" EPS-a u narednim decenijama.

Hidroelektrana je izgrađena 1982. godine, a trenutna revitalizacija se sprovodi dvadeset godina nakon velikog remonta iz 2004. godine, kada vitalni delovi kao što su radno kolo i sprovodne lopatice nisu menjani. Tokom radova, izvršena je demontaža stare opreme i instalacija novih delova koje je isporučila japanska kompanija "Tošiba". Na agregatu R1 montirano je radno kolo od 46 tona, turbinasti poklopac i vratio, a planira se i montaža motora generatore u naredne dve nedelje.

Pored toga, u periodu od maja do jula 2024. godine, revitalizovani su ulazni kuglasti zatvarači na oba agregata, dok je u toku zastoja oba agregata obavljen veliki remont dovodno-odvodnog sistema RHE, koji je poslednji put rađen 2005. godine.

Projekt revitalizacije neće samo produžiti radni vek RHE "Bajina Bašta" već će omogućiti i povećanje snage, čime će se obezbediti dodatna proizvodnja električne energije. Tokom posete hidroelektrani, direktor Dušan Trišić istakao je značaj ovog projekta za EPS, naglašavajući da će revitalizacija obezbediti pouzdaniji rad agregata i smanjenje troškova održavanja.

- Snaga "Drinko-Limske HE" je oko 1286 megavata, udeo u proizvodnji električne energije EPS-a je negde oko 910 procenata, ali taj udeo varira u zavisnosti od proizvodnje i hidrologije - istakao je Trišić.

Trišić je naglasio da je revitalizacija RHE "Bajina Bašta", izgrađene 1982. godine, jedna od ključnih investicija za "Elektroprivredu Srbije" i da će tokom ove godine biti obnovljen prvi agregat, dok je drugi planiran za 2025. godinu. Završetkom ovih radova, obezbediće se dugovečan rad ovog "zlatnog rezervata EPS-a."

Trišić je takođe podsetio da je ranije revitalizovana i hidroelektrana "Zvornik" u periodu 2015-2020, kao i HE "Ovčar Banja" i "HE Međuvršje" u periodu 2008-2010 koje su deo Organizacione jedinice 2HE Elektromorava" Čačak i prve su u EPS-u gde je izvršena revitalizacija elektro-mašinske opreme.

Foto: Privatna arhiva

Fotonaponska elektrana "Brana Lazići"

Fotonaponska elektrana "Brana Lazići" ima snagu od 330 kilovata. Prva faza od 110 kilovata puštena je u rad 2016. godine, dok je preostalih 220 kilovata aktivirano naredne godine. Prosečna godišnja proizvodnja električne energije iznosi 382.000 kilovat-časova.

Foto: Privatna arhiva

Male hidroelektrane "Elektroprevrede Srbije"

U Srbiji danas postoji pet malih hidroelektrana koje proizvode električnu energiju već više od sto godina. Najstarije među njima su: HE "Vučje" kod Leskovca, HE "Sveta Petka" kod Niša, HE "Gamzigrad" kod Zaječara, HE "Moravica" kod Ivanjice i, naravno, HE "Pod gradom" u Užicu. Sve ove elektrane imaju status spomenika kulture i predstavljaju važan deo istorije i tehničke kulture Srbije.

Većina malih hidroelektrana koje upravlja "Elektroprevreda Srbije" izgrađena je između 1900. i 1940. godine. Iako se nazivaju malim zbog svoje snage, ove hidroelektrane su u to vreme bile značajni izvori energije, obezbeđujući električnu energiju za osvetljenje, rad tramvaja i mašina u fabrikama. One su bile simbol napretka i osnove za modernu elektrifikaciju Srbije.

Dugovečnost hidroelektrana

U Evropi retko koja zemlja ima hidroelektrane koje su u funkciji više od jednog veka. "Elektroprevreda Srbije" poseduje pet takvih hidroelektrana, uključujući "Pod gradom". Ove hidroelektrane su ključne za istorijski razvoj Srbije i predstavljaju temelj modernog doba.

Značaj obnovljivih izvora

Savremeno doba zahteva energetsku tranziciju i veći udeo obnovljivih izvora energije. Male hidroelektrane danas imaju poseban značaj u ovom kontekstu, tražeći inovativne tehnologije i vizionare. One predstavljaju nastavak tradicije izgrađene pre više od jednog veka, kada je Srbija započela proces elektrifikacije.

Kulturni značaj

Prvih pet malih hidroelektrana "Elektroprevrede Srbije" ima status spomenika kulture. U oktobru 2023. godine, Vlada Srbije je proglasila hidroelektrane "Vučje" i "Sićevo" za spomenike kulture. "Elektroprevreda Srbije" s posebnom pažnjom brine o ovim hidroelektranama, a posebno o "Pod gradom", koja predstavlja simbol njihove tradicije i inovacije.

(Telegraf Biznis)