Zašto je cena zlata dostigla rekordne vrednosti?

Nije iznenađenje da je cena zlata u poslednje dve godine u porastu. U protekla 24 meseca cena zlata porasla je za 50%. Godina 2024. je četvrta najbolja godina po rastu cena zlata od 1971. godine, kada cena zlata više nije bila vezana za američki dolar.

Trenutno, cena zlata iznosi oko 2.700 dolara po trojskoj unci (31,1 gram). Međutim, apsolutni rekord postignut je 30. oktobra 2024. godine, kada se zlato trgovalo po ceni od 2.790 dolara po trojskoj unci, dostigavši najvišu cenu i u realnim vrednostima, što znači i cenu prilagođenu za inflaciju. U pet nedelja nakon toga cena je značajno varirala, opadajući čak na 2.537 dolara po unci.

Razlozi za skok cena u poslednje dve godine

Od kada je pandemija COVID-19 zatvorila globalnu ekonomiju, suočavamo se sa slabostima u takozvanom "periodu oporavka". Ovo je izazvano nizom faktora, a glavni je fluktuacija u vrednosti novca. Tokom i neposredno nakon pandemije novac je bio široko dostupan, ali zbog nedostatka proizvodnje novac je širom sveta izgubio kupovnu moć.

Ovo je dovelo do najdramatičnijeg globalnog inflatornog perioda od 1970-ih. Kako bi zaštitili svoju kupovnu moć, investitori su se okrenuli zlatu. Kupovina zlatnih poluga i kovanica povećala se za 70% između drugog kvartala 2020. i drugog kvartala 2022. godine.

Nakon ovog porasta tražnje na maloprodajnom tržištu, centralne banke odlučile su da povećaju svoje rezerve zlata. Zemlje poput Kine, Turske, Poljske, Singapura i Indije zauzele su čvrste pozicije u pogledu kupovine zlata. Najveći kupac zlata od 2022. godine bila je Narodna banka Kine, koja je kupila ukupno 316 tona zlata. Trenutno, Kina je na šestom mestu po veličini zlatnih rezervi.

Ova tražnja je dodatno podržana tražnjom za zlatnim nakitom u Indiji i Kini, naročito tokom zimskih i prolećnih meseci, perioda kada se održava mnogo venčanja. Možda najpoznatije venčanje ove godine bilo je ono Ananta Ambanija, sina devetog najbogatijeg čoveka na svetu. Njihovo trodnevno venčanje u Mumbaju koštalo je porodicu preko 600 miliona dolara.

Spekulacija o kojoj gotovo niko ne govori

Ako su ovi faktori tražnje osnov za održiv rast cena zlata, postoji još jedan razlog – spekulacija. Kada je cena zlata počela da privlači pažnju medija, investitori su poželeli da se uključe u "trku".

Tako je tražnja brzo porasla na tržištima OTC (over the counter), ETF i derivata. OTC tržište odnosi se na direktne dogovore između dve strane, gde kupac i prodavac sami dogovaraju uslove ugovora. Investiranje u zlatne ETF-ove znači kupovinu akcija fonda, koje se trguju na berzama. Ove akcije potvrđuju da kupac poseduje određenu količinu zlata uskladištenu negde. Tržišta derivata namenjena su profesionalnim investitorima koji spekulišu o potencijalnoj ceni zlata u budućnosti.

Ova tri načina investiranja (posebno poslednja dva) dovela su do dodatnog ulaganja u zlato na osnovu potencijalne kratkoročne dobiti. To je jedan razlog zašto su pretrage "zlato cena" sve popularnije na internetu. Ovo je poznato kao "strah od propuštanja" ili FOMO (Fear of Missing Out), kada investitori brzo ulažu u imovinu koja beleži dobre rezultate, nadajući se brzom profitu.

Međutim, investicije ne funkcionišu na taj način, naročito kada je u pitanju zlato. Zlato ne treba smatrati sredstvom za brzo bogaćenje, već investicijom namenjenom dugoročnim ulagačima.

Zaključak

Zaključno, rast cene zlata u protekle dve godine rezultat je kombinacije globalnih ekonomskih faktora, uključujući inflaciju, povećanu tražnju od strane investitora, centralnih banaka i maloprodajnog tržišta, kao i spekulacija na finansijskim tržištima. Iako je zlato često smatrano sigurnim utočištem tokom ekonomske nestabilnosti, njegova cena može biti podložna volatilnosti, posebno zbog kratkoročnih špekulacija. Ovo je činjenica za sve investicije.

Ključno je razumeti da zlato nije brzo rešenje za bogaćenje, već dugoročna investicija koja pruža stabilnost i zaštitu u vremenu nesigurnosti. Samo pažljiva i informisana ulaganja mogu osigurati da zlato ispuni ovu ulogu u portfoliju investitora.

(Telegraf.rs/PR)