Grade jednu od najskupljih železnica za koju govore da je besmislena: Projekat postao "simbol nesposobnosti"

Foto: Shutterstock

Izgradnja nove železničke pruge je skup posao. Čak i u idealnim okolnostima, određivanje same trase železnice kroz šarolik krajolik košta milione dolara za samo jedan kilometar te može potrajati decenijama da se završi.

Ako želite da izgradite prugu kroz jednu od najgušće naseljenih evropskih država, onda možete da očekujete da će troškovi ali i protivljenje izgradnji dramatično porasti.

Sa svojom prvom, i trenutno jedinom fazom, koja košta između 58,4 i 70 milijardi dolara britanski železnički projekat High Speed 2 (HS2) podrazumeva potrošnju od 416 miliona dolara po milji (1,6 kilometar). Reč je o jednom od najskupljih železničkih projekata na svetu.

Teme za vas

Poređenja radi, izgradnja brze železnice u Francuskoj na liniji Tours - Bordeaux je pre 15 godina koštala između 30 i 37 miliona evra po milji (1,6 kilometara) uprkos tome što je znatan deo te železnice izgrađen kroz slabo naseljene poljoprivredne regije. Evropski železnički projekti obično koštaju 60 miliona evra po jednoj milji pruge (1,6 kilometara).

Gustina naseljenosti i topografija imaju značajan uticaj na troškove izgradnje. Kina i Japan su uspeli da izgrade brzu železnicu kroz neke od najgušće naseljenih svetskih megagradova za manje novca nego što će Veliku Britaniju koštati izgradnja brze železnice duge 225,3 kilometra na liniji London - Birmingem.

Kineske kompanije su uspele da za 80 miliona dolara po milji izgrade brzu prugu na liniji Džakarta - Bandung, i to kroz neke od topografski najzahtjevnijih i najgušće naseljenih područja Indonezije.

"Simbol nesposobnosti"

No, u Velikoj Britaniji, gde je uobičajeno da infrastrukturni projekti premaše budžet, stalno rastu troškovi i za HS2. S obzirom na to da su čak i pristalice ovog projekta nezadovoljne načinom kojim se njime upravljalo u poslednjih nekoliko godina, projekat se naširoko smatra skupim neredom koji verovatno nikada neće doneti obećavane društvene i ekonomske koristi. Šta se zapravo dogodilo?

Političko uplitanje, hronična kratkovidost, nedostatak dugoročne, integrisane saobraćajne i industrijske politike, sporo i previše birokratsko planiranje, ekološki zahtevi, loše upravljanje projektom, neadekvatan državni nadzor, lista se nastavlja. Svemu ovome je potrebno dodati građevinsku industriju koja želi da se zaštititi od ovih problema.

Otkako je pokrenut 2012. godine s planiranim ukupnim troškovima od 42,8 milijardi dolara za 644 kilometra pruge, HS2 je projekat koji je predvodilo pet različitih izvršnih direktora i sedam predsednika. Nadalje, nadgledalo ga je šest premijera, osam ministara finansija i devet ministara saobraćaja, i to u vreme velikih političkih previranja u Velikoj Britaniji. Londonski list Times je prošle godine ovaj projekat nazvao pričom o "produženoj disfunkciji".

- Zaostajanje u projektu HS2 predstavlja neverovatnu kratkoročnost, ali i pouku o tome zašto se Velika Britanija bori da izbegne propast anemijskog rasta. Projekat je postao simbol britanske nesposobnosti da završi velike infrastrukturne projekte - napisao je Times.

Kristijan Volmar je novinar koji prati i izveštava o železničkom saobraćaju. Među onima je koji su skeptični po pitanju ovog projekta, uveren da je od početka osuđen na propast zbog previsoke cene i propusta u samom planiranju.

- Na samom početku je napravljen niz grešaka, uključujući odluku da se železnica izgradi za vozove brzine do 400 kilometara na sat, što je 100 kilometara na sat više od međunarodne norme. Nedostajala je rasprava o izabranoj trasi koja je mogla biti uz postojeći autoput - ukazao je Volmar.

