Globalni troškovi uvoza hrane porasli na više od 2 biliona $: Cene kakaoa, kafe i čaja među glavnim uzrocima

Foto-kolaž: Shutterstock, Pixabay

Očekuje se da će se globalni račun za uvoz hrane povećati za 2,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu na više od 2 biliona dolara u 2024. godini, podstaknut višim cenama kakaa, kafe i čaja, a takođe i višim troškovima uvoza voća i povrća, prema izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) objavljenom krajem nedelje.

Očekuje se da će troškovi uvoza kakaoa, kafe i čaja porasti za 22,9 odsto čineći više od polovine ukupnog povećanja vrednosti. To odražava rastuće međunarodne cene za ovu robu uglavnom zbog vremenskih uslova i logističkih problema. Cene kakaa bile su skoro četiri puta više od desetogodišnjeg proseka ranije ove godine, cene kafe su se skoro udvostručile, a cene čaja su porasle 15 odsto iznad uobičajenih dugoročnih nivoa.

Izvoz ovih proizvoda igra važnu ulogu u ekonomiji brojnih zemalja, napominju ekonomisti FAO. Zarada od izvoza kafe u Burundiju i Etiopiji obično pokriva skoro 40 odsto njihovih računa za uvoz hrane, čaj čini isto za više od polovine računa Šri Lanke, a izvoz kakaa Obale Slonovače više nego nadoknađuje sve troškove uvoza hrane u zemlju.

Teme za vas

U međuvremenu, smanjeni računi za uvoz žitarica i uljarica pružaju olakšanje zemljama sa nižim prihodima. Zemlje sa visokim dohotkom čine dve trećine globalnog računa za uvoz hrane i suočiće se sa povećanjem od 4,4 odsto 2024. godine, dok će se računi za zemlje sa višim srednjim dohotkom, nižim srednjim prihodima i niskim prihodima verovatno smanjiti.

FAO Food Outlook, publikacija koja izlazi dva puta godišnje, nudi ažurirane prognoze za proizvodnju, trgovinu, korišćenje i zalihe glavnih namirnica, kao i istražuje niz aktuelnih tema. Konkretno, maslinovo ulje i đubriva su predstavljeni u najnovijem broju.

Glavna prehrambena roba

Najnovije prognoze FAO-a ukazuju na povoljne izglede proizvodnje za većinu osnovnih prehrambenih proizvoda, iako su globalni proizvodni sistemi i dalje podložni rizicima od ekstremnih vremenskih prilika i rastućih geopolitičkih tenzija i promena politike koje bi mogle da preokrenu delikatne ravnoteže između ponude i potražnje i umanjuju izglede za međunarodnu trgovinu prehrambenim proizvodima i globalna sigurnost hrane.

Očekuje se da će proizvodnja pšenice i krupnih žitarica opasti u 2024. ali će ostati iznad stopa iskorišćenja. U međuvremenu, pirinač je svetla tačka, jer je sezona 2024/25 spremna da obeleži rekordnu žetvu, što bi moglo da omogući povećanje globalnog korišćenja pirinča, rezervi i međunarodne trgovine. Očekuje se da će unos hrane po glavi stanovnika pšenice i krupnih žitarica donekle opasti u zemljama sa niskim dohotkom i deficitom hrane, dok se za pirinač očekuje porast od 1,5 odsto.

Predviđa se da će se globalna proizvodnja mesa i mlečnih proizvoda umereno povećati, dok će proizvodnja šećera opasti. Očekuje se da će se proizvodnja ribarstva širom sveta povećati za 2,2 odsto zahvaljujući akvakulturi. Proizvodnja soje i palminog ulja je na putu da se poveća, dok se proizvodnja semena repice i suncokreta smanjuju. Globalna potrošnja biljnog ulja mogla bi premašiti proizvodnju i dovesti do smanjenja zaliha drugu sezonu zaredom, dok se očekuje da će snažno urušavanje rezultirati povećanjem globalnih zaliha "uljanih pogača" (nusproizvod vađenja ulja iz uljanih semena).

Specijalan poglavlja izveštaja 

Food Outlook takođe uključuje tematsko istraživanje o maslinovom ulju, koje se uglavnom proizvodi i konzumira u regionu Mediterana i koje je poskupelo zbog pada proizvodnje poslednjih godina.

U Haenu, u Španiji, veleprodajne cene hladno ceđenog ekstra devičanskog maslinovog ulja dostigle su 9818 USD po toni u januaru 2024, u poređenju sa 3655 USD dve godine ranije. Visoke temperature, koje primoravaju masline da čuvaju vodu za osnovne funkcije umesto da proizvode plod, dovele su do skoro 50 odsto smanjenja proizvodnje dve godine zaredom u Španiji, sa sličnim problemima i drugde u regionu.

Trenutni uslovi ukazuju na to da je žetva u Španiji u 2024. porasla iznad svog desetogodišnjeg proseka, uz povećanje proizvodnje u Grčkoj, Tunisu i Turskoj, ali ne i u Italiji. Ipak, visoke cene će za sada ograničiti svetsku potrošnju.

Masline su dobro poznate po svojoj izuzetnoj dugovečnosti, ali i dalje reaguju na klimatske stresore. Proizvođači bi trebalo da razmotre održivije prakse upravljanja vodom i zemljištem. S obzirom na veliki potencijal za ekspanziju izvoza maslinovog ulja, vlade bi mogle ponuditi podršku uzgajivačima maslina, kao što su šeme osiguranja i mere za kontrolu širenja bolesti, rekao je ekonomista FAO Di Jang.

Food Outlook je takođe ažurirao svoje praćenje tržišta đubriva, primećujući oštar pad kotacija za azotne proizvode, koji pomno prate cene prirodnog gasa, kao i za kalijumska đubriva. Međutim, fosfatna đubriva nisu pokazala širi pad, delom zbog stalnih trgovinskih barijera. Sve u svemu, u septembru 2024. serija cena azota, fosfora i kalijuma je opala za više od 50 procenata od svog vrhunca u aprilu 2022.

Uz to, obim trgovine je opao i potencijalna dalja eskalacija sukoba na Bliskom istoku mogla bi uticati na snabdevanje glavnim đubrivima, posebno u Latinskoj Americi i Aziji, rekla je ekonomista FAO Marija Antip.

Dodatno poglavlje prikazuje izglede za širu proizvodnju i upotrebu amonijaka sa niskim sadržajem ugljenika, osnovne sirovine za sva đubriva na bazi azota. Iako je korišćenje obnovljive energije umesto prirodnog gasa održivo i ulaganja za to su u toku, značajno proširenje kapaciteta će verovatno zahtevati dobro ciljane podsticaje koji će poljoprivrednicima pomoći da apsorbuju i prihvate dodatne troškove povezane sa proizvodnjom niskougljičnih đubriva.

(Telegraf Biznis)