Litijum privlači milijarde dodatnih investicija: Šta Srbija može da očekuje?

Foto-kolaž: Pixabay, Freepik, Shutterstock

Ključni sastojak litijum jonskih baterija postaje sve značajnija sirovina kako svet prelazi na električna vozila. Da litijumu još dugo neće biti adekvatne alternative potvrđuje i najnovija investicija Dženeral Motorsa. Američki auto-gigant je svoje ulaganje u rudnik litijuma Thacker Pass u Nevadi, koji razvija kanadska kompanija Litijum Amerikas, podigao na gotovo milijardu dolara, sa 650 na 945 miliona dolara, što predstavlja najveće ulaganje jednog američkog proizvođača automobila u neki litijumski projekat.

I druga velika imena industrije nastoje da obezbede stabilno snabdevanje najlakšim metalom, s obzirom na to da se u narednim decenijama očekuje veliki rast potražnje. BMW je investirao u podzemni rudnik Volfsberg u Austriji, sličan ovom koji se planira u Srbiji, a Mercedes Benc je na jugu Nemačke ove nedelje otvorio prvu evropsku fabriku za reciklažu baterija, potvrđujući dugoročnu orijentaciju ka e-vozilima.

Fabriku u Kupenhajmu su svečano otvorili direktor Mercedesa Ola Kelenijus i nemački kancelar Olaf Šolc, koji su letos obojica bili u Beogradu povodom potpisivanja Memoranduma o strateškom partnerstvu Srbije i EU u oblasti kritičnih sirovina. Izvršni direktor Mercedesa jedan je od potpisnika Pisma o namerama o razvoju lanca vrednosti e-mobilnosti u Srbiji i tom prilikom je u razgovoru s predsednikom Aleksandrom Vučićem i drugim visokim zvaničnicima razgovarao o mogućnostima za saradnju. Dolazak prvog čoveka Mercedesa u Srbiju ocenjen je kao najbolja pozivnica stotinama drugih kompanija da ovde ulažu.

Teme za vas

Koliko dodatnih investicija može da privuče litijum proizveden u Srbiji ukoliko se oko njega razvije čitav lanac vrednosti u oblasti e-mobilnosti? Prema studiji procene ekonomskog uticaja projekta „Jadar“ predviđa se da bi proizvodnja litijuma u Srbiji, mogla privući milijarde investicija u povezane industrije, poput proizvođača katoda i baterija za električna vozila, kao i samih e-vozila.

Predviđa se da će do 2030. godine u industriju e-mobilnosti, koja obuhvata i sistem punjača, reciklažu i rudnike kritičnih minerala, na globalnom nivou biti uloženo 1.100 milijardi evra. Srbija zahvaljujući značajnim resursima litijuma ima priliku da postane važan igrač u ovom sektoru. Prema studiji koju je za projekat „Jadar“ izradila kompanija Ergo Strategy Group, Srbija bi privlačenjem samo 2% globalnih investicija u e-mobilnost udvostručila strane direktne investicije i ubrzala ekonomski rast. Izračunato je da bi na godišnjem nivou direktna strana ulaganja mogla dostići iznos od 6,2 milijarde evra, čime bi se indirektno podržalo otvaranje preko 20.000 novih radnih mesta. U pitanju su konzervativne procene, jer se mogu čuti i prognoze da bi uticaj tog projekta na bruto domaći proizvod dostigao između 10 i 12 milijardi evra na godišnjem nivou.

Na lokalnom nivou, „Jadar“ bi bio jedan od najvećih poslodavaca u Loznici. U fazi izgradnje kreirao bi 3.500 radnih mesta, a kada rudnik i procesno postrojenje počnu da rade, u njima bi tokom najmanje četiri decenije bilo angažovano 1.300 zaposlenih sastalnim zaposlenjem..

Procenjena ukupna ekonomska korist od projekta može se sumirati sledećim brojkama. Pored direktnog doprinosa srpskom BDP-u od 695 miliona evra (oko 1% BDP-a), rudnik i procesno postrojenje bi generisali značajne dodatne efekte kroz angažovanje lokalnih dobavljača i povećanu potrošnju zaposlenih, kako unutar projekta, tako i u povezanim firmama. Kada se uračunaju svi ovi faktori, ukupni doprinos ekonomiji Srbije iznosiće oko 1,9 milijardi evra, što je više od 3% sadašnjeg BDP-a. Takođe, kroz razvoj lanca vrednosti u sektoru električnih vozila, Srbija ima šansu da poveća svoj BDP za više od 10%, navodi se u studiji o ekonomskom uticaju projekta „Jadar“.

Potencijalna saradnja Srbije s vodećim proizvođačima automobila i baterija donosi mnogo više od novih radnih mesta i ekonomskog napretka –to je i garancija da bi litijum u dolini Jadra morao da proizveden prema najvišim ekološkim standardima. Bez toga, izvoz na evropsko tržište ne bi bio moguć, jer su evropski Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA) i Direktiva o baterijama ključni okviri koji zahtevaju održivu proizvodnju litijuma. Od februara 2027. godine, svaka baterija za industrijsku i EV upotrebu u EU moraće da ima „baterijski pasoš“ s podacima o poreklu sirovina i ekološkoj odgovornosti.

(Telegraf Biznis)