Zagrepčanka otišla u bolnicu u Hrvatskoj, pa joj stigao papren račun: Pojašnjenje ju je zaprepastilo

Opštinski sud u Zagrebu doneo je presudu prema kojoj je D. D. iz Zagreba obavezna da Hrvatskom zavodu za zdravstveno osiguranje (HZZO) isplati 1216 evra sa zateznim kamatama, počev od avgusta 2020. godine. Odluka je doneta nakon što je sudija Ivana Požar prihvatila tužbu HZZO-a, u kojoj se navodi da je tužena u vreme korišćenja usluga hrvatskog zdravstvenog sistema imala prebivalište u Nemačkoj i tamo bila zdravstveno osigurana.

Tužena je tvrdila da od septembra 2018. do decembra 2019. nije živela u Nemačkoj niti bila osigurana u toj zemlji. Kao dokaz, istakla je da joj je dete pohađalo školu u Zagrebu i da je u tom periodu rodila drugo dete. Takođe je priložila potvrdu da je bila osigurana u Nemačkoj od juna 2016. do 15. decembra 2018.

Teme za vas

Međutim, HZZO je osporio te tvrdnje, navodeći da tužena nije ispunjavala uslove za obavezno zdravstveno osiguranje u Hrvatskoj. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), D. D. je imala prijavljeno boravište u Hrvatskoj, ali prebivalište u Nemačkoj. Prebivalište u Hrvatskoj je odjavila još 2014. godine, što je HZZO-u bio osnov za poništenje njenog statusa osiguranika od avgusta 2018. godine.

Sud je odbacio tvrdnje tužene, ističući da su njeni iskazi tokom postupka bili kontradiktorni i da je nekoliko puta menjala verziju događaja. Sudija je ocenio da takvo ponašanje ukazuje na pokušaj izbegavanja građanskopravne odgovornosti.

Školsko obrazovanje deteta u Zagrebu, prema mišljenju suda, nije dovoljno da bi se dokazalo da je tužena bila osigurana u Hrvatskoj. U presudi se poziva na Uredbu EU 883/2004, prema kojoj nije moguće biti obavezno osiguran u dve države članice Evropske unije istovremeno.

Tužena je iznela prigovor tzv. promašene pasivne legitimacije, tvrdeći da bi HZZO trebalo da potražuje refundaciju troškova od nemačkog zdravstvenog sistema. Sud je i ovaj prigovor odbacio, obrazlažući da HZZO ima pravo da direktno traži nadoknadu troškova, dok eventualna regresna potraživanja tužena može ostvariti u zasebnom postupku.

Presuda potvrđuje pravo HZZO-a da traži isplatu spornih troškova, dok odgovornost za dodatne pravne radnje ostaje na tuženoj.

(Telegraf Biznis/Večernji)