Voren Bafet napravio radikalan obrt i izazvao opštu paniku: "Da li on zna nešto što mi ne znamo?"

Foto: Activision Blizzard, AP/Tanjug

Voren Bafet, čovek poznat po izjavi da je njegov omiljeni period za držanje akcija u svom portfoliju „Zauvek“, odlučio je da napravi preokret u poslednjih nekoliko meseci. Ne samo da je prodao svoja dva najveća udela u Apple-u (čak polovinu svojih akcija) i multinacionalnoj Bank of America, već je prvi put za 6 godina prestao da kupuje akcije Berkshire Hathavai-a, konglomerata kojim upravlja od 1969. i u kojoj se trenutno nalazi ima oko 37 odsto akcija.

Investitori koji pomno prate Berkšir i nadaju se da će se deo njegovog uspeha preliti u njihove portfelje, pažljivo prate šta konglomerat kupuje i prodaje, a sada se opravdano pitaju – da li i sami privremeno prestanu da ulažu?

„Prorok Omahe“ je dugo hvalio Apple kao „verovatno najbolji biznis na svetu“, a povremeno je tehnološka kompanija bila u centru Berkširove strategije. Akcije Apple-a činile su više od 40 odsto njegovog portfelja, pa je bilo neobično videti ih kako odlučuju da smanje svoj udeo u toj konkretnoj kompaniji.

Teme za vas

Analitičari sugerišu da bi ovo mogao biti signal da Bafet predviđa probleme u tehnološkom sektoru ili šire ekonomske turbulencije koje bi mogle usporiti Eplov rast. Neki čak veruju da se na ovaj potez odlučio jer očekuje recesiju koja bi mogla da smanji kupovinu premijum proizvoda poput Eplovog.

Druga, manje ekstremna mogućnost je da, zbog svog velikog iskustva 94-godišnji Bafet prepoznaje pokazatelje da će se rast Epla usporiti u narednom periodu. Prodaja iPhone-a usporava, rast prihoda je takođe zaustavljen jer je globalno tržište pametnih telefona prezasićeno, a sve intenzivnija konkurencija na stranim tržištima (posebno u Kini) dodatni su problem za Apple. Pored toga, Bafet može da veruje da je cena akcija Apple-a porasla do nivoa gde su dalji dobici ograničeni.

„Bilo da se suočavamo sa recesijom ili jednostavno sa sporijim tehnološkim rastom, Bafetov najnoviji potez naglašava oprezan pristup na nepredvidivom tržištu“, piše Barchart.

Sa američkim trezorima koji sada donose veći prinos na akcije od očekivanog, moglo bi se činiti da prodajom akcija želi da smanji svoje oslanjanje na rizična ulaganja. Na osnovu njegovih prošlogodišnjih reči, Volstrit žurnal smatra da to nije slučaj.

- Ono što bismo zaista želeli je da kupimo velike kompanije. Ako bismo mogli da kupimo kompaniju za 50 milijardi dolara ili 75 milijardi dolara, 100 milijardi dolara, mogli bismo to da uradimo“, rekao je investitor sa najdužim stažom na godišnjem sastanku Berkšira 2023.

S obzirom da Berkšir sada vredi trilion dolara, to bi morala biti veoma vredna akvizicija da bi ih čak zainteresovala. Barem na nivou akvizicije osiguravača General Re iz 1998. godine, koji bi danas vredeo 100 milijardi evra.

Volstrit žurnal ističe da pojedinačni, manji investitori imaju znatno više dobrih opcija. Vanguardove 10-godišnje projekcije kreću se od sedam do devet procenata godišnje za akcije na tržištu koje nisu razvijene u SAD i pet do sedam procenata za akcije male kapitalizacije u SAD.

(Telegraf.rs / Jutarnji)