Naglorastući troškovi izgradnje su poslednjih godina problem za velike projekte širom sveta. Čak i pre pandemije koronavirusa, rata u Ukrajini i rasta inflacije, rastući troškovi za projekat HS2 su počeli mnoge zabrinjavati.

Govoreći na industrijskoj konferenciji 2022, Rikardo Fereras, direktor španskog građevinskog giganta Feroviala, kao jedne od brojnih kompanija koje su angažovane na navedenom projektu, okrivio je proces pribavljanja dozvola i ekološke zahteve za rast troškova izgradnje brze železnice u Velikoj Britaniji.

- Istina je da je cena po kilometru mnogo viša u Velikoj Britaniji nego u ostatku Evrope - primera radi, u Francuskoj ili Španiji. Španska vlada dobije sve saglasnosti, a onda krene u dodele ugovora, tako da izvođač radova može da se fokusira samo na realizaciju projekta - napomenuo je Fereras, upirući prstom i u lavirint britanskog planiranja i ekoloških ograničenja kojima građevinske kompanije moraju da upravljaju.

Nesumnjivo je da je izgradnja železnice u drugim državama bila jeftinija. Naime, kako je podsetio Wolmar, Španija je celu mrežu brze železnice od 4.023 kilometra izgradila za 61,5 milijardi evra, što u Velikoj Britaniji neće biti dovoljno za 225 kilometra železnice HS2 od Birminghama do predgrađa Londona. Međutim, kako je izjavio Wolmar, troškovi za HS2 nastavljaju zapanjivati.

Obećanja vlasti

Mnogima je u početku delovalo da HS2 ima smisla. Vlade Ujedinjenog Kraljevstva su jedna za drugom obećavale glasačima ovaj projekat kao šansu da se uzdignu osiromašeni postindustrijski gradovi u centralnim i severnim delovima zemlje. I pre nego što su se troškovi stvarno izmakli kontroli, nisu svi bili uvereni da će se ovo obećanje ispuniti.

Analizom britanske nevladine organizacije New Economics iz 2019. je utvrđeno da će HS2 verovatno više koristiti Londonu, a ne gradovima na severu. Naime, utvrđeno je da će se zapravo produbiti regionalne podele. HS2 je od početka kontroverzan projekat iz nekoliko razloga.

Naime, od samog početka je izazvao nezadovoljstvo u zajednicama koje su pogođene njegovom izgradnjom, kao i među ekolozima koji pokušavaju da spase drevnu šumu koja je na železničkoj trasi.

Nezadovoljni su i oni koji su tvrdili da je prvobitna cena ovog projekta bila visoka za prugu kojom bi se omogućilo neznatno brže putovanje, bez obzira što bi se time stvorio dodatni kapacitet na postojećoj železničkoj mreži za regionalne i teretne vozove.

Potreba da se umire nezadovoljni stanovnici koji žive na trasi HS2 je dodatno povećala troškove. Naime, između ostalog, dodano je mnogo kilometara tunela i bili su skupi zemljani radovi kako bi pruga "nestala" iz vidokruga. Nadalje, ranije ovog meseca je objavljeno da će se 130 miliona dolara potrošiti samo za zaštitu slepih miševa koji žive u šumi u blizini buduće brze železnice. Odluka je doneta uprkos tome što nije dokazano da će vozovi uticati na slepe miševe.

Vlasti su izabrale daleko najskuplju opciju za izgradnju, koja podrazumeva 51,5 kilometara tunela i 130 mostova i vijadukta, među kojima je i najduži vijadukt u Velikoj Britaniji. Izgradnja železnice u tunelu je u proseku 10 puta skuplja od izgradnje železnice iznad tla.

Konačan projekat centralne londonske stanice Euston tek treba biti potvrđen. Prvobitni plan je bio da na ovoj stanici može biti 14 brzih vozova, ali je kasnije odlučeno da to bude osam brzih vozova. Ostale izmene, koje se odnose na trasu, pravljene su kako bi se koliko-toliko smanjili troškovi.

Ipak, postoji bojazan da bi cena celog projekta HS2 mogla nastaviti da raste. Kristian Volmar smatra da je projekat zapravo osakaćen i u suštini besmislen, piše CNN.

(Telegraf Biznis